Živković i Pantić: Cilj nam je da pobedimo Zvezdu, kod kuće

Oni su budućnost Partizana, najtalentovaniji izdanci nadaleko čuvene Omladinske škole šampiona, od kojih se očekuje da u bliskom periodu stasaju i doprinesu uspesima kluba, kako na terenu, tako i kao „zlatne koke”, koje će u klupsku kasu doneti milione evra. Otuda su Danilo Pantić i Andrija Živković stekli epitet najzvučnijih pojačanja šampiona u minuloj godini, iako na terenu tek moraju da se dokazuju i opravdaju veliki trud klupskih čelnika da ih usmere na pravi put i obavežu ugovorima. Pomenuti tandem je u mlađim kategorijama nagovestio ogroman potencijal, a sada ih čeka velika fudbalska scena.

Pantića i Živkovića je sudbina „sastavila” još dok su imali sedam godina i to u Karatašu, na okupljanju jedne od selekcija FSS, posle čega su zajedno prošli sve selekcije crno-belih, sve lepe i manje lepe događaje do prvog tima. U Božićnom razgovoru za „Sport” se prisećaju nekih detalja...

Pantić: Odmah smo se nekako „pronašli”. Bili smo dve godine mlađi od ostalih i bilo je logično da budemo jedan uz drugog. Postali smo cimeri i na svakom sledećem okupljanju sam odmah gledao gde je Andrija. Tako je prijateljstvo krenulo, traje danas i trajaće zauvek.

Živković: Imali smo neke svoje priče, jer smo isto godište. Ostali su bili stariji, malo i ozbiljljniji. Ali, mi - mi smo bili tim već tada. Danilo i ja, kao i Nemanja Radonjić, koji je takođe bio i ostao nerazdvojan prijatelj sa nama. Sudbina je htela da smo jedni uz druge sve ove godine, nekako nam se životi prepliću.

Malo je poznato da je upravo Danilo Pantić bio jedan od zaslužnih za dolazak Andrije Živkovića u Partizan. Kako se to dogodilo?

Pantić: Živa istina. Mi smo se uveliko družili, bili u reprezentativnim selekcijama, ali sam dve godine ranije stigao u Partizan. Skauti su tada, naravno, pratili Andriju sve vreme, a jednog dana su me pitali u klubu šta mislim i rekao sam da ga obavezno dovedu, jer je sjajan igrač i da bih mnogo voleo da bude uz mene na terenu.

Živković: Čuo sam da je Danilo govorio da me dovedu tek pre dve godine i to sasvim slučajno. Pitao sam ga i rekao mi je da je to istina. To je valjda još jedna potvrda našeg iskrenog prijateljstva.

O čemu najčešće pričate kada ste zajedno?

Pantić: Odmah da napomenem - o fudbalu najmanje pričamo. Interesuju nas isključivo devojke i one su glavna tema. Ja sada imam devojku, pa ne gledam druge, ali kada nemam - zna se. A, vole i nas devojke i to mnogo. Nije da se hvalimo!

Živković: Pratimo mi fudal, pričamo i o tome. Ali, devojke su uglavnom pre toga. Valjda je to i normalno u našim godinama. Trudimo se da razmenimo što više „informacija” o njima.

Pamtite li neki zajednički događaj ili utakmicu koja se „urezala” do kraja života?

Pantić: Žile će da ispriča događaj, a ću da se prisetim utakmice na turniru „Gaetano Širea” u Italiji. Razbili smo sve najveće klubove tamo, posebno Inter u polufinalu - 3:1. Dobili smo takođe i Lacio i Romu i bilo je to zaista sjajno iskustvo.

Živković: Bilo je to letos u Sloveniji na pripremama. Kasnili smo na trening u sali i jureći zalutali u hotelu. Išli smo od vrata do vrata, na kraju prošli i kroz ona koja se otvaraju samo u jednom smeru i to - napolje. Počeli smo da se smejemo, iako nije bilo načina da se vratimo, pa smo morali okolo, na glavni ulaz. Stalno se prisećamo toga...

Pošto znate gotovo sve jedan o drugome, imali li nešto što biste promenili?

