Vladica Popović: Nisam uspeo da prevarim DŽaju!

FARMERKE, majica, patike, što bi naš narod rekao, izgleda kao dečko, a Vladimir Vladica Popović (17. mart 1935, Zemun, Kraljevina Jugoslavija) ima, kako s ponosom ističe, pune 82 godine. Brz korak, hitre noge, a mozak radi kao singerica.

o Otkrijte nam recept za dug i zdrav život?

- Pijem samo C vitamin! Ma, ne pišite to, šalim se.

o Ali vaše godine nisu za šalu?

- Još dok sam igrao fudbal imao sam takvu konkurenciju da nisam smeo da budem bolestan. I tako, do danas, ako sam tri-četiri puta imao lakši grip. Dosta šetam, predveče oko 18 časova obično od Resavske, gde živim, idem do Kalemegdana. Zdravo se hranim ali dijetu ne držim, samo vodim računa o načinu ishrane. Kada sam igrao fudbal imao sam kilogram-dva manje nego sada, tu sam na 69-70.

o U Crvenoj zvezdi, kao igrač, proveli ste 12 godina?

- I odigrao 499 utakmica, po čemu sam peti po večnoj listi kluba, uz 38 golova. Posebno sam ponosan jer sam bio kapiten čak pet godina.

o Osvojili ste pet šampionskih titula, tri Kupa i pružali sjajne partije u Kupu evropskih šampiona?

- Imali smo sjajan tim i zaista smo igrali i lepo i efikasno. Sa setom se sećam prvog nastupa Crvene zvezde u Kupu evropskih šampiona, bilo je to u sezoni 1956/57, stigli smo do polufinala ali je Fiorentina bila bolja (0:1, 0:0). I naredne sezone smo igrali odlično, ali nas je u četvrtfinalu zaustavio Mančester junajted (1:2, 3:3), nažalost, meč na "Marakani" je za neke bio poslednji u životu jer su poginuli u avionskoj nesreći kod Minhena po povratku iz Beograda.

o Ipak, 1958. godine ste osvojili prvi evropski trofej, Dunavski ili Mitropa kup?

- Jeste, bili smo dominantni, ali, meni je žao što nismo uspeli u Kupu sajamskih gradova 1961/62. godine. Odigrao sam svih osam utakmica, a zaustavila nas je Barselona u polufinalu. Već sledeće sezone revanširali smo se Kataloncima u istom takmičenju, u osmini finala, pobedom u majstorici u Nici sa 1:0. Kažu, bio sam jedan od najboljih. Eto, u to vreme, ni velika Barselona za nas nije bila bauk.

o Dres "A" reprezentacije ste nosili 20 puta, a igrali ste i za mladu selekciju devet utakmica (dva gola), a za "B" još osam?

- Mogu biti zadovoljan reprezentativnom karijerom, jer u to vreme se igralo tri-četiri utakmice godišnje. Na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine osvojili smo srebrnu medalju, a bio sam učesnik i dva Svetska šampionata: 1958. u Švedskoj i četiri godine kasnije u Čileu.

o U Čileu je Jugoslavija se saplela u polufinalu protiv ČSSR, mnogi kažu zbog toga što se pokvarila atmosfera pošto niste dobili obećane premije?

- Bilo je tih problema ali ja nisam od onih koji alibi zbog poraza traži u tome što nam neka obećanja nisu ispunjena. Jer, recite vi mene: ko će da bojkotuje ili igra slabije utakmicu koja te vodi u finale Mundijala? Ne misliš na terenu na novac. Bili smo kvalitetniji od Čehoslovaka, ali bolji je onaj koji trijumfuje. Propustili smo veliku šansu jer su svi svetski mediji pisali da smo jedino mi mogli da se ravnopravno nosimo sa Brazilom koji je u finalu pregazio ČSSR. A mi smo se izduvali, i u borbi za treće mesto sa domaćinom, nismo imali ni snage ni motiva. Jer, kada si bio tako blizu finalu, bronza ne može da ti bude uteha. Ipak, četvrto mesto u Čileu je bilo za svaku pohvalu.

o I kao trener najveći uspeh ste postigli vodeći Crvenu zvezdu?

