Varda završio karijeru: Odbio sam Zvezdu zbog Partizana

RATKO Varda je, posle 22 godine profesionalne karijere, rekao doviđenja aktivnom bavljenju košarkom. Ne i zbogom. Kako kaže, ljubav prema sportu koji ga je proslavio, i uz koji je proživeo mnoge lepe trenutke, nije se ugasila. Još bukti. Nije mu teško da ni u 38. godini dvaput dnevno stavlja bandaže, vezuje pertle košarkaških patika...

- Ma, to znaju svi za koje sam igrao. Ali, nemam "živaca" da pre potpisivanja ugovora bilo koga ubeđujem da mogu da odigram još bar dve, tri godine na visokom novu. Ovako je najbolje - uz osmeh kaže Varda, koji je oblačio dresove tačno 20 klubova.

Nikad nije bilo dileme koji mu je najdraži.

- Pa, ja sam dete Partizana, uvek sam navijao za Partizan. Još se sećam prvih odigranih derbija. Imao sam želju da u crno-belom dresu i završim karijeru. Nažalost, to se nije desilo - direktan je Ratko, koji otkriva da je zbog crno-belih svojevremeno propustio poziv iz kancelarije najvećeg rivala. - Želeo me je Pešić, razgovarali smo. Ali, znate kako je ovde, preveliko je rivalstvo, veće od sporta...

Bio je nekoliko puta na pragu konačnih 12 u reprezentaciji, s kojom je osvajao medalje u mlađim kategorijama. Nikad ga, međutim, sreća nije pomazila...

- Jednom sam polomio jagodičnu kost, drugi put je opet bila povreda... Ali šta da se radi.

Kasnije je bio "prestar" za naš nacionalni tim, ne i za BiH.

- Uh, težak period. Ne igrački. Video sam da je podeljenost još jaka, da ljudi ne mogu da žive zajedno i da će to trajati dugo.

Dugo nije trajala njegova NBA karijera. Ipak ostaje zapisano da je bio član Detroita i Vašingtona.

- Žao mi je što nisam rođen malo kasnije - stiže Varda da se našali na svoj račun. - Kad sam stigao Pistonse, sačekala me je neverovatna unutrašnja linija. Najbolji evropski centar Rebrača, zatim Ben Valas, Kori Aleksander... Bilo mi je teško da sedim na klupi, a hteo sam da igram. Rano smo ostali bez oca, majka nas je "podigla". Bila su teška vremena devedesetih, samim tim nisam imao ni u koga poverenje, pa nisam prihvatao savete.

Dok "preleće" pojedine fragmente karijere, Varda nijednog trenutka ne usmerava krivicu na druge.

- Da mi je ova glava bila 2000... A, zahvalan sam Bogu na svemu, na troje predivne dece. Imao sam dugu karijeru, prošao više od pola sveta, nasmejan sam posle svega.

Prst upire ka onima koji su mu pomogli. A jedan od njih je i Džordan. Da, "onaj" Džordan, s kojim je je nekoliko mesecio bio saigrač u Vašingtonu.

- Stvarno su bile neverovatne scene, od susreta kad smo se upoznali. Pored vas stoji verovatno najveći igrač u istoriji, pa do trening kampa. Sećam se da je jednom zaustavio trening, rekao "niko od vas nema onu stvar osim njega" i pokazao na mene. Potom sam jedno vreme, zbog povrede, propustio jedan deo trening kampa, pa sam mislio da će me "katovati", jer je roster bio duži za jedno ime. Ali, zadržali su me. Posle sam čuo da je glavni "krivac" za taj potez upravo bio Džordan.

Pamti lepe trenutke, ali i povrede. A, bilo ih je...

- Nekako se uvek desilo kada sam u usponu, da me zaustavi neka povreda. Više ni ne mogu odmah sve da ih nabrojim. Samo me još leđa nikad nisu izdala. Ali, sve sam izdržao, jer sam uporan, uvek razmišljao o sledećem cilju, što me je vuklo napred.

Napred je ostanak u košarci.

- Videćemo u kojoj formi. Možda odigram u Biznis ligi za nekoga. Trebalo bi polako organizam da se smiri posle svih ovih napora, pa ako ljudi u Beogradu vide neku "spodobu" od "dva i po metra" da trči, da se ne iznenade - kao uvek što je bio, završava Varda u veselom tonu.

UŽIVAOU KOŠARCI
KOŠARKA je profitabilan sport, ali Varda dodaje da je poslednjih godina osnovni motiv bila ljubav.
- Posebno od one sezone u Megi, kada sam kao 35-godišnjak igrao sa jedva punoletnim igračima. Bili smo na loptu do trofeja u Kupu. Ali, više od toga je vrednije to što sam uživao igrajući sa Jokićem i ostalim neverovatnim klincima koji su budućnost naše košarke.