Gaćinović isplanirao finiš sezone: S kraja sveta na zapad Evrope

Sa novosadskog Bulevara Evrope, gde stanuje sa bratom Markom, put neke od jačih liga na Zapadu. Mijat Gaćinović (20), kapiten Vojvodine, po svemu sudeći na leto će da promeni sredinu i, kako on želi, karijeru nastavi u Holandiji ili Španiji. Kada, kako se nada, novosadski superligaš ostvari cilj i obezbedi poziciju na tabeli koja vodi u Evropu, i sa četom selektora Veljka Paunovića ostvari vrhunski rezultat na Svetskom šampionatu u Novom Zelandu, doneće odluku o izboru novog kluba.

- Poznato je da je Investicioni fond iz Švajcarske otkupio ugovore Srđana Babića i mene i sasvim je izvesno da se, bar ja, na leto rastajem od Vojvodine - kaže Gaćinović u razgovoru za „Sport“. - Gde ću, još ne znam. Želje su mi Holandija i Španija. Tamo se mnogo prostora daje mladim igračima i smatram da bih mogao da napredujem. Mojoj Vojvodini sam zahvalan za sve što sam do sada postigao i što mi je pomogla da se izgradim, ali, na leto je napuštam, 99 odsto. Možda je i pravo vreme da probam u nekoj od jačih liga. U Novom Sadu sam proveo najlepše trenutke u karijeri, od omladinske škole pa, evo, do prvog tima i reprezentativnog dresa. I, što je sigurno, vratiću se da živim u Novom Sadu.

U ovom gradu ste i rođeni?

- Otac Vladimir je igrao za Bečej, pa su on i majka Zagorka ovde živeli. Moj stariji brat Marko i ja smo rođeni Novosađani. U Trebinje smo se preselili kada sam imao pet- šest godina, a Marko i ja smo se vratili u Novi Sad i počeli karijeru u Omladinskoj školi Vojvodine kao pioniri. Marko je batalio fudbal, posvetio se studijama i sada je na trećoj godini Fakulteta tehničkih nauka. Dobro mu ide, daje sve ispite u roku, na budžetu je... Ja takođe planiram da upišem fakultet, najverovatnije vezan za fizičko vaspitanje i sport, ali trenutno mi je najbitnija karijera. Sve od nje zavisi.

Gde ćete provesti Uskršnje praznike?

- U Novom Sadu sa devojkom Vedranom i, najverovatnije, sa našim golmanom Markom Kordićem. Većina igrača će da otputuje i da sa porodicama provede Uskrs, a naš dogovor je da odemo na lep ručak i provedemo ceo dan zajedno. Vernik sam, verujem u Boga, kao i cela moja porodica i poštujemo sve praznike. Žao mi je što ovaj put nećemo biti zajedno, jer je to upravo porodični praznik, ali sada svi imamo obaveze. Jedino je brat Marko otputovao u Trebinje, gde će biti sa rodbinom. Roditelji su nam u Litvaniji, pošto je otac Vladimir pomoćni trener Aleksandru Veselinoviću u Suduvi, u gradu Marijampolje. Svaki dan smo u vezi, čujemo se i vidimo preko „skajpa” i „vajbera”.

Vojvodine je pre tri sezone izbacila Suduvu iz kvalifikacija za Ligu Evrope?

- Tada sam igrao za omladince, a prvi tim je vodio sadašnji trener Zlatomir Zagorčić. Sećam se te utakmice. Na „Karađorđu“ je bilo 1:1, a u Marijampolju 4:0 za Vojvodinu. Igrali su Abubakar, Vulićević, Đurić, Stevanović, Moreira, Poletanović... Sada je Suduva drugoplasirani tim prvenstva Litvanije, njen dres nosi i Marko Živković, do zimus bek Vojvodine. Istina je, ja sam kumovao tom prelasku, preporučio Živkovića mom ocu i Veselinoviću.

