Vujošević: Loši đaci nisu naučili lekciju! Što nas jače pritiskaju mi više odskočimo

NA isteku 21. juna u Partizanovim vitrinama zasijao je 13. uzastopni nacionalni pehar, 21 ukupno. Duško Vujošević je lični rad "ugravirao" u njih 12. Kao tada, posle sirene koja je označila početak šampionskog slavlja, ni danas bezmalo mesec dana kasnije ne krije da mu je (trenutno) poslednji izuzetno drag, među najdražima... Ali, umesto da uživa u šampionskom ukusu, Vujošević oseća gorčinu, koja se akumulira još od prošlog leta.

- U proleće 2013. osvojili smo ABA ligu i srpski šampionat. Grupa mladih ljudi je napredovala i dobro funkcionisala, pa nije bilo potrebe za pojačanjima. Ali, usledila je teška povreda Bertansa i to na kraju poslednje utakmice. Potom je Lučić otišao, pa smo bili prinuđeni da nađemo zamenu na toj poziciji - vraća se Vujošević u intervjuu za "Novosti" u izuzetno teške mesece, najavljene blokadom računa od strane poreske uprave, koja je umnogome promenila letnje planove u 2013. - Jesam da se porezi plaćaju i da se od toga gradi pristojna zemlja. Ali u situaciji kada ne postoji sistem finansiranja profesionalnog sporta i kada košarka nije profitabilna, smatrao sam da poreska politika nema sluha za vrhunski sport. S druge strane, ne postoji jedinstveni kriterijum, jer dok su prema nekima činjeni veliki ustupci, na Partizanu se demonstriralo postupanje po zakonu, potvrđujući tako Pašićeve reči da "zakon važi za opoziciju".

Ne krije Vujošević da su tada uprava Partizana, ali i on lično napravili "grešku u koracima" što ne vreme nisu tražili reprogram duga, ali smatra da je moglo da bude malo više razumevanja kod nadležnih organa.

- Znate da smo došli u situaciju da na glavnicu od oko 800.000 evra, plaćamo skoro isto toliku i kamatu. Mogao je tada Partizanu da se napravi drugačiji reprogram, ali trebalo je to da zahveva resorni ministar. Ali u Ministarstvu nije bilo volje, pa je gro novca od sponzora preusmeren za porez. Upravo sve to je bila "predigra" za tešku sezonu, u kojoj su se prvi put desile teške povrede u nizu, prvo Vestermana, Milosavljevića... I taman smo sve to prebrodili, usledio je odlazak Kinsija. Igrači nisu bili plaćeni, jer je novac od sponzora, uz pomenuto plaćanje rata za porez, usmeravan za putovanja, hotele, svakodnevno funkcionisanje kluba.

Bezbroj puta Vujošević je skretao pažnju javnosti na te probleme.

- Cilj je bio da naši navijači ali i deo države koja se bavi sportom budu svesni kolika opasnost preti Partizanu od ozbiljnog urušavanja. Partizan je u svetu sporta cenjena institucija i perjanica košarke i nisam smeo da dozvolim sebi da gledam nemo, bez vapaja, kako se politikom nejednakih sponzorstava, poreskom diskriminacijom, načinom usmeravanja novca iz privatnih kompanija na jednu stranu, zatim naprasnom promenom tabele nagrađivanja grada, po kojoj ne bi dobili veliki novac, ali to je bio simbolični pokazatelj tretmana našeg kluba od strane države, radi na propadanju Partizana. To moje ukazivanje na dvostruke aršine, neki su pogrešno, a drugi svesno videli kao lični sukob mene i Čovića. Sada kad je došlo to toga da igrači odlaze, da se dešava sve ono na šta sam upozoravao, onda se ljudi ponovo užasavaju.

Zbog svega toga što se dešavalo izvan parketa, Vujošević je još više ponosan na tim.

Setite se, bio nam je blokiran račun, povrede, pa svesno kreiranje loše slike o Partizanu, spinovanje svega što može da bude loše, nedavanje pomoći klubu koji je zaslužuje... Ipak sve smo to prevazišli, plasirali se u top 16 Evrolige. Porazom od Cedevite smo propustili šansu da na terenu, izborimo plasman u Evroligu. Ali smo posle toga uspeli da se uzdignemo, da hrabrošću, u ovakvom izabranom komesarijatu i Ligi, probudimo moral i kod sudija i da osvojimo trofej.

Eho osvajanja trofeja nije dugo trajao.

