Micov jedan od junaka Galatasaraja: Ispisali smo istoriju

LUDA, istorijska noć u Istanbulu, tačnije u Leventu, kvartu u kojem je Galatasaraj slavio do zore. I imao je ogroman razlog. Posle dvomeča sa Strazburom, gde je drugo "poluvreme" odigrao pred, malo je reći krcatim tribinama "Abdi Ipekčija" (u koji je u sredu uveče želeo da uđe 100.000 navijača) podigao je Evrokup, dosad najvredniji trofej u istoriji turske košarke...

- Zaista veliki, najveći uspeh ovdašnje košarke, ali i svih igrača, stručnog štaba, samog kluba. Bilo je zaista veličanstveno, s mnogo emocija, od početka do kraja utakmice, zatim i posle - pokušavao je u četvrtak Micov da u nekoliko rečenica rezimira nekoliko sati slave, koja nije opila srpskog internacionalca. - Jesmo uradili veliki posao, ali u sportu je tako. Uvek morate da gledate unapred, a u bliskoj budućnosti nas očekuju četiri meča u osam dana.

Turska javnost bi da se zadrži na sredi uveče...

- Razumljivo. Pa pogledajte, dosad su klubovi osvojili tri evropska trofeja, FIBA Kup Radivoja Koraća, FIBA Kup Evrope i sada najvredniji. I to posle kakve dve sezone. Prošlog proleća nismo izborili vizu za Evroligu, za koju, verujem, imamo kvalitet. Bili smo jedan od favorita za Evrokup, ali trebalo je sve to izneti. I izneli smo. Još lepši kraj je kada trofej podignete pred navijačima svog kluba.

Posebno je bio emotivan trener Ergin Ataman.

- Kako i ne bi. Postao je najuspešniji turski trener. Osvajao je sve što može da se osvoji u turskim granicama, takođe sa Bešiktašom je osvojio FIBA Kup Evrope, a evo sa nama Evrokup. Sve vreme je verovao da možemo.

Verovao je i u Micova. Posle loše klupske sezone (2014-2015) u kojoj je retko ko iskakao iz rezultatskog sivila, nije želeo da ode na drugu stranu.

- Znate već kakva je bila prošla godina koja će ostati upamćena, nažalost, po incidentu u Istanbulu i smrti navijača Zvezde. Teško smo je završili... Bilo je mogućnosti da odem. Ali, Ataman je želeo da ostanem. Bio je iskren u vezi sa ugovorom, manjim nego što su drugi nudili. Ali nije sve u novcu...

IZABRANO DRUŠTVO
VLADIMIR Micov je tek deseti srpski igrač koji je osvojio Evrokup (koji se prethodno zvao ULEB kup). Pre njega to je pošlo za rukom Dejanu Tomaševiću koji je ujedno bio i MVP finala (Valensija, 2003), Bojanu Popoviću (Dinamo Moskva, 2006), Ratku Vardi (Real, 2007), Petru Popoviću (Huventud, 2008), Milku Bjelici (Lijetuvos ritas, 2009), Kosti Peroviću i Marku Marinoviću (Valensija, 2010) i Vladimiru Lučiću (Valensija 2014). Od naših stručnjaka jedino je Dušan Ivković, kao trener moskovskog Dinama podizao pehar u ovom takmičenju.

NAPAD NA DOMAĆI TROFEJ
IME Galatasaraja je ugravirano na trofeju Evrokupa. Fenerbahče je drugu sezonu zaredom na fajnal-foru Evrolige, sa velikim izgledima da "pokori" Evropu... Možda se na kraju bude desilo da dva turska velikana, sa dva najvrednija evropska pehara u rukama, odlučuju o šampionu zemlje.

- Svi ovi uspesi su pokazali koliko je turska klupska košarka napredovala. Jesmo možda malo umorni, emotivno se sada ispraznili, jer, kao što sam rekao, bio je cilj da se vratimo u Evroligu. Ali takođe, na talasu ovog uspeha, verujem da možemo da "doplivamo" do finala. A posle, sve je moguće.