Zimus je trebalo da vi pređete u Partizan?

- Spekulisalo se po tom pitanju, ali nisam otišao. Poznat je stav da se iz Vojvodine ne ide u Zvezdu ili Partizan, posebno ne za igrače koji su prošli Omladinsku školu „Ilija Pantelić“. Za mene, smatram, bolje je da idem u inostranstvo.

Sa „orlićima“ imate visoke ambicije u Novom Zelandu?

- Veoma smo dobra ekipa, spremamo se, stalno smo u kontaktu sa selektorom Veljkom Paunovićem... Tamo nas čeka teška grupa. Najvažnije je da demonstriramo naš stil igre, a uveren sam da ćemo biti dobro pripremljeni. Za desetak dana igramo prijateljski meč sa Hondurasom.

Učinak na SP direktno će se odraziti na buduću karijeru?

- Velika takmičenja služe da se pokažemo u najlepšem svetlu. Imamo kvalitet i imamo šta da pokažemo. Rano je sada da se priča o tome, ali smatram da je najvažnije da prođemo grupu, da se ne opterećujemo medaljom... U Litvaniji pre dve godine, baš na stadionu u Marijampolju osvojili smo evropsko zlato. Ima simbolike, jer je moj otac sada tamo. Želja je, naravno, da na svetskom prvenstvu nastavimo stazama uspeha.

Kakve su šanse da Vojvodina izbori evropsku vizu?

- Predstoji nam teška borba do kraja. Biće neizvesno, jer imamo mlad tim, novog trenera i potrebno je uhvatiti ritam da zabeležimo uspeh u dve-tri utakmice zaredom. Onda će biti lakše.

S kim najbolje sarađujete u ekipi?

- Nema dileme, to je Mirko Ivanić. Naravno, sa svim igračima imam sjajnu saradnju, ali najbolje se razumem sa Ivanićem. Om je pametan, racionalan igrač, ima odlične ideje, kreaciju... Svaki od nas daje maksimalan doprinos, međutim, istakao bih Pekarića, Žakulu i Tumbasevića kao najiskusnije koji mnogo pažnje posvećuju nama, mladima. Svaka njihova sugestija na terenu nam mnogo znači.

Najbolji ste strelac ekipe, a niste na poziciji špica?

ISTORIJSKA LIČNOST U RODOSLOVU
Mijat potvrđuje da je potomak Vladimira Gaćinovića, istorijske ličnosti, jednog od osnivača Mlade Bosne.
- Lepo je kada se u porodici ima poznata istorijska ličnost. Poredili smo neke fotografije i stvarno ličimo. Vladimir mi je predak, moj otac se takođe zove Vladimir, ali nije dobio ime po njemu - kaže Gaćinović.
Na konstataciju da je i njegov otac Vladimir ušao u istoriju kada je kao fudbaler Bečeja 1992. godine u utakmici sa Crvenom zvezdom postigao het-trik, kao jedini igrač kojem je to uspelo na „Marakani”, i to timu u kojem su igrali Mihajlović, Savićević, Pančev, Belodedić... Mijat komentariše da je to, takođe, podatak za ponos.

PROČITAJTE JOŠ:
Ćurčić za "Sport": Srbija se nikad ne predaje, prekretnica u Danskoj
Povratnik u srpski fubal Marjan Marković za "Sport": Sudije "super" problem!
Fejsa povratak na teren krunisao golom
Jović: Nisam uspešan u "tucanju jajima", Kalinić: Ništa od porodičnog ručka, spremam se za Partizan
Đurović o polufinalu ABA lige: Zvezda u blagoj prednosti, Akojon igra kao Petrović, Galis, Gaudlok
Đoković: Uvek je poseban osećaj igrati u Monte Karlu
Ćatić osumnjičen da je naručio ubistvo
Stanić posle 20 godina prvi put kod kuće za Vaskrs: Prasetina pre jagnjetine