- Umesto da se priča o velikom uspehu ovih momaka, kako su "ptići poleteli" i to u uslovima u kojima smo uradili, taj trofej se obezvređuje. U medijima se više nađe prostora o načinu kako se Ejsi Lo ružno oprostio sa Partizanom pre dve i po godine, nego priča o našim momcima. Pa "ne mogu" da se nađu slike kako podižemo pehar, ali je zato lako naći kako ja davim Bogdanovića. Takođe svesno puštaju se dezinformacije da vlasnici Panatinaikosa hoće da kupe Partizan, davajući tako lažnu nadu, posle koje bi usledilo stvarno razočaranje. Kao da se sačekalo da se završi šampionat pa da se sve ruši što je bilo dobro.

Posle svega, Vujošević ipak zrači optimizmom, iako će Partizan opet krenuti iz početka.

- Nije prvi put da krećemo od početka. Svaki početak podmlađuje. Zdravstveno sam spreman i oran za novu borbu. Osnovno je da napravimo potencijal tima po talentu kao kod prethodnih generacija. Želim da ostanu Tepić i Dalo. Veoma je važno da i Milosavljević bude tu, da se oporavi i da svojim zaraznim poštenjem i borbenošću utiče na vaspitanje ekipe. Velika želja je Dangubić. Ostaju Andrić, Šalić, Gagić i Milutinov koji bi trebalo da obeleži sezonu. Bezbradica će isto imati ulogu u timu, potom Aranitović, pa mladi Marinković, Glišić. Na takav tim bilo bi lako da angažujemo stranca. Ovakav tim motiviše i trenera da bude dobar.

Partizan će igrati Evrokup i ABA.

- Verujem da će publika prepoznati situaciju i da će nas podržati, da će igrači koji budu došli biti dostojni Partizanovog dresa i da će pokazati da su kvalitetom iznad tih takmičenja. Ne treba da budemo lažno zabrinuti kvalitetom takmičenja, već da izgradimo tim. Partizan bi trebalo da se ojača na svim nivoima, igračkom, stručnom i u menadžmentu. Razumem frustracije drugih, ali ne razumem kako nisu pametni da formiraju ponašanje na osnovu posledica. Partizan radi kao opruga, što je jače pritiskate, više odksoči. Oni kao loši đaci, nisu naučili lekciju i nastavljaju da nas pritiskaju...- završava Vujošević.

MALI ČOVEK SA VELIKOM TORBOM
VUJOŠEVIĆ, ujedno i predsednik SD Partizan, osvrnuo se na "crtice" navijača Dinama iz hrvatskih "Sportskih novosti" multiplikovane u srpskim medijima da očekuje da će njegov klub igrati sa "trećim hrvatskim timom – Partizanom".
- Od jedne rečenice pripitog neimenovanog navijača pravi se senzacija. Srećan sam što su za Partizan igrali Bobek, Čajkoviski, Zebec, naravno i Milutinović, Galić, Šoškić, Vukotić... Albanac Vokri, Goranac Jusufi, Slovenac Katanec, mnogi Crnogorci, Makedonci, što je trener bio Jevrejin Grant. Ponosim se Partizanom što je jugoslovenski klub, sa internacionalnom tradicijom. Protekao je iz partizanske borbe i duha. Ponosimo se što je klub dostojan očuvanja tradicije patriota koji su dali život za oslobođenje zemlje, što nikad nije išao na pomen veleizdajnika bilo srpske, bilo hrvatske nacionanosti koji su ubili veliki broj stanovništva. Znam ko se time bavi, pre svega veliki mešetar beščašća i spinovanja, mali čovek sa velikom torbom čije ime neću pomenuti da me ne bi ponovo tužio.

ŽAL ZA BOGDANOVIĆEM
NE krije Vujošević da mu je teško pao odlazak Bogdana Bogdanovića, s kojim je planirano u dogovoru sa njim, njegovom porodicom i menadžerom da ostane još jednu godinu, ali...
- Klub je došao u situaciju da ga proda zbog obeštećenja, pa sam morao da prihvatim tu vrstu realnosti. Sportski, smatrao sam da bi trebalo da ostane još godinu dana i da bi u tom periodu još napredovao, da bi osvajanjem još nekog trofeja, kao što je to učinio u Superligi, igrački vratio ono što je Partizan uložio u njega, ali i da će naslednicima ostaviti plasman u Evroligu, kao što je njemu neko to omogući i da potom ide u NBA. To je bila moja želja, ali svako ima svoj put, svako treba sam da odlučuje o svojoj sudbini.

