Remi Srbije za brigu i nadu!

BOD sa malo mirisa i ukusa! Zaglavljeni negde između (ne)realnih želja da se konačno krene pobedom u jednim kvalifikacijama i u blatu na terenu stadiona "Rajko Mitić", fudbaleri Srbije počeli su put ka Rusiji protiv Republike Irske na vrlo neobičan način.

Posle 150 sekundi su primili gol, punih sat vremena posle toga lutali su između stihijske želje i slabih mogućnosti, a onda preokrenuli sve. Pregazili su dug put od razočaranja do aplauza i skoro istom putanjom nazad za konačnih 2:2 (0:1).

Na kraju su se zaustavili u "slepoj" ulici i shvatili: bili smo na pragu poraza, pa na korak do pobede i, na kraju, ostali bez dva boda. Nama i Ircima po jedan poen. Bez ikakve dileme i posle 90 "i kusur" minuta borbe sa kišom i blatom, gosti su kući otišli zadovoljniji.

Ima spornih mesta i dalje u timu, od golmana do napadača, ali ima i u Muslinovoj reprezentaciji i igrača koji će, nema sumnje, postati miljenici navijača. Pre svih to su Filip Kostić i Dušan Tadić. Njih dvojica, ali i ostatak ekipe moraće da prospu i "znoj i krv" ako žele već na sledećoj utakmici u Beogradu, protiv Austrije, 9. oktobra da vide na tribinama nekog čoveka više od onih otprilike 6.000, koji su po kijametu preksinoć krenuli da se mole u "crkvi" u kojoj već šest godina, kao da je i Bog rekao - laku noć.

- Imali smo nesreću da primimo veoma rano gol. To je praktično promenilo dosta stvari u organizaciji igre, dešavanja na terenu su bila drugačija. Irci su posle prvog poluvremena imali rezultat koji im odgovara. Ipak, probudili smo se u nastavku i potpuno preokrenuli rezultat. Žao mi je što nismo sačuvali zasluženo vođstvo - još vrti u svojoj glavi film sa početka kvalifikacija Filip Kostić.

Napadač Hamburga je na svom malom jubileju, desetom nastupu za "orlove", postigao gol i zaslužio naziv najboljeg igrača utakmice.

- Slaba je to uteha posle samo boda koji smo poneli sa ovog meča. Drago mi je što smo Tadić i ja bili akteri kod oba gola. Ne mogu da se otmem utisku da smo bili bolji rival od Iraca. Gledaćemo da im vratimo sve na njihovom terenu - dodaje Kostić, koji je u 62. minutu postigao izjednačujući gol, a u 69. fauliran za penal, posle kojeg je Tadić doneo prednost Srbiji.

Hoće li navijači ponovo početi da veruju timu koji je preksinoć na poluvreme ispraćen zvužducima. Reklo bi se da - hoće. Jer i posle remija sa Ircima ispraćen je sa stadiona aplauzima. Retko se to dešava kada reprezentacija odigra samo nerešeno kod svoje kuće.

- Navijači moraju da veruju u naš tim. Promenili smo sistem koji je doneo mnogo bržu igru. Nadam se da je to bilo očigledno u drugom poluvremenu. Znam da su loše vreme i termin utakmice bili nezgodni. Ali, moramo svi da shvatimo da je ovo stvarno novi početak za sve. Pozivam publiku da veruje u ovaj tim i u selektora - zaključuje Kostić, koji je dokazao zašto je ovog leta bio jedna od zvezda prelaznog roka u nemačkoj Bundesligi.

Bod sa malo mirisa i ukusa... Ako je za utehu, bar mu se boja nazire. Već 6. oktobra Srbija će u goste Moldaviji. Znamo da danas svi igraju fudbal i da je lopta odavno okrugla. Ali, protiv Moldavaca bi valjalo uraditi ono što nije bilo moguće sa Ircima. Ili nas je možda zavarao onaj miris i ukus od sinoć...

NEMA čoveka koji je bio akter utakmice, a da ne pominje tri detalja: golu 3. minutu, nestvaran pogodak Pavlovića u prečku u 72. i šansu Baneta Ivanovića u 81. minutu, u kojoj su svi znali gde treba da šutira. Osim njega. Zato je Dušan Tadić znao gde da šutira sa bele tačke u 69.

- Veoma je nezgodno kada odmah na početku primiš gol. Kasnije smo igrali sa više rizika. Kada smo preokrenuli meč, mahinalno smo se povukli i otvorili Ircima više šansi. Gol je visio u vazduhu. Ipak, i posle primljenog pogotka imali smo dve sjajne šanse da pobedimo. Sigurno da smo očekivali više, ali moramo da se zadovoljimo bodom - kaže Tadić.