Bez dresa “večitih” stigli su do fudbalske slave

SRPSKI fudbal u velikoj meri čine Zvezda i Partizan. Međutim, koliko su, zaista, crveno i crno-beli neophodni da bi fudbaler uspeo da napravi uspešnu karijeru? Mi vam donosimo listu 11 fudbalera koji su se odlučili da svoju karijeru grade putem kojim se ređe ide, a možda je baš u tome tajna njihovog uspeha.

Poslednji primer je napadač Darko Bjedov, koji je iz Javora golovima na srpskim terenima našao put do belgijskog Genta. Ovo bi bio idealan tim naših igrača koji su napravili lepe ili vrhunske karijere, a da nisu videli "večite"...

Golman Aleksandar Jovanović (Orhus) šest godina je čekao šansu na Banjici, preko Donjeg Srema stigao je u niški Radnički gde je zablistao, otišao u danski Orhus. Tamo je postao jedan od miljenika navijača, a i debitovao za Srbiju.

Odbranu čine uglavnom bivši igrači OFK Beograda. Aleksandar Ignjovski je sa 18 godina i posle samo šest meseci profesionalnog fudbala bio prodat Minhenu 1860. U Nemačkoj je već osam sezona igrajući sa Verder, Ajntraht i Frajburg, a povremeno i za "orlove". Kapiten Srbije i as Čelsija Branislav Ivanović je iz Srema 2002. stigao na Omladinski stadion, preselio se posle dve godine u Lokomotivu iz Moskve, a zatim vrlo brzo u Čelsi gde "gazi" desetu sezonu (260 mečeva, 22 gola).

Slobodan Rajković je dete "romantičara", debitovao je sa nešto više od 16 godina, kao punoletan potpisao za Čelsi, ali su ga brojne povrede vodile kroz karijeru u PSV, Tvente, Vitese, Hamburger, Darmštat i sada Palermo. Da je bio zdrav odigrao bi daleko više od 19 utakmica za "orlove". As Mančester sitija Aleksandar Kolarov je prošao omladinsku školu Zvezde, ali je profi karijeru prvo gradio u Čukaričkom, pa u OFK Beogradu odakle se preselio u Lacio, zatim, od 2010. u Siti. U reprezentaciji Srbije postigao je 8 pogodaka na 66 mečeva.

Vezni igrači Gojko Kačar, Slobodan Medojević, Dušan Tadić i Miloš Krasić su deca Vojvodine i u svoje vreme velike želje Partizana i Zvezde. Izabrali su ino-karijere koje su veoma impresivne. Kačar se 2008. godine preselio u Hertu, pa u Hamburger, a od prošlog leta je u Augzburgu. Igrao je 25 mečeva za "orlove". I Medojević se sa "Karađorđa" uputio u Nemačku, dve godine bio je u Volfsburgu, sada je u Ajntrahtu. Dušan Tadić je prva perjanica srpskog nacionalnog tima, igra briljantno i za Sautempton gde je jedan od najboljih asistenata Premijer lige. Do top igrača stigao je preko Holandije, igrajući odlično za Groningen, pa Tvente.

Miloš Krasić je bio kapiten omladinskog tima Vojvodine, a posle sjajnih igara na Karađorđu, CSKA iz Moskve ga je platio 2,5 miliona evra. Dobre igre u Rusiji su ga preporučile Juventusu, koji je polagao velike nade u njega, bio je standardan sve do promene trenera. Kod Antonija Kontea se nije naigrao, a 2012. se preselio u Fenerbahče. Posle mučenja, stigao je u Lekiju da povrati karijeru u čemu uspeva. Za Srbiju je odigrao 42 utakmice uz 5 postignutih golova.

Nemanja Matić nije bio po volji Partizana pa Crvene zvezde u juniorskom stažu, pa je do Čelsija i ugleda jednog od najboljih zadnjih veznih u Evropi stigao zaobilaznim putem, započetim u Obrenovcu. Košice i mlada reprezentacija su mu bili odskočna daska za Čelsi u kome se dokazao iz drugog puta, tek posle briljantnih partija u Viteseu i Benfici.

Nikola Stojiljković (Braga) je iz niške škole fudbala otišao u Partizan, ali u njemu crno-beli tada nisu videli potencijal. Ugrabio ga je Ranko Stojić, postao je najmleđi debitant u dresu "građevinara", gde je posle 10 provedenih godina, što u prvom, što u omladinskom timu Rada, Banjicu zamenio Čukaricom. Punu afirmaciju doživeo je na Banovom brdu, a golovi u evropskim kvalifikacijama su ga preporučili Bragi, za koju je do sada odigrao 35 mečeva uz 11 golova. U nacionalnom timu odigrao 4 utakmica.

TIM

Jovanović (Arhus) - Ignjovski (Frajburg), Ivanović (Čelsi), Rajković (Palermo), Kolarov (Mančester siti) - Kačar (Augzburg), Medojević (Ajntraht) - Krasić (Lekija), Matić (Čelsi), Tadić (Sautempton) - Stojiljković (Braga).

PETKO, SUŠIĆ, LANE...

I RANIJE nije bilo obavezno da fudbaleri dođu u klubove "velike četvorke" SFRJ da bi napravili velike karijere. Ilija Petković, Josip Skoblar, Safet Sušić, Faruk Hadžibegić, Brane Oblak, Dragan Pantelić, Toni Savevski, samo su neki od istaknutih igrača koji su u inostranstvo odlazili iz klubova van Zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka. Od raspada SFRJ bilo je takođe sjajnih igrača, reprezentativaca koji su igrali za "večite". Milan Lane je preko Vojvodine stigao u Šahtjor, Lokomotivu, Standard, Liverpul i, na kraju, Anderleht.

PRIMER "ZLATNIH ORLIĆA"

OMLADINSKA selekcija Srbije osvojila je Mundijal na Novom Zelandu sa igračima koji mahom nisu bili profesionalci "večitih". Vanja i Sergej Milinković-Savić, Pankov, Babić i Gaćinović su iz škole Vojvodine, Gajić, Antonov i Zdjelar iz OFK Beograda, Milošević i Ilić su igrali za Spartak i tek pre šest meseci postali igrači Zvezde.

Veljković je stigao iz Totenhema, Mandić iz Čukaričkog, kapiten Nemanja Maksimović nikad nije bio profesionalac Zvezde iako je potekao iz te škole. Većina je u inostranstvo otišla iz matičnih klubova.