Hadžibegić: Šetali bismo se Evropom i svetom

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

DA je sad 1990. godina, a ne 2016, i da se kojim slučajem igra Svetsko prvenstvo, a ne Evropsko, sada bismo se mi radovali, a ne tamo neki Vels ili Porgugalija.

- Imali smo vrhunski tim. Ništa slabiji od ovih današnjih. Jedina razlika je u tome što su sada igrači mnogo bolje medijski propraćeni, tako da imaju cenu i rejting koji nekada ne odgovara stvarnosti. Niko ne može da mi kaže da Sušić, Savićević, Stojković, Prosinečki ili Boban danas ne bi bile prve zvezde na Evropskom prvenstvu - kaže za "Novosti" Faruk Hadžibegić, kapiten silne fudbalske reprezentacije Jugoslavije iz 1990. godine, a sada trener francuskog Valensijana.

Ipak, u četvrtfinalu bi i tugovali, jer bi trojica u "plavom", među kojima i kapiten, promašili penal. I ovih dana ima penal-završnica za infarkt.

- Poraz je sastavni deo igre. I promašeni penal. Šta da se radi. Tako je trebalo da bude. Ipak, ne treba zaboraviti da smo s igračem manje igrali ravnopravno protiv Argentine s Maradonom i Kaniđom. Ako ćemo iskreno, bili smo i bolji!

Da je ta ista 1990, danas se ne bi pričalo o "bregzitu", nego o celoj Jugoslaviji. Moćan bismo sada tim mogli da sastavimo, da smo kojim slučajem ostali zajedno.

- Šetali bismo se evropskim i svetskim prvenstvima. U ono vreme smo imali takve igrače da smo se mi u odbrani ponekad odmarali dok protivnici oduzmu loptu našima u napadu. Šta bi tek danas bilo!

Evropa je počela da se osipa. Možda to znači da će se Jugoslavija jednoga dana ponovo sastaviti. Bar ona fudbalska.

- Po mom mišljenju, nikada nije trebalo ni da se rastavi! Nažalost, ne verujem da ću doživeti da ponovo igramo zajedno. Politika i različiti interesi, u šta se ne razumem mnogo, doveli su nas dovde. Bili smo kolateralna šteta.

Kad je već tako, kapiten "plavih" traži alternativu.

- Voleo bih da Francuzi osvoje titulu. Imaju dobar tim. Mnogo toga zavisi koliko će Dešam biti hrabar. Ali biće teško da prođu Nemačku u polufinalu. Nemci imaju nešto što drugi nikako ne mogu da dostignu, taktičku disciplinu i poverenje u soptvenu snagu.

A bez poverenja u samog sebe ništa ne može da se postigne, ni u fudbalu, a ni u životu, inače.