HET-TRIKOM U ZVEZDU: Legendarni Momčilo Meda Ilić u susret 100. rođendanu FK Timok iz Zaječara

SEPTEMBRA 1956, Crvena zvezda dolazi u Zaječar, na prijateljsku utakmicu sa Timokom. Istina, nije stigao prvi nego kombinovani tim, sa nekoliko igrača koji su ostavili trag u jugoslovenskom fudbalu: Novak Tomić, Miljan Miljanić, Nikola Stipić, Ivan Popović, Vladimir Durković... "Pola" Zaječara se sjatilo na staro igralište pored bolnice, na Timokovu "Grbavicu". Zaječarci su slavili iznenađujuću pobedu 3:1, a sva tri gola postigao je mladić na levom krilu, 22-godišnji Momčilo Meda Ilić. Debitovao je za prvi tim sa 15 godina i devet meseci, a šansu mu je dao Moma Đokić, član čuvenog "urugvajskog tima" iz Montevidea 1930.

- Sve mi je išlo od noge, osetio sam da je to moj dan, Novak Tomić nije mogao da me čuva - priseća se Momčilo Ilić, danas vitalni 85-togodišnjak.

Ti golovi su ga odveli u Zvezdu, takoreći odmah.

- Uveče, posle utakmice, izađem na korzo da se malo pravim važan. Sretne me doktor Buđevac i kaže: "Ovi iz Zvezde hoće da te vode..." Mislio sam da se šali. I, stigao je Zvezdin poziv, prešao sam u Beograd. Morao sam da čekam šest meseci da bih stekao pravo da igram, jer sam potpisao ugovor 2. novembra, van prelaznog roka.

PITAMO ga da li je "pala" neka para za prelazak.

- Ne, ni dinar! Niti sam očekivao, još manje tražio... Ogromna je čast igrati u Crvenoj zvezdi, koja je bila državni prvak i uživala ogromnu popularnost. Ali da vam kažem, u Timoku smo imali redovna primanja.

Šta je i kako je bilo u Zvezdi, prepričava Meda:

- Nisam se naigrao, na istom mestu je bio Bora Kostić, kome sam najčešće bio rezerva. Odigrao sam vrlo malo prvenstvenih utakmica, ali sam dve godine bio stalno u 16, putovao sa ekipom. Igrao sam i meč u Kupu šampiona, pobedili smo Didelanž u Luksemburgu sa 5:0. Igrali su Beara, Zeković, Popović, Spajić, Tasić, Mitić, Toplak, Rudinski, Kostić... Trener Miša Pavić.

Momčilo Ilić (levo) i Miljan Miljanić (u sredini) Foto: Privatna arhiva

Kako je dalje tekla igračka karijera?

- Napustio sam Zvezdu 1958. Još malo sam igrao u Sremu i završio karijeru. Znao sam da ću ostati u fudbalu. U Novom Sadu sam od 1952. do 1956. učio srednju fiskulturnu školu i putovao svake nedelje, što u Zaječar, što tamo gde je Timok igrao. Posle sam upisao DIF i Višu trenersku školu, u kojoj sam diplomirao u klasi Ivana Toplaka 1966.

LOGIČNO je bilo da sedne na trenersku klupu.

- Počeo sam u mom Timoku, sa podmlatkom sam bio četvrti na Prvenstvu Jugoslavije u Subotici. Radio sam u gotovo celoj Jugoslaviji: Strumica, Bor (ulazak u Prvu ligu i finale Kupa), Sloboda Tuzla, Radnički Niš, Dubočica, Čačak, Timok, Priština, Šibenik, Teteks, Radnički Kragujevac, Napredak, Pobeda Prilep... Svuda sam selio i porodicu, sin Zoran je osam razreda završavao u sedam gradova. Kratko sam predavao fizičko vaspitanje u zaječarskoj Gimnaziji, i tebi sam bio profesor. Bio sam selektor Istočne i Zapadne grupe Druge lige. Fudbal je bio kvalitetan, dobrih igrača napretek, publika je hrlila na stadione, u Prilepu ili Prištini po 20.000 gledalaca. Bio sam trener olimpijske i amaterske reprezentacije Jugoslavije, moji Zaječarci, Đorđe Živanović i Predrag Bubanja, olimpijski reprezentativci.

Kratko se zadržao u inostranstvu...

- Radio sam samo u Sudanu, u klubu Merik iz Kartuma. Bili smo prvaci bez izgubljene utamice. U Kupu šampiona Afrike malo je nedostajalo da izbacimo Al Ahli iz Egipta, koji je bio veliki favorit. Pre utakmice u Kairu potražim Velibora Vasovića, tada trenera Zamaleka, da mi kaže sve o Al Ahliju. Mi odigramo odlično, kod 0:0 promašimo penal, a posle toga sudija jedan faul na 20 metara "uvuče" u 16 metara, i izgubimo s penala. U Kartumu je bilo 1:1.

Momčilo Meda Ilić u podmlatku Timoka 1951. (četvrti sleva u gornjem redu) Foto: Privatna arhiva

VRAĆAMO se Timoku, koji ove godine slavi 100 godina.

- Ne kaže se bez razloga da prva ljubav zaborava nema. Tamo sam počeo kao igrač i kao trener, iz Zaječara krenuo kud me je lopta vodila, ali Timok sam uvek nosio u srcu. Pratio sam njegove rezultate, radovao se kad je pobeđivao, a posebno kad je konačno ušao u Drugu ligu i pravio čuda u Kupu. Nadam se da će grad umeti da obeleži lep i vredan jubilej, jer nema mnogo klubova stogodišnjaka u Srbiji. Timok je bio i ostao simbol Zaječara. Nikada nije menjao ime, kad se čuje Timok - prva asocijacija je Zaječar.

Pitamo legendu zaječarskog fudbala ko je po njemu najbolji fudbaler u istoriji Timoka.

- Kole Ganjevac! Moram tako, po nadimku, ako kažem Nikola Vučković, o kome je reč, znaće samo njegova uža familija. Bar ti znaš da si u Zaječaru bez nadimka gotovo niko. Kole je bio čudo od igrača, mogao je da igra na svim pozicijama, imao je sve: brzinu, tehniku, pregled igre, šut, centaršut.

Ilić kada je igrao u Crvenoj zvezdi: poslednji desno u donjem redu, pored Bore Kostića