Raduljica i Nedović: Otkud mi ovde?!

Srbija od ove sezone u NBA ligi ima dva rukija, čime nije mogla da se pohvali punih pet godina – od Koste Perovića 2007. U najjači i najorganizovaniji košarkaški “cirkusu” Miroslav Raduljica (25) i Nemanja Nedović (22) dospeli su avanturistički, prihvatanjem prvih ponuda koje su im se ukazale. Visoki srpski centar u Milvoki je stigao preko „preporuke“ iz ukrajinskog Azovmaša, dok je bek šuter dres Golden Stejta zadužio posle drafta i sezone u Lijetuvos ritasu, kao i leta u nacionalnom timu Srbije.

U razgovoru za „Novostio online“ mladi srpski momci govore kako su proveli prva tri meseca u “obećanoj zemlji” Americi, šta su od nje očekivali, a šta u njoj zatekli, šta im najviše nedostaje i koliko su u njoj srećni, odnosno tužni, kao i o mnogo čemu još - otvoreno, iskreno i duhovito, svaki na svoj način, bez gubljenja nade da ih u NBA karavanu avanture tek očekuju.

* Da li ste od USA i NBA lige očekivali ono što vas je tamo zateklo?

Raduljica: Kad sam potpisao za Milvoki Bakse pokušavao sam, želeo sam, da krenem na put bez očekivanja, da u novo iskustvo uđem čiste glave. Ali u tome je nemoguće uspeti. Podsvest je imala uticaja, a u njoj su bile slike onoga što sam kao klinac zamišljao , odnosno kako sam Ameriku doživljavao i onoga što sam slušao od ljudi koji su pre u NBA ligi igrali. Generalni utisak je da nisam nikako očekivao sve ovo što me je ovde snašlo.

Nedović: Otprilike je onako kako sam sve zamišljao i kako sam čuo iz raznih priča. Uglavnom je sve mnogo drugačije nego u Evropi.

* Šta vas je za ova tri meseca prijatno iznenadilo, a šta razočaralo?

Raduljica: Čarter avion samo za ekipu kojim idemo na utakmice je najprijatnije iznenađenje za mene. Konačno nema više lomljenja leđa u ekonomskoj klasi! Sviđa mi se i to što je cela liga jako dobro organizovana. Prija svakom igraču. Razočaran sam u klimu – u Milvokiju je več početkom decembra minus 15, 20 stepeni.

Nedović: Prijatno sam iznenađen ljudima, ljubazni su i u svakom trenutku spremni da pomognu. Organizacija Voriorsa je stvarno odlična i klub je sastavljen od sjajnih ljudi, ekipa takođe, tako da sam presrećan što se tiče rada. Neprijatno sam iznenađen papirologijom sa kojom se rukiji susreću na pocetku. Toliko toga ima da se obavi... Nije kao u Evropi, da ti klub sve obezbedi. Ovde sve moraš sam i da nađeš auto, i mesto za život koje se uklapa u tvoj budžet, ali i ljude koji će brinuti o tvojim finansijama. Nekako je sve mnogo komplikovanije nego u Evropi. I da, naravno briga o porezu - najgora stvar ikada.

* Šta vam nedostaje od kuće, iz Srbije, Evrope?

Raduljica: Najviše mi nedostaju porodica, prijatelji, dobra kafa, kafići, razgovori sa poentom, naše šale, klubovi i kafane u Beogradu, Dorćol, moja terasa, naša klopa, sve u svemu naš način života. E da, nedostaje mi i Istanbul, mnogo!

Nedović: Nedostaju mi porodica i prijatelji najviše. Nadam se da će se to uskoro promeniti jer bi uskoro trebalo cela porodica da dođe kod mene. Nedostaje mi i naša kuhinja, jer je ovde hrana jako loša - ukusna je ali daleko od prave ishrane za sportistu pa tako moramo da pazimo šta i gde jedemo. Moram da kažem da mi nedostaje i Hua Hua.

* Kako živite u Milvokiju, odnosno Ouklendu? Kako provodite slobodno vreme, družite li se sa nekim?

Raduljica: Slobodnog vremena skoro i da nema, a i kad ga ima provodim ga kod kuće, gde Skyp caffe radi non-stop. Malo mi je nezgodno zbog vremenske razlike da se nađem sa društvom iz Evrope, ali se snalazim nekako. Uglavnom čitam. I ovde se svi čude kako nemam televizor u stanu. To je za njih neoprostiv greh. A od skora sam počeo da se družim sa dečkom koji nam sređuje opremu – vrlo je interesantan lik, instruktor je joge, svestran i sa njim može da se popriča. Pokazuje mi neka interesantna mesta po gradu za koja nisam verovao da postoje u mestu kakav je Milvoki.

