FUDBALSKA RAZGLEDNICA: Navijačke boje i zvuci

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

VIKINZI, krstaši, petlovi i kravice, volujska zvona, isrctane ćele, perike u koloru i špartane frizure, supermeni i kučići u dresovima, cilindri i medveđe uši, zastavama markirane naočari i ratničke boje.

Sve to, i još mnogo toga, u pet izmišljenih dimenzija, prati ovih dana EP u fudbalu, kao redovni folklor na stadionima i oko njih.

Dovitljivi navijači se trude ko će da ponese maštovitiju masku ili kostim. Stavljaju na glave krinke od riblje kože, uvlače se u svet životinjskog carstva, sakrivaju pod plašt đavola i duhova, s anđeoskim osmehom na licu. U gledalištu narodne nošnje, sitan vez i zategnuti hozentregeri. Dekor provokativnog kan-kana i domaćeg alzaškog kolca.

Trotoarima prolaze hodajuće lutke i voštane figure, s perjem, krznom i dlakama. Brade i brkovi u crvenom, muškost na ispitu, ženstvenost u izlogu i oči na leđima.

Ikebane na kapama i garnirani kačketi, trobojni kaubojski šeširi. Na temenu stilizovane fudbalske lopte, na obrazu kraljičin lik. Susreću se panceri i paceri.

Čitava menažerija čuči na glavama i ramenima navijačkog teatra. Deset noktiju, dvadeset lakova. Špankinja ili manekenka, Indijanac ili Francuz, Nemac ili gorštak? Dileme na tribinama i oko njih.

Čitav ovaj filmski dekor prate najinspirativnije poruke, ljubavne i one ništa manje sentimentalne, dok magični ton odozgo daje jednako originalno navijanje, u kome će "nordijska haka", islandski ritmični borbeni poklič, svakako ostati u pamćenju, možda koliko i 116 decibela iz južnoafričke vuvuzele. A šta tek reći za piskavu melodiju radosti iz promuklog glasa presrećnog islandskog reportera Gundmundura Benediktsona koji je iz glasnih žica cedio poslednje mušte signale, dižući pozitivnu energiju do ivice eksplozije tenziometra?