Pantić i Grujić veliki prijatelji i rivali

Grujić: Znamo se desetak godina, još dok sam ja igrao za školu fudbala "Viner", a on za Jedinstvo iz Rume. Na jednom turniru treneri su pričali kako ima neki Pantić. Imao sam šta da vidim, on se poigravao rivalom, dao je nekoliko golova. Naše druženje je, u stvari, počelo na selektivnim okupljanjima u Karatašu. Instruktori su nas pozivali, on je bio kapiten u Partizanu, ja u Zvezdi.

Cimeri su postali od prvog okupljanja...

Pantić: U sobi smo bili on, ja i jedan momak iz Partizana i tako smo se zbližili. Cimeri smo od tada, lepo se družimo eto već osam godina, provodimo vreme zajedno i van fudbala.

Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu za omladince glavni im je cilj u 2015.

Grujić: Od "Čileanaca" 1987. Srbija se nije plasirala na SP za mlađe kategorije. Zato obojica čekamo sa velikim nestrpljenjem i na proleće ne gledamo samo kroz klupske obaveze, već i kao reprezentativni izazov. Daj bože da se rode "Novozelanđani".

Pantić: Zanimljivo je da imamo isti put kao i "Čileanci". Oni su ispali u polufinalu EP, kao i mi, a potom su osvojili svet. Nadamo se da bismo mogli da ponovimo taj uspeh.

Mijatović i društvo su 1987. ispraćeni bez pompe i velikih očekivanja, ni generacija Veljka Paunovića neće imati taj pritisak.

Grujić: Mogli smo mi i više na EP, da smo bili kompletni i da nas nisu zadesile povrede. Naš plasman na SP zavisiće i od tima koji budemo mogli da sastavimo, ali sam siguran da će dati 100 odsto. Selektor Paunović je u ovu selekciju usadio neki poseban mentalitet i duh. Svi igraju punim srcem, ovaj tim ima hemiju.

Pantić: Naša ekipa ima kvalitet za uspeh. Neću reći da je realno da igramo finale, jer ni žreb nije obavljen. Ali znam da je selektor napravio sklop igrača koji žive za taj maj, taj Mundijal. Mnogo se dobro poznajemo, atmosfera je fenomenalna i voljni smo da pokažemo šta znamo. Problem nam je to što mnogo igrača nema kontinuitet u klubovima i zato kažem da nam je proleće važno.

Cimeri se znaju u dušu, a ispomažu se na terenu. Idila ili...

Pantić: Dopunjavamo se odlično. On bolje igra odbranu od mene, pa ga ja tu namestim da "četka" i da mi donese loptu napred, a ja ću tamo gore sam. Šalim se, mnogo mi znači kad imam jednog takvog igrača pored sebe. Pogotovo što uz to znamo jedan o drugome sve. I vrline i mane, pa sve te neke nedostatke nadomestimo i na terenu ispadne sve dobro.

Grujić: Više smo nego bliski prijatelji, kad je trokrevetna soba, onda je sa nama i Sale Lukić. Pored Dače jedan od najboljih drugova iz Partizana. A pogodilo se da smo sva trojica vezisti i da igramo istovrmeno u "trouglu". Najbolje se poznajemo.

Igrački sazrevaju, čeka ih prvi međusobni seniorski "večiti" derbi.

Grujić: Dok smo bili kapiteni u mlađim kategorijama, Dača i ja smo se često šalili da taj pozdrav na centru prenesemo i na seniorski fudbal. Ne znam da li će nam se to ostvariti, ali bih voleo da se vidimo u aprilu. A tamo nema kalkulacija, ne puštam ja njega, niti on mene.

Crno-beli mladi as je već osetio miris derbija...

Pantić: Igrao sam 20 minuta, osećaj je bio neverovatan. Jedva čekam da igram protiv Marka i da ga "pokidam" tamo.

Crveno-beli kolega je spremno odgovorio...

Grujić: Teško će mu se to ostvariti na stadionu "Rajko Mitić". Moramo na proleće da im vratimo za poraz u jesenjem delu. Nadam se da ćemo čak moći i da ih stignemo. Videćemo kako će se ko pojačati, pripremiti tokom zime.

Skor u mlađim kategorijama je nerešen...

Pantić: Tačno 4:4. Prvi put smo igrali na turniru u Banjaluci, Gruja je bio kapiten, pobedili su nas na penale i on je bio najbolji igrač. Posle nekoliko dana u Raškoj su nas ponovo pobedili 3:2, ali sam tada ja bio igrač turnira. Tako je počelo naše rivalstvo.

Jesenjim delom su delimično zadovoljni, od proleća mnogo očekuju na klupskom planu.

Grujić: Meni je pozajmica u Kolubari bila pun pogodak.Pred kraj sezone dobio sam šansu i u prvom timu Zvezde i to je bilo OK. Voleo bih veću minutažu na proleće, ali to će sve zavisiti od mene, kako se budem nametnuo treneru Lalatoviću. Učinićemo sve da odbranimo titulu.

Pantić: Imao sam burnu 2104. Posle EP u Mađarskoj pukla mi je loža šest centimetara u dužinu i dva u širinu, pauzirao sam dva i po meseca. Posle toga sam se vratio, igrao konstantno, čak i u Ligi Evrope, bio zadovoljan tada. Zatim je opet usledila povreda kolena pa zato od prolećnog dela mnogo očekujem. A i nadam se duploj kruni.

Za reprezentaciju će igrati još godinama, ali cimeri se nadaju da bi jednog dana, negde u Evropi, zajedno mogli da obuku dres nekog velikog evropskog kluba. Ko zna...

RANO ZA ODLAZAK

SEBE, bar još neko vreme, vide u srpskom fudbalu...

Pantić: Voleo bih da ostanem u Partizanu još i da igram ovde fudbal. Generalno, ne osuđujem ni one koji hoće što pre u inostranstvo. Sve zavisi od čoveka. Nekima prija da su u svojoj zemlji, a drugima više negde "preko" da rade bez pritiska i opterećenja.

Grujić: Ja ne preferiram prevremni odlazak, jer je to mač sa dve oštrice. U Evropi su finansijski ugovori bolji, ali tamo nas niko ne gleda kao ovde. Superliga je stvorena za mlade igrače, da se dokažu, dobiju čvrstinu i rutinu. Idelane godine su 22, ne pre, ali realno teško je sačekati četiri godine u Srbiji, jer besparica klubovima nalaže da moraju da prodaju mlađe igrače. Jedan san sam ispunio, da igram na stadionu "Rajko Mitić", drugi je da sa Zvezdom osvojim titulu, da podignemo pehar...

PROČITAJTE I OVO
Milošević: Uspesi mlađih su nepravedno pod senkom seniora

VIDEO: Svi uspesi srpskih sportista u 2014.

Brkić se seli u Kaljari

Stanić i zvanično u Bundesligi

Bekrić: Knjiga mi je draža od splavova