Markus Vilijams - čovek koji je svašta preživeo

Kao što je već poznato Vilijams je rođen u Los Anđelesu. U „gradu anđela” je počela i njegova košarkaška priča. Prvi put u kontakt sa basketarom došao je kada je imao četiri godine. Igrao je protiv klinaca koji su bili godinu ili dve stariji. Kako je pričao njegov otac Keli, koji mu je bio i prvi trener, mali Markus bi plakao kada bi mu neko ukrao loptu.

- Gledao me je uplakan i sećam se da sam mu tada rekao ili ćeš prestati da se baviš ovim sportom i otići kući ili ćeš raumeti da je košarka takva. Brzo se prilagodio i postao je najbolji klinac na terenu - pričao je njegov otac Keli kada je Vilijams 2003. godine postao član tima prestižnog univeriteta Konektikat.

Nikada Markus nije bio atleta koji se izdvajao u masi momaka koji su skakali do vrha table. Vodeći se očevim savetima, razumeo je da je jedni put do uspeha da potpuno iskoristi inteligenciju u igri. To je činio i kada je sa samo deset godina igrao na otvorenim terenima Los Anđelesa sa očevim drugovima koji su imali preko 30.

Takav stil igre ga je odveo do čuvene srednje škole Ouk Hil, koja je u to vreme imala mnogo igrača koji mogu da ubace loptu u obruč, ali nisu imali ko da im doda i ostavi ih same na šutu ili u reketu. Odlične igre u toj školi iz Virdžinije, „kvalifikovale” su ga da dobije poziv slavnog trenera Džima Kalhuna i unveriteta Konektikat. I tada su krenuli problemi. Doduše na na parketu, nego u učinioci. Jednostavno, Vilijams tokom prve godine koledža nije imao dovoljno dobre ocene.

Krajem prvog semestra prve godine, muke sa ocenama primetio je njegov profesror bioligije Ted Tajdžen, koji je bio zadužen za ocenu akademskog uspeha članova košarkaškog tima. Kalhun je brzo presekao i odlučio je da suspenduje Vilijamsa na preostalih 14 utakmica sezone. Bila je to visoka cena koju je morao da plati. Dok su se „haskiji” predvođeni Emeka Okaforom, borili za nacionalnu titulu u NCAA, u „Alamo domu” u San Antoniju, Markus je bio u svojoj sobi u studentskom domu.

- Kada su osvjili titulu sećam se da me je trener Kalhun pozvao i rekao mi: „Lopta je sada u tvojim rukama, samo ti možeš sebe da ostaviš bez posla”. Od tada nisam prestajao da radim. To iskustvo je za mene bilo izuzetno negativno i u isto vreme jako pozitivno. Tada sam shvatio da mogu da i posle pada ustanem i postanem jači - prisećao se Vilijams dešavanja na koledžu u vreme dok je bio deo Nju Džersija.

Ipak, novi problem ga je sačekao kada se 2005. godine vratio sa Svetskog prvenstva za igrače do 21 godine koje je održano u Argentini. Ovaj put problemi su bili sa zakonom! Naime, zajedno sa tadašnjim saigračem Ej Džej Prajsom ponovo je suspendovan. Oni su se našli u centru velikog skandala jer su pokušali da prodaju ukradene lap top računare. Iako ih Vilijams i Prajs nisu ukrali, već dobili od prijatelja, oni su pokušali da ih prodaju zalagaonicama. Tokom ispitivanja, Prajs je oktrio policiji da je Vilijams želeo da vrati računare vlasnicima. Obzirom da nije imao krivični dosije, sud mu je naredio da uđe u program rehabilitacije na 18 meseci uslovno i dodelio mu 400 sati društveno korsinog rada. Optužnica za krađu nikada nije podignuta. Posle suspenzije tokom prvog semestra u sezoni 2005-06. Vilijams se vratio na parket i to u velikom stilu izgradivši reputaciju kao jedan od najboljih plejmejkera na koledžima u SAD.

- Tokom čitavog života sam morao da se dokazujem. Posle problema sa ocenama postao sam jedan od najboljih plejmejkera u SAD. Posle incidenta sa lap topovima postao sam najbolji - pričao je Vilijams kada je postao deo Nju Džersi Netsa 2006. godine.

Kada je postao član „mrežica” Vilijams je počeo saradnju sa čovekom za koga i sam kaže da ga najviše naučio o košarci - Džejsonom Kidom! Danas trener Milvokija, a nekada jedan od najboljih organizatora igre u NBA ligi je bio prvi plej ekipe Nju Džersija.

- Kid me je naučio sve što danas moju igru čini dobrom. Mnogi NBA igrači spuste gard, jer znaju da uvek imaju još jedan meč dan kasnije. Ne i Kid. Svaki njegov savet za mene je bio koristan. Nadgledao je šta radim od prvog dana kada sam došao u Nju Džersi. Naučio me je mnogo stvari vezanih za igru i u ofanzivi i u defanzivi, kako da rasporedim vreme napada. I ne samo to. Mnogo mi je pomogao da postanem i bolji čovek - objašnjavao je prošle godine Vilijams uticaj jednog od najboljih plejmejkera svih vremena na njegov razvoj.

Ređale su se sezone, godine su prolazile, a Vilijams je menjao klubove. Posle Nju Džersija (2006-08), Goleden Stejta (2008-09), Memfisa (2009-10) i prve sezone u Evropi, u Jeniseju iz Krsnojarska (2010-11), Markus je postao član Uniksa iz Kazanja. Usledio je novi šok.

Problem je ovaj put bilo zdravlje. Drugog septembra 2011. godine na lekarskim pregledima ustanovljeno je da ima tumor na srcu! Vilijams se odmah vratio u SAD gde je operisan. Na parket nije smeo tri meseca.

- Sećam se da sam osećao neverovatnu mučninu dok sam na letu ka kući. Pošto su ustanovili šta mi se dogodilo pitao sam sebe „zbog čega baš meni”. I tada, još jednom u mom životu, odlučio sam da nastavim da se uspravljam kada me neko udari - prisećao se te strašne epizode svog života Vilijams.

Posle rehabilitacije Vilijams je krenuo put Kine gde je banio boje Nandžinga. Sledećeg leta usledio je poziv Jasmina Repeše, iako se novi igrač Crvene zvezde prilično ugojio i dobio na masi.

- Repeša me je zvao mnogo puta i stalno mi je pričao da moram da se vratim u pravu formu i da me čeka ugovor. On je strog, ali je otvorenog shvatanja i davao mi je veliku podršku. To je trener koji mi je verovao i drago mi je što sam uspeo da mu vratim dok smo radili u Unikahi.

U svojoj prvoj sezoni u Evroligi (2012-13) Vilijams je imao prosek od 11.1 poena, uz šut za tri poena od 41 procenat uspešnosti, 3.3 skoka i 3.6 asistencija i to za samo 21 minut u proseku provedenih na parketu. O tome kakav je bio u Lokomotivi mogli ste već da čitate. O tome kakav će biti u crveno-beloj uniformi razgovaraće se kada se spusti rampa na sezonu 2014-15.