DUG PRAVLjEN TRI GODINE
TRENER Partizana navodi da je najveći deo duga kluba napravljen od 2010. do 2012.
- U svetu se prvo formira budžet pa se onda "napada" rezultat, ali znate kakva je situacija ovde. Mi smo, pre mog odlaska u CSKA, iz rezultata "namicali" budžet i sa prodajama igrača skoro uvek pokrivali troškove. Posle fajnal-fora u Parizu država je kroz sponzorstvo sa NIS i Telekomom prepoznala naš uspeh, pa sam miran otišao u Moskvu jer je bila bolja situacija. Kada sam se vratio, iznenadio sam se koliki su finansijski problemi nastali u te dve godine, jer su bili obezbeđeni sponzori, a usledila je i prodaja Veselog, najbolja u klubu. Prošle i ove godine rešavamo dugove iz tog perioda, ali i kada je po dolasku Danilovića i Divca iz kluba, nova uprava podigla kredit kod Marfin banke po neverovatnoj godišnjoj kamatnoj stopi od 17 odsto, što je kamen oko vrata kluba.

O RAŠKOVIĆU...
ZA odlazak Bogdanovića u Fenerbahče Partizan će inkasirati 1,3 miliona evra, ali samo na papiru, što je uzrokovalo pisanje pojedinih portala.
- Iznenađen sam tim, jer uvek sam imenom i prezimenom javno kazao šta mislim i nikada se nisam sklanjao iza "nezvaničnih informacija". Klub nije dobro prošao, iako je 1,3 miliona veliko obeštećenje, koje se plaća u dve rate. Smatram da je kvalitet igrača takav i situacija u oba kluba takva da je suma morala da bude uplaćena odjednom. Ono što je još važnije je preduzeće Aleksandar Rašković koje je uzelo proviziju od 6 odsto na ime Bogdanovog ugovora u Partizanu, ali i 20 odsto od obeštećenja. Postoji papir kao aneks ugovora o nekom konsaltingu, ali ne razumem o čemu se radi. Verovatno će to bolje objasniti onaj ko je potpisao, predsednik, menadžment i UO. Jer, po našem statutu predsednik potpisuje ugovor na osnovu odluke UO. Menadžer kaže da je zaslužan što je došlo do velikog obeštećenja i da zato dobija 20 odsto od te sume. Uz procente koje sam nabrojao, naplatio je i kompletne provizije prema njegovim drugim igračima, ali i 108 hiljada koje su Partizanov dug prema Bogdanu. Kada se regulišu sporovi na BAT, klubu ostaje jako malo, samo deset odsto od ukupnog obeštećenja. Nisam bio u klubu kada je potpisivan ugovor, ali ne razumem zašto se navodi "konsalting", između ostalog i za savete nekih američkih trenera koji nikad nisu dolazili u klub pa samim tim nisu ni savetovali nikoga. Takav menadžerski esnaf nije meni drag, a Rašković je simbol najgoreg u tom soju. Nadam se da će članovi UO i menadžmenta kluba objasniti zašto tolike pare idu njemu. Biti član UO Partizana ne daje možda dobre pozicije za napredovanje u društvu u ovo vreme, ali je obaveza, da ako ne mogu da se nađu sredstva, bar pažljivo koriste ona koja stignu.

NEMA SUKOBA SA DANILOVIĆEM
PROTKLE sezone nekoliko puta se "provlačila" priča da ima sukoba na relaciji Vujošević – Danilović.
- Nekog velikog sukoba nema. Saša je imao ogroman doprinos za rezultate Partizana. S druge strana da nije bilo Partizana ne bi bilo ni njega kao sjajnog igrača niti Kićanovića, Dalipagića, Divca, Paspalja, Đorđevića, Bogdanovića..., niti mene niti ostalih stručnjaka kao trenera. I svi smo dužni Partizanu. Saša je dobar deo duga za ono što mu je Partizan omogućio vraćao svojim radom, ponašanjem, energijom kao funkcioner kluba.
Evidentno je da postoji razlika u stavovima u javnosti kako da se zaštiti klub.
- Normalno je da ima razmene mišljenja. U jednom momentu su bile tenzije, jer je on smatrao da nije funkcionalno što prozivam politiku države prema klubu. S druge strane ja pričam u svoje ime, ne u ime Partizana i snosim svu odgovornost.
Posle poraza od Cedevite, Danilović je pružio jasnu podršku Vujoševiću.
- Kao čovek koji je osvojio mnogo trofeja, mislim da ne zaslužujem da se posle jednog izgubljenog trofeja u ovim uslovima priča o mom zdravlju i eventualno nasledniku, niti da mi se daje javna podrška.

STRUČNI ŠTAB
KADA priča o titulu Vujošević ne zaboravlja da nabroji članove stručnog štaba:
- Velike zasluge idu pomoćnicima Velimiru Gašiću, ozbiljnom čoveku, velikom treneru i strogo moralnom prema svima i sebi, Petru Božiću, Goranu Tadiću, kondicionom treneru Radomanu Šćekiću, njegovom pomoćniku Zlatku Tešiću, ekonomu Nikoli Tomaševiću i fizoterapeutu Predragu Šapini.