- Sedeo sam, uspešno, na klupi Trepče i Napretka, ali, naravno da je titula najboljeg na planeti a zatim i u raspadajućoj Jugoslaviji, kruna karijere. Taj meč u Tokiju, kada smo postali prvaci sveta, istorijski je. Imao je i neku drugu dimenziju jer je kapiten Savićević isključen minut pre kraja prvog dela meča. Međutim, bila je to neverovatno kvalitetna generacija, tako da ja nisam strepeo iako smo čitavo drugo poluvreme imali igrača manje, jer, imali smo i prednost od jednog gola.

o Šta ste rekli igračima u poluvremenu?

- Prvo sam poručio Deji da se ne nervira, da ide da se okupa i smiri i da nema potrebe da se više diskutuje o tom crvenom kartonu da ne bismo komplikovali stvari. Nisam bio nervozan, nisam dizao ton, rekao sam da nastave da igraju kao i do tada, hrabro i muški, i da ćemo Čileance dobiti na kontru. Tako je i bilo, proradio je i inat i momci su zaista pružili briljantnu partiju. Potpuno su deklasirali Kolo Kolo (3:0). Nisam ni taktiku menjao, samo sam rekao Mihajloviću da se malo povuče i učvrsti odbranu, ali daleko od toga da mu nisam dozvoljavao da se ubacuje. Uostalom, treći gol koji je postigao Pančev njegovo je delo, jer je probio po levoj strani i idealno centrirao. Jednostavno, verovao sam u te momke i oni su to osetili.

o U "predigri" niste uspeli da "prevarite" Dragana Džajića?

- Ko će njega da prevari! Ali, ispričaću vam tu priču. Pravim ja tim, sedim sa Džajom, koji je uvek voleo da zna ko će da igra, ali se nikada nije mešao u sastav tima. Pita me ko će na teren, a ja diktiram. U jednom momentu, začuđeno mi kaže: "Vladice, a gde ti je 11. igrač?". Pa, rekao sam ti, pokušavam ja da se izvučem jer sam u prvi sastav uvrstio Ratkovića a nikako nisam smeo da mu kažem ne znajući kako će da reaguje na to iznenađenje. "Ma, daj ponovi, rekao si mi 10 imena" - nije se dao ni legendarni Džajić. Ja opet izdiktiram desetoricu, on opet meni govori da sam postao zaboravan. I onda, šta ću, kažem: igraće Ratković, ali nemoj molim te ništa da mi pričaš, on će sigurno na teren.

o Da li je Džajić reagovao, da li je pokušao da vas odvrati od te namere?

- Samo je rekao: "Molim"? A kada je video koliko sam rešen da ga stavim u tim, nasmejao se i poručio mi: "Ti sastavljaš tim, ti naravno i odgovoraš za rezultat. Ali, za svaki slučaj spakuju torbu da u povratku ne ostaneš negde u Rumuniji".

o Zvezda je slavila a Ratković bio jedan od najboljih?

- Jeste, za mene uz Jugovića najbolji na terenu. A Džaja ne bi bio tako veliki kao što jeste da mi nije odmah prišao, čestitao na hrabrosti rekavši da je Ratković bio pun pogodak.

o I danas ste u vašoj Zvezdi?

- Predsednik sam veterana, ali mislim da je došlo vreme da neko drugi preuzme tu funkciju. Ipak ja imam lepe godine, već neko vreme ne putujem s njima, treba znati povući se na vreme. Naravno, uvek ću biti na ""Marakani" dok budem mogao da dišem, ali najbolje je da sve pratim nekako iz drugog plana.