Košarkaši Partizana: Ne tražimo opravdanje!

U DEBITANTSKOJ sezoni u FIBA Ligi šampiona, Partizan je stao na prvom koraku plej-ofa. Dalje nije mogao, manje zbog kvaliteta PAOK koji je nesumnjivo bolje odigrao u revanšu, a više zbog katastrofalnog zdravstvenog stanja ekipe koje je nesumnjivo uticalo da crno-beli u dvorani "Aleksandar Nikolić" ispuste prednost stečenu u Solunu (76:74 - 78:82).

Praktično do početka utakmice nije se znalo, uz već sigurne, trenera Džikića, zatim Hečera, Marinkovića, Koprivice i Karahodžića, da li će još neko biti van stroja. Na sreću, niko više nije izostao. Ostatak tima smogao je snage da se pojavi na radnom mestu. Ali efekti zasad nepoznatog virusa ili bakterije, prema nezvaničnim informacijama, "zakačene" u Nišu, još se osećaju...

- Da ne bude da kukamo, treniramo samo da bismo ostali u ritmu. Virus je sad uhvatio i Ratkovicu, ja sam na "pola", Luković je imao smrtni slučaj u porodici. Misli su nam usmerene na momke koji nisu tu. Ali, hajde. Pokušavamo, spremamo se i smatram da smo morali da dobijemo utakmicu kod kuće, zbog publike, pune dvorane. - Trudi se kapiten Novica Veličković da razmišlja samo o dešavanjima na terenu, na kome je sa saigračima pokušao da sakrije sve nedostatke, objektivne i subjektivne. - Nedostaje nam karakterna osobina - da ne padamo. Mnogo je bilo priče tipa "šta je ovom i šta je onom", ali kažem da je najvažnije da se koncentrišemo, a to nismo uspeli. Krivo mi je. Ovo je škola koja mora da se uči. Pričam o ljudima koji su prvi put u Partizanu.

Više padova nego uspona u prve tri četvrtine nisu "izbrisani" sjajnom poslednjom deonicom u kojoj nije moglo da se primeti da Partizan igra sa značajno suženom rotacijom, da su Veličković i Birčević morali na klupu zbog problema sa ličnim greškama.

- Borba je trajala tek tri minuta. Ne kažem da tako treba da se igra 40, ali je neophodna konstantnost, što nismo postigli iz opravdanih razloga i umora. Težak je raspored. Nadam se da će ostali igrači brzo da nam se priključe.

Da je Andrić pametnije iskoristio poslednji napad, sada bi raspoloženje bilo drugačije. Međutim, Veličković je i pored toga što je lopta otišla u ruke rivala, a ne u koš, bezrezervno stao uz mladog saigrača.

- Nije lako biti u koži onoga kod koga je lopta u završnici i ne uspe. Krenuo je odlučno, ali... Ima svu moju podršku, kao i ostali saigrači - objasnio je Veličković, prisetivši se završnice u Solunu, kada je PAOK šutevima s distance topio razliku crno-belih, da bi poslednjom trojkom stigao samo na dva poena deficita. - Tada smo primili trojku iz poslednjeg napada. Svaki koš je važan.

Partizan je za kratko vreme, četiri dana, doživeo dva bolna poraza, u finalu Kupa Koraća od Zvezde i sada od PAOK. Ali, ma koliko da bole oba, ostaju pouke...

- Ako si glup, ne možeš da izvučeš pouke. Ali, mislim da smo dovoljno pametni. Nije lako da se dignete posle poraza u finalu Kupa, u koji smo uložili mnogo energije. Tri četvrtine smo se borili, a oni su posle ubacili nekoliko teških šuteva. Došli smo u Beograd u četiri-pet ujutru. "Krpimo" tim. koliko je lep, sport je toliko i surov.