Ostojić: Zbog Marije sam postao crno-beli

TO što imaju ljudinu u ekipi i pravu „stenu“ u odbrani koja je primila najmanje golova i bila ubedljivo najbolja na putu do duple krune, Partizanovi navijači treba da zahvale Mariji Ostojić. Njen izabranik Bojan, poslušao je svoje srce i Marijine savete oba puta kada mu se „lomila“ karijera.

- Godinu dana sam u Partizanu i to je veliki uspeh za mene i moju porodicu, za moju suprugu Mariju koja je stvarno zaslužna što je sve ovako dobro ispalo. Pred sam dolazak u Humsku, pre godinu dana, imao sam ponudu Levskog iz Sofije koja je finansijski bila dosta ozbiljnija od Partizanove. Razgovarali smo, kako ćemo, šta ćemo. Ona mi je rekla, moj predlog ti je da ideš u Partizan i ja sam joj sada zahvalan zbog toga.

Sličan dogovor pao je i ovog leta, Lens je uporno hteo da dovede sjajnog štopera, uprkos tome što je u godinama.

- Imao sam povoljnu ponudu Francuza, ljudi su mi poslali ugovor, mislili da je sve završeno. Međutim, nisam hteo da potpišem. Žena mi je u drugom stanju, očekujemo porođaj početkom avgusta. Ostao sam i zbog toga, naravno i zato što mi je u Partizanu super. Prezadovoljan sam i kad je tako, baš nema potrebe da menjam klub – iskren je Bojan, momak koji iz prve osvaja ogromnom pozitivnom energijom, spontanom pričom i šalama.

Doživeo je pravu fudbalski bajku u kasnim igračkim godinama. Kockice su mu se u životu dugo slagale kako bi se pretvorile u jedan prelep fudbalski mozaik.

- U svakom klubu sam uvek išao od nule, a kada sam došao u Patizan sa 31 godinom, krenuo sam „iz minusa“. Bio sam četvrti štoper, Gogua, Balažic, Milenkovic, pa ja. I tu sam se izborio sam, svojim radom. Uvek sam željan uspeha, kažem kroz šalu, osvojio sam dva kupa i titulu, u Srbiji više nema šta da se uzme, sad napadamo Ligu šampiona. To bi mi bila kruna karijere.

Ovde je na Zlatiboru dobio već prve pohvale od novog trenera Miroslava Đukića.

- Drago mi je što imam priliku da radim sa Đukićem. Svi znamo kakva je njegova igračka karijera bila i kakav je trener. Uz to, igrao je na mojoj poziciji. Sigurno ću imati još mnogo korisnih stvari da naučim. Imam 33 godine, ali čovek se uči dok je živ. Pričamo svaki dan, dogovaramo se...

Koliko je Ostojićeva karijera jedinstvena u Srbiji najbolje govori to što nikada nije igrao u inostranstvu i nikada nije imao menadžera.

- Super se osećam u Srbiji, nemam taj problem što najverovatnije neću igrati u inostranstvu. Meni je žao što naši mladi igrači tako rano odlaze iz Partizana, Zvezde i srpskog fudbala. Znam da je novac presudan, ali nije sve u njemu. A menadžera nemam, neću ga ni imati dok sam živ. Ne volim ni da pričam o njima. Kačili su se za mene, ali ne vredi. Ako zaslužujem da igram, nek igram, ako ne zaslužujem mogu da sedim na klupi, tribinama. Tako sam se i ponašao i u Partizanu kad sam došao. Dao sam maksimum i Bog me je nagradio.

I Partizan ga je nagradio dvogodišnjim ugovorom ovog leta.

- Presrećan sam što mi je Partizan ukazao novo poverenje. Produžetak ugovora i doživljavam kao nagradu. Prošle sezone smo primili najmanje golova u Ligi, osvojili duplu krunu na sjajan način. Ponosan sam sam i na to što sam dve godine za redom u najboljem zimu sezone i to što je ovoga puta u prvih 11 pet igrača Partizana. Bili smo baš ujedinjeni, jaki, atmosfera u ekipi je za desetku. Zato smo i uspeli, zato sam i uveren da ova ekipa može još mnogo toga lepog da napravi – smatra Ostojić.

TAVAMBA JAČI OD HOTELA

NAJTEŽI za čuvanje, po Ostojiću je Odita iz Lučana.

- Baš je jak, ali ni približno kao naš Tavamba sa kojim se često hvatam u klinč na treninzima. Čini mi se da bih pre pomerio ovaj hotel „Palisad“ nego Tavambu.

NA MENIJU SELjAČKI SPECIJALITETI

SA 33 godine, Bojan je vatra na terenu, jak u duelima i skoku. Kakvu ishranu koristi da ostane u takvoj formi?

- Obožavam seljčke specijalitete, sir, meso. kajmak. Moje pravilo je jedi bre šta di duša hoće, ali stani kad je najslađe, samo umereno.