Đorđević: Ne bežim od odgovornosti, zlato je cilj na svakom takmičenju

KAO igrač, krajem devedesetih, bio je popularniji i od Deda Mraza. Kao selektor, doneo nam je leta 2014. svetsko srebro, a prošlog septembra jedna lopta ga je odvojila od finala Evropskog prvenstva, medalje i direktnog plasmana na Olimpijske igre u Riju. Aleksandar Đorđević, u novogodišnjem razgovoru za sajt KSS, kaže da su medalje uvek na radaru nacionalnog tima.

- Za mene postoji znak jednakosti između reprezentacije Srbije i obaveze da se ide na osvajanje medalja. Što se mene tiče, ta medalja mora da bude najsjajnija!

Zbog toga Đorđević nije zadovoljan četvrtim mestom u Evropi.

- Mislim da je breme favorita, koje nam je nametnuto od rivala, bilo preveliko. Podlegli smo pritisku rezultata, pogotovo kako se takmičenje bližilo kraju. Verujem da je baš ta utakmica sa Litvanijom pokazala igračima na koji način se igra za medalje na svakom takmičenju, što je zacrtano kao naš osnovni cilj.

Već je napravljen plan priprema za kvalifikacioni turnir za OI u Riju, koji će biti odigran početkom jula, a samo pobednik osvaja olimpijsku vizu.

- U zavisnosti od trajanja plej-ofa nacionalnih liga, razmišlja se o najboljim datumima za prva okupljanja, koja mogu biti i nekompletna, u zavisnosti od završnica klupskih takmičenja.

Sastavljena je i lista mladih igrača koji bi mogli da konkurišu za nacionalni tim.

- Jokić, Gudurić, Rebić, Jaramaz, Zagorac, Simanić, Tejić, Davidovac... I još nekolicina momaka koji igraju po raznim evropskim klubovima ili su na školovanju u Americi, uglavnom igrači čiji razvoj pratimo već dve godine.

Prate se i naši NBA igrači, za početak Saletovo mišljenje o sezoni Nemanje Bjelice u Minesoti.

- Prema očekivanjima, Bjelica je bio veoma dobar na početku, sada je u malom padu, verovatno zbog napornog leta, povrede koju je imao i zbog koje je ispao iz kontinuiteta. Ne sumnjam da će njemu ova sezona biti od velikog značaja za dalju uspešnu NBA karijeru, jer je već svima dokazao da i te kako ima NBA kvalitet. Igra u mladoj ekipi, ali sa možda najboljim "učiteljem" koga je mogao da poželi kao saigrača - Kevinom Garnetom.

Nikola Jokić...

- Jokić ima dobru minutažu i zapaženu rolu u Denveru. Sve je sigurniji i konstantniji u svojim igrama, što izuzetno raduje. Nameće se kao igrač od važnosti za svoj tim, a tako bi trebalo da se razvija i kad je reprezentacija u pitanju. Mislim da će on biti jako kvalitetan igrač, kome je važno da uz NBA polako dodaje i reprezentativno iskustvo. U razgovorima sa ljudima iz organizacije Denvera još letos mi je bilo jasno da su imali plan za njega i raduje me njegov napredak. Kao igrač ima veliki koeficijent inteligencije, potrebno je da razvije atletsku stranu, i to je i bio glavni razlog što su iz Nagitsa odlučili da ga već ove godine potpišu. Njihova namera bila je da što pre popravi fizičke kvalitete, brzinu, eksplozivnost i skočnost.

Boban Marjanović u San Antoniju...

- Marjanović nema veliku minutažu, tako da ne mogu potpuno da ocenim njegov razvoj u NBA, ali na nekoliko utakmica kada je dobio šansu imao je zapažene partije, na nivou igara iz prethodne sezone u Crvenoj zvezdi. Još postoji žal što je morao da propusti poslednje EP, jer smatram da je mogao da bude jedan od ključnih igrača reprezentacije Srbije. Izabrao je jednu od najboljih NBA sredina i iskreno se nadam da će mu samo treninzi sa takvim asovima, pre svih Timom Dankanom, kod takvog trenera kao što je Greg Popović, doneti potreban napredak u igračkom smislu.