SUŠIĆ ZA “NOVOSTI”: Mundijal u Španiji je moja ljuta rana!

BIO je mađioničar u kopačkama. Imao je sve: dribling, jak i precizan šut, sjajan pas. Safet Sušić (13. april 1955, Zavidovići), trener i selektor. Rečju, uspešan čovek.

* Rođeni ste u Zavidovićima, debitovali u domaćoj Krivaji sa 16 godina, a zatim prešli u Sarajevo?

- Iskreno, ne sećam se protiv koga sam odigrao prvu utakmicu, ali, dobro se sećam prvog gola. Pobedili smo Proleter iz Zrenjanina sa 3:2, bila je ciča zima, smrzao sam se kao nikad. Ipak, grejao me je taj gol - prvenac.

* Devet godina u dresu Sarajeva (221-85), šta biste iz tog vremena izdvojili sa ove vremenske distance?

- Bila su to lepa vremena, uvek smo imali solidnu ekipu, ali nismo mogli da se borimo za sam vrh. Velika četvorka - Zvezda, Partizan, Dinamo i Hajduk - zaista je bila dominantna. Ipak, jednom smo bili drugi, iza Crvene zvezde, jednom smo čak bili i jesenji prvaci, dva puta igrali u Kupu UEFA.

PROČITAJTE JOŠ: Darko Pančev: Srce za Zvezdu i pored novca Hajduka i pritiska Partizana

* Mnogo golova ste postigli, koji su vam najdraži?

- Sećam se mnogih, ali mi je najdraži onaj koji sam postigao protiv Željezničara. Bila je to moja poslednja godina u Sarajevu, igralo se na Koševu pred 50.000 navijača, pobedili smo sa 2:1 gradskog rivala, a postigao sam zaista prelep gol.

* Voleli ste i da asistirate?

- Nisam imao previše obaveza, mogu reći da sam bio slobodan igrač, išao sam i levo i desno, pa u sam špic. I mogu vam reći da mi je veće zadovoljstvo predstavljalo da namestim nego da postignem gol.

* Dribling je bilo vaše najjače oružje?

- Pa, može se tako reći. Moram da istaknem da sam uvek imao korektan odnos prema protivnicima, iako sam često dobijao i batine. Nikada mi nije bio cilj da nekog napravim smešnim, zato sam retko proturao loptu kroz noge. Ali, igrao sam za publiku, koja je volela moje driblinge. Mislim da sam bio najjači kada sam menjao pravac, iz punog trka, a to mi je omogućavala moja konstitucija. Nisam bio previsok, 178 cm, imao sam jake noge, a ta promena pravca mi je donosila prednost koju sam posle koristio da asistiram ili pogađam mrežu.

PROČITAJTE JOŠ: Krivokapić: Osim - ljudina i trenerčina

* Da li je istina da ste potpisali predugovor sa Interom, a da ste posle stavili potpis i na ugovor sa Torinom?

- To je baš interesantna priča. Dragan Džajić je bio dobar sa asom Intera Sandrom Macolom i napravio mi je kontakt, ali sam ja preko menadžera Naletelića duže vreme bio u priči sa Torinom. Igrali smo sa Vojvodinom, a na utakmicu su došli Macola, Mođi iz Intera i predstavnik Rome koga sam ja odmah odbio jer nikada pre nisam s njima kontaktirao. Na dan utakmice, u 10 sati, trebalo je da dođe Mođi sa svojima, on je kasnio, a ja sam mislio da se predomislio i da se neće pojaviti. I seo sam za sto sa Macolom i njegovom ekipom. Onda su mi oni dali komadić papira, kao dokaz da su pričali sa mnom i ja sam to potpisao. To nije bio nikakav ugovor, niti je postojao neki pečat ili bilo šta slično. Onda dolaze ljudi iz Torina, ja kažem ovima iz Intera da sam njima dao reč, sednem, dogovorimo se i ja potpišem za "bikove".

- Tako je, bez obzira na to što moj potpis na tom papiru nije imao snagu predugovora, oni su to tako protumačili, nisu priznali ugovor sa Torinom i izrekli su mi suspenziju. To je značilo da godinu dana ne mogu da igram u Italiji.

* I tako, umesto u Italiji, karijeru ste nastavili u Francuskoj?

