Samo je Mančester bio bolji od Partizana

Aktere događaja koji teško može da se reprizira sa srpskim klubom kao finalistom u bliskoj budućnosti pozdravio je predsednik Sportskog društva Milorad Vučelić, koji im je po završetku svečanosti uručio plakete i replike dresova iz čuvene sezone 1965/1966.

- Svedok sam tog vremena i velika mi je čast što mogu da pozdravim našu fantastičnu generaciju. SFRJ je bila zemlja sa 22 miliona stanovnika, a za 37 godina su samo dva kluba uspela da igraju u finalu Kupa šampiona, i zato ovaj jubilej ima posebnu težinu - istakao je Vučelić.

Prisutni u svečanoj sali stadiona Partizana su posle dužeg vremena bili u prilici da vide neke od učesnika briselskog finala. Uz Branka Rašovića, Vladicu Kovačevića i Mustafu Hasanagića, koji su poslednjih godina koliko-toliko bili prisutni u Humskoj, redak jubilej su svojim prisustvom uveličali i Dimitrije Davidović, Fahrudin Jusufi i Josip Pirmajer.

- Teško mi je da govorim jer mnogi nisu živi. Kada se setim te sjajne generacije, prisetim se i velike podrške koju smo imali, jer su navijači prepoznali Matekalove bebe, pa se tako dešavalo da nešto ranije na meču prvog tima bude 12.000 navijača, a na našem, kad smo bili u mlađim kategorijama, 10.000. Tvrdim da je te 1966. jedino Mančester junajted bio bolji od nas, ali smo na kraju pokleknuli jer rukovodstvo nije preduzelo sve mere - podvukao je Vladica Kovačević.

Do tog finala u Briselu Mustafa Hasanagić je nemilosrdno rešetao mreže rivala, ali je na "Hejselu" prečka stala na put velikoj radosti.

- Emocije su podeljene, i tužan sam i ponosan. Ponosan sam jer sam bio akter velikog događaja, a tužan jer nismo uspeli da osvojimo pehar i zbog činjenice što sam svim protivnicima do finala dao bar gol, a Realu ne. To je bio događaj kada slabiji pobedi boljeg, i kako vreme prolazi, žal je sve veći, jer smo svi svesni da sličan uspeh ne može uskoro da se ponovi.

I Josip Pirmajer smatra da je trofej te sezone prigrlio slabiji tim, a kao svedočanstvo ostaje sijaset propuštenih prilika crno-belih u duelu s "kraljevima".

- Bili smo prvi predstavnik zemalja sa Istoka koji je uspeo da stigne do finala Kupa šampiona. Mogu da kažem da smo protiv Mančestera imali sreće, za razliku od finala, gde smo se i ispromašivali i naivno primili golove. Zamislite, recimo, u današnjem fudbalu ekipu koja prima golove iz kontranapada u trenutku kada ima povoljan rezultat, a pritom napada sa devetoricom igrača. Bilo je i igrača koji nisu bili spremni, ali su takva bila pravila da nisu mogli da budu promenjeni. Galić, recimo, nije mogao da stoji poslednjih pola sata, dok je Vladica Kovačević bio nespreman, pošto se sedam dana ranije oženio i sa familijom stigao kolima u Brisel - evocirao je uspomene Pirmajer.

Prepričavanje anegdota dugo posle svečanog dela uz glasan smeh nastavljeno je satima u kancelarijama u Humskoj. Retka privilegija i radost podsećanja na slavne dane koji, kako reče Pirmajer, izvesno neće ponovo doći u naše krajeve.

- Sada je sve slabo, da slabije ne može. Igrači idu odlaze posle pola godine-godinu. Kada pogledam našu ligu, pa prebacim na špansku, to su nebo i zemlja - iskren je nekadašnji as crno-belih.