TAVAMBA I SUMA OPET ZAJEDNO: Otac i sin na istom zadatku

OTAC i sin. Stariji i mlađi brat. Šale na račun dvojice starih prijatelja Leandrea Tavambe i Sejdube Sume nižu se iz dana u dan u svlačionici crno-belih, a njihovi osmesi su sve širi sa svakim novim peckanjem od strane saigrača. Partizanov gorostas i najniži igrač koji je ikada kročio u Humsku, u razgovoru za "Novosti", tvrde da im ni u jednom trenutku nije predstavljala problem činjenica da su saigrači uvek spremni na šalu kada je u pitanju razlika u visini između dvojice velikih prijatelja.

Tavamba: Sećam se naše prve zajedničke fotografije po Suminom dolasku u Partizan kada je on išao iza mene. Neko je rekao: Vidi oca i sina. Bilo je i šala da smo stariji i mlađi brat. Naravno da mi to uopšte ne smeta. Znamo i mi da se šalimo na račun drugih. Sašu Ilića, recimo, na terenu uvek zovem stari.

Pročitajte još: VRAĆA SE PRAVI "VALjAK": Iliev optimista pred nastavak sezone

Suma: Ne ljutim se, nikako, te stvari uvek shvatam kao šalu. Moraš da je prihvatiš, nije teško prepoznati kada su namere dobre i iskrene. To je osnova dobre atmosfere u svakom klubu.

Fudbalski putevi robusnog Kamerunca i omalenog veziste iz Gvineje prepliću se punih pet godina.

Suma: Upoznali smo se u Južnoj Africi. Došao sam tamo 2006, Tavamba me je našao tamo šest godina kasnije. Bio sam već starosedelac tamo, a slična situacija je bila i u Slovačkoj gde je stigao posle mene.

Tavamba: Svuda sam ja pratio zemlju u koju je on odlazio, sada je obrnuto. Pre Partizana smo zajedno bili samo u Nitri, ali tada sam samo trenirao sa njima. Sada prvi put u karijeri igrao zajedno.

Tamnoputi fudbaleri Partizana su pristalicama srpskog šampiona zapali za oko i po interesantnom stajlingu koji promovišu kada sportsku opremu zameni "civilka".

Suma: Više sam fensi nego Tavamba, ranije sam voleo zlato da stavim, sada sam normalniji. Moda je moja pasija takođe, kao i većine fudbalera. Svi mi volimo da obučemo neku brendiranu stvar. Ne mogu baš kao Leandre da stavljam kravatu, nosim odela i slično. To je više za venčanje nije za svaki dan.

Pročitajte još: ALBANCI PRETE PARTIZANU: Svi znamo šta su Srbi radili na Kosovu

Tavamba: Znači za mene je svaki dan venčanje. Nije ni to loše. Fudbal je pored zadovoljstva moj posao i zato često dolazim u "Zemunelo" kao da idem u ofis.

Beograd kao grad velikih izazova za sada nije uspeo da "uzme pod svoje" Afrikance na privremenom radu u Humskoj.

Tavamba: Imam utisak da smo se u Slovačkoj mnogo više družili van terena, nekako ovde ima više obaveza, zgusnutiji je režim rada, utakmica. Pošto je on živeo u većim gradovima uglavnom sam ja išao kod njega, najviše vremena van terena smo provodili u Bratislavi.

Suma: Bilo nam je dobro u Južnoj Africi. Tavamba je tamo došao mesec dana pre nego što sam otišao. Za sada je sve super u Beogradu, ovo je jako lepa zemlja. Nemam mnogo što da kažem za život izvan terena jer ga praktično i nemam pošto slobodno vreme kada nema treninga i utakmica koristim za odmaranje u kućnom ambijentu.

Srpski jezik je mnogim strancima predstavljao nepremostivu prepreku tokom profesionalne karijere u našoj zemlji, pa tako Everton i posle skoro dve godine praktično nije savladao ni neke osnovne pojmove. Afrikanci u redovima srpskog šampiona sa te strane nemaju problem.

Pročitajte još: NOVINE U “ZEMUNELU”: Stigao balon za oporavak igrača Partizana

Suma: Učim pomalo srpski, mislim da sasvim korektno zasada vladam fudbalskom terminologijom, onim rečima koje su mi neophodne da se na terenu razumem sa saigračima. Slovački jezik ima sličnosti sa srpskim i mislim da mi je to dosta pomogla. Sve što mi je Tavamba rekao za Partizan i Srbiju se obistinilo, super mi je ovde.

Tavamba: Uskoro će biti godinu dana kako sam ovde i mislim da sam na tom planu dosta napredovao. Mnogo bolje pričam srpski, razumem dosta kada slušam saigrače, a snalazim se solidno kada je neophodno da nešto kažem.

SUMA "VIDI" BOLjE DANE

DALEKO je još Sejduba Suma od forme koja ga je na velika vrata dovela u Humsku i omogućila mu da postane najskuplje pojačanje u istoriji Partizana. I on je sam svestan toga uz umirujuću poruku navijačima da nema razloga za brigu.

- Fudbal je strast. Nekad je teško doći do željene forme brzo. Ne tražim vreme niti smatram da period adaptacije može da bude alibi, želim da budem pravi Suma, onakav zbog čega sam i angažovan. I uopšte ne sumnjam da ću biti takav. Nemam problem sa pozicijom, mogu da igram i desno i levo, u sredini. Kad si takav moraš da prihvatiš sve što trener traži od tebe. Ne igram kao poslednjih pet godina, ali će videti ljudi da mogu bolje.