Nedović: Iznenadićete se ako kažem da imam jako puno slobodnog vremena. I ja sam tom činjenicom bio iznenađen. Ovde se trenira jednom dnevno, slabim intenzitetom, jer se utakmice igraju na svaka dva dana. Uz te timske treninge ja uvek radim individualno, ali mi i pored toga ostaje dosta vremena za druženje. Upoznao sam ovde neke momke iz Srbije, koji studiraju. Često provodimo vreme zajedno. Igramo Soni, idemo na kuglanje, gledaju se filmovi i tako prođe slobodno vreme.

* Da li ste i pre znali za dress code u NBA ligi? Da li vam prija sredjivanje ili vas smara?

Raduljica: Znao sam za dres code NBA lige, ali nije to toliko strašno kao što svi kod nas misle. Možda su ovde neki to shvatili i preozbiljno. Pravilo je biznis kežual tako da nemam problema da se uklopim sa svojim stilom koji je kožna jakna, farmerke i čizme (smeh). Ima i situacija u kojima je obavezno odelo ali je to jako retko.

Nedović: Znao sam za dress cod i bio sam radoznao kako to sve izgleda. Različiti su ukusi i svako u ekipi ima neki svoj stil odevanja. Meni ugalvnom govore da imam evropski stil, da dosta podsećam na Biedrinsa jer se i on oblačio kao ja dok je igrao ovde. Ponekad me zezaju da su mi farmerke preuske, ali neka - prepuštam njima 4XLveličine.

* Koja ekipa vam tu deluje dominanto?

Raduljica: Najdominantniji mi je Majami, a najbliži njemu je San Antonio koji se meni lično najviše dopada od svih ekipa - što po stilu igre, što po igračima. Za njih sam navijao prošle godine u finalu, dok sam NBA utakmice pratio samo preko neta.

Nedović: Generalno su ekipe sa Zapada daleko bolje od ekipa sa Istoka. Ne znam koga bih pre izdvojio na Zapadu, dok na Istoku dominiraju Indijana pejsersi i Majami. Kad godi ih gledam pomislim koliko zaista deluju moćno.

* Kog igrača bi ste izdvojili kao top kvalitet i da li ste se za nekog zapitali od kud ovaj u NBA ligi?

Raduljica: Bio sam iznenađen s kojom brzinom i lakoćom igra Di Rous, ali bih opet uvek izvojio doktora - Tima Dankana koji je za mene kralj. Dok sam se za sebe, već nekoliko puta, zapitao otkud ovaj tu (smeh).

Nedović: Izdvojicu Kevina Durenta jer sam protiv njega igrao i mogao sam izbliza da vidim o kakvom se igraču radi. Verovatno ću to isto misliti i za Kobija i Lebrona kada budem igrao protiv njih. Ne volim da potcenjujem ljude, pa se tako još ni za jednog igrača nisam zapitao otkud ovaj u NBA. Siguran sam da svaki igrač ovde trenutno poseduje određen kvalitet. Uostalom ja tek treba da se dokažem, kako se drugi ne bi pitali otkud ja u NBA ligi (smeh).

RAZVOJNA LIGA
* Koja je prava istina oko vaših nastupa za drugi tim , kada su u Srbiji preneli da prelazite u Razvojnu ligu?
- Video sam šta je prenešeno u Srbiji i mislim da ljudi to nisu shvatili kako treba. Pojedinci su to jedva dočekali i naravno odmah počeli da šalju poruke, komentare koji su jako tužni. Nije mi jasno čemu sve to. Umesto da se raduju svakom uspehu svog zemljaka neki ljudi su bili srećništo su mediji loše preneli da sam regrutovan do kraja sezone u Razvojnu ligu. Sada je valja i tim lošim tumačima jasno da su pogrešili. Da bih mogao da nastupam na zvaničnoj utakmici Razvojne lige potrebno je da me naša razvojna ekipa registruje i ta registracija traje do kraja utakmice. Golden stejt me, svaki put, odmah posle utakmice registruju opet za svoj tim i nastavljam sa treninzima i utakmicama sa prvom ekipom. Kad god budem imao priliku da igram te mečeve u Razvojnoj ligi –odazivaću se i igraću ih, jer su jako dobre za održavanjetakmičarskog ritma i forme. Nažalost, bio sam u mogućnosti da odigram samo jednu utakmicu jer zaista imam obaveze i putovanja sa prvom ekipom Voriorsa.