- Tu je ključnu ulogu odigrao Ivica Šurjak koji je igrao za Pari sen Žermen. Ali, hteo je u Italiju, u Udineze, i predložio mene. Pariski klub je bio tek u povoju, a tim mlad i neiskusan. U moje vreme Bordo je bio najjači u Francuskoj, posle je primat preuzeo Nant. Ostao sam osam i po godina, uspeli smo čak da jednom budemo šampioni, osvojili smo i Kup.

* A vi ste proglašeni za najboljeg stranca koji je ikad igrao u Francuskoj?

- To je, naravno, veliko priznanje, pogotovo što je tu anketu sproveo "Frans fudbal", a izabrali su me novinari. Na toj listi Josip Skoblar je bio drugi, a svoje mesto su našli i Dragan Džajić, Vahid Halilhodžić...

PROČITAJTE JOŠ: Slobodan Marović: Stanković mogao da mi uništi karijeru

* Kada je reprezentacija u pitanju, Svetsko prvenstvo u Španiji ostaje enigma i dan-danas?

- Sada, kada je prošlo toliko vremena, neću da tražim razloge. Ali, ta Španija ostaje mrlja, ljuta rana jer je to najbolja reprezentacija u kojoj sam igrao, a dres sa nacionalnim grbom oblačio sam 54 puta. Opravdanje ne postoji, morali smo mnogo bolje. Podbacili su svi, osim dva-tri igrača, a najviše najbolji, pogotovo mi u napadu!

* U Italiji 1990. bilo je mnogo bolje, a opet, ostaje žal posle poraza od Argentine u četvrtfinalu?

- Upravo tako. U Italiji smo igrali odlično, ostvarili lep uspeh, na kraju smo bili peti na svetu. Ali, ko da prežali poraz od Argentine sa bele tačke, posle žestokoh 120 minuta. Uveren sam da bismo savladali Maradoninu četu da nismo 90 minuta igrali sa igračem manje posle isključenja Šabanadžovića. Refik je prvi karton dobio, svi su konstatovali, bez razloga, a drugi je postojao, Maradona je znao da padne...

* A u polufinalu bismo igrali protiv Italije koja nije pružala dobre partije?

- Ko zna, verovatno bismo stigli do finala. Argentinci su dobili Italijane na penale. Šteta, taj zlosrećni crveni karton i nedostatak sreće su nas sprečili da možda ostvarimo i najveći uspeh u istoriji fudbalske Jugoslavije.

* Postigli ste tri het-trika, što je takođe raritet?

- Rumunima sam postigao tri gola u Bukureštu, a onda sledi het-trik protiv Italije u Zagrebu u junu 1978, pa još jedan protiv tadašnjih svetskih prvaka Argentinaca dva meseca posle u Beogradu. Ponosan sam, nije lako tresti mreže takvih reprezentacija.

PROČITAJTE JOŠ: Zoran Filipović: Golovi su moja lična karta

* Sa bratom Seadom odigrali ste zajedno u reprezentaciji samo jednu utakmicu, ko je bio bolji igrač?

- Igrali smo zajedno protiv Španije, a to što nije više igrao za reprezentaciju njegova je greška. Mnoge stvari je voleo više nego fudbal, da mu je bio privrženiji postigao bi mnogo više jer je zaista posedovao kvalitet. Ne volim poređenja, pogotovo ne ova bratska, Sead je stariji od mene dve godine i bio mi je, kada smo bili klinci, uzor. Time sam vam sve rekao.

* Ostali ste u fudbalu kao trener, a najveći uspeh postigli ste kao selektor Bosne i Hercegovine?

- Pet godina sam bio selektor BiH, u prvim kvalifikacijama stali smo u baražu, a u drugom smo otišli na Svetsko prvenstvo što je, naravno, najveći uspeh, i za selekciju i za mene.

* Vodili ste mnogo klubova, najviše u Turskoj?

- Da, trenirao sam u Francuskoj Kan i Evijan, Al Hilal iz Saudijske Arabije, a u Turskoj: Istanbul, Konju, Ankaraguču, Rize, Ankaraspor i donedavno Alanju. Iskreno, nijedna ekipa nije bila vrhunska, uglavnom su se borile za opstanak pa nisam mogao da ostvarim značajnije uspehe. Ali tri-četiri ekipe sam spasao ispadanja, a kako planiram da radim još šest-sedam godina, možda ću dobiti i neki veći klub.

Safet Sušić je 1979. godine izabran za najboljeg sportistu Bosne i Hercegovine i za najboljeg fudbalera Jugoslavije, a 1981. dobio je i Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva.