Milica Dabović: Uvek sam verovala u čuda

DOSTIGLA je Milica Dabović punoletstvo u profesionalnoj karijeri i u tom trenutku odlučila da kaže "zbogom" košarci. Posle 18 uspešnih sezona u različitim klupskim bojama i 14 godina u nacionalnom timu, vreme je da Milica pronađe neki novi životni put a Srbija novog vođu na Evropskom prvenstvu sledeće godine u Češkoj. Ostaće upamćena kao kapiten koji je podigao jedini zlatni trofej u istoriji naše ženske košarke, ali i kao igrač u kome je nacionalna himna uvek budila posebne emocije.

- Ostaje u meni žal što više neću igrati sa sestrom Anom u dresu Srbije - rekla je Milica po završetku utakmice protiv Ukrajine. - To me je zabolelo prilikom intoniranja himne, zbog čega su mi i krenule suze. Svesna sam da više neću stajati pored nje i da nećemo slušati himnu zajedno, bar ne u dresovima reprezentacije.

Kad premota film, sigurno da ne može da bude tužna...

- Ovo je veoma emotivan trenutak za mene, ali nemam za čim da žalim, hiljadu puta sam ponovila da nikada nisam napustila parket nezadovoljna. Devojke moraju da nastave da se bore i bez mene i da opravdaju to što su šampionke Evrope.

Milica se već okrenula planovima za budućnost i organizaciji košarkaškog kampa za decu narednog leta.

- Deca me obožavaju, a i ja njih. Oduvek sam želela da ih učim košarci, ali i da ih posavetujem kako da postanu bolji ljudi, to je preduslov za sve.

San je ostvarila samim nastupom na Igrama u Riju.

- Nisam sanjala ni zlata, ni srebra, a ni bronze, već samo da se nađem na najvećoj smotri sporta na svetu. Najsrećnija sam osoba, znam da sam davala sve od starta. Bog je bio uz nas, pomogao je i meni da završim ovo na lep način. Sada odlazim ja, ali dolazi novi kapiten. Verujem da će devojke izabrati pravog.

U reprezentaciji je bila kada su košarkašicama "cvetale ruže", ali i kada je bilo teško.

- Verovala sam u čuda i ona su se ostvarila kada je Marina Maljković došla za selektora. Tada sam joj rekla: "Daću život za tebe, a ne samo da igram za reprezentaciju." Kada smo osvojile u Mađarskoj evropsku titulu, svi su rekli da je to zbog energije koju posedujemo. Žao mi je samo što neke devojke koje su prolazile kroz reprezentaciju nisu shvatile koliko je to važno, i za koga.

Sestre Dabović se nikada nisu dvoumile oko toga da li će igrati za Crnu Goru ili Srbiju.

- Ipak, mislim da bismo nas dve donele uspehe i Crnoj Gori, i to godinama unazad - podvukla je Milica.

LIČNA KARTA

o Rođena: 16. februar 1982. u Herceg Novom

o Pozicija: plejmejker

o Medalje: zlato na EP (2015), bronza na OI (2016)

o Reprezentacija: 72 utakmice

o Klubovi: Herceg Novi, Beopetrol, Crvena zvezda, Jekaterinburg, Vojvodina, Spartak Moskva, Viljnus, Moskva, Mondevil, Bešiktaš, Hatis Jerevan, Paleo Faliro, Partizan, Novi Zagreb, Lion, Al Rijad.

SA TURSKOM ZA PAMĆENjE
UKOLIKO bi birala samo jednu utakmicu koja će ostati u pamćenju za sva vremena, bilo bi to četvrtfinale EP sa Turskom.

- Tim je ginuo, bio je baš pravi, i mislim da se nikada takav meč više neće ponoviti. U finalu sam bila povređena i sa onom "jednom rukom" davala sve od sebe. Ta dva minuta su mi na prvom mestu u životu. Toliko mi je bilo krivo što sam se povredila, ali mislim da se desilo sa razlogom.

KNjIGA

Odigrala je Milica 72 meča sa reprezentaciju.

- DA sam znala da je to cifra, ostala bih da igram do 100 - uz smeh je rekla Milica. - Neću se predomisliti, već sam počela neki drugi život, pišem knjigu i košarka mi je na poslednjem mestu, a nekada mi je bila sve.