Pantić: Žile bi mogao malo da poraste! Šalim se, naravno! Trebalo bi da suzbije temperament, lako se iznervira na terenu. Prgave je naravi, iako je mnogo dobar momak.

Živković: Zamolio bih ga da u budućnosti malo dodaje loptu i drugim igračima na terenu. I, ja se šalim, to je bilo ranije. Nedostaje mu samo malo da ojača i biće najbolji igrač u Evropi.

Po čemu ćete pamtiti prethodnu godinu?

Pantić: Čudna godina je iza mene, možda jedna od najgorih u životu. Lepo se završila, ali je bila stresna, puna uspona i padova. Priključen sam prvom timu, igrao u reprezenatciji i sve je bilo u redu, a onda se sve istumbalo. Nisam odmah potpisao ugovor, počelo je otezanje, pa mi se i otac razboleo zbog svega toga. Bio sam bukvalno rastrzan nekoliko meseci, da bi se sve na kraju primirilo.

Živković: Pamtiću 2013. godinu po prelasku u prvi tim, profesionalnom ugovoru, koji sam na kraju potpisao, iako je bilo problema. Zauvek će mi u glavi ostati dan kada su me pozvali iz kluba i rekli da ću biti licenciran. Bio je to 17. april, kada je i rođendan mog oca, pa sam odlučio da na dresu nosim upravoj taj broj. Pamtiću naravno i pet golova na pet uzastopnih mečeva, asistencije… Sve se urezalo zauvek...

Imali ste sličan put do potpisivanja ugovora sa prvim timom, ipak na kraju ste se skrasili u Humskoj?

Pantić: Bilo je problema, nismo se usaglasili. Loše se to odrazilo na mene, nisam radio kako treba, nisam trenirao… Postao sam znatno oprezniji i u komunikaciji, pokušavajući da se koncentrišem na školu. Andrija je naravno bio uz mene, sve vreme je znao šta se dešava, bodrio me da dođem u prvi tim.

Živković: Bilo je nekih poteškoća kod potpisivanja ugovora, ali na moju sreću sve se vrlo brzo rešilo i eto me tu gde i treba. U prvoj ekipi i na meni je da nastavim sa dobrim treningom i pravim igrama na proleće.

Šta ste postavili kao ciljeve u 2014. godini?

Pantić: Želim iznad svega da svi u mojoj porodici budu zdravi i to mi je najbitnije. Sve ostalo će ići svojim tokom, a što se fudbala tiče, imam veliku želju da sa Partizanom osvojim sedmu titulu u nizu i da zatresem mrežu Crvene zvezde u derbiju. Eto, skroman sam, malo je čoveku potrebno za sreću.

Živković: Takođe priželjkujem zdravlje porodici i svim ljudima dobre volje, prijateljima, rodbini... Cilj mi je da doprinesem uspesima Partizana i novoj tituli. Naravno, da zajedno sa Danilom zaigram u derbiju i da se zajedno radujemo, kao i svih ovih godina.

JUVENTUS ME NE INTERESUJE PREVIŠE
U poslednjem trenutku je Partizan odreagovao i uspeo da dođe do potpisa Danila Pantića, oko koga su se otimali mnogi evropski klubovi. U Humsku je za vreme „statusa kvo” stigla i konkretna ponuda italijanskog velikana, za koju je i fudbaler čuo.
- Rečeno mi je da Juventus želi da me kupi od Partizana, ali nikada se previše nisam interesovao o tome. Posle se provlačilo kroz medije, a ja sam samo želeo da potpišem ugovor sa crno-belima i ništa me više nije zanimalo - priča Pantić.

Ime i prezime: Andrija Živković
rođen: 11. jula 1996. u Nišu
visina: 170 cm
težina: 66 kg
mesto u timu: ofanzivni vezista
broj: 17.
karijera: Partizan (23 utakmice - 5 golova)
reprezentacija: „A” tim (2 utakmice - 0 golova), mlada reprezentacija (1 - 0)

Ime i prezime: Danilo Pantić
rođen: 26. oktobar 1996. u Beogradu
visina: 180 cm
težina: 68 kg
mesto u timu: vezni
broj: 55
karijera: Partizan (13 utakmica - 2 gola)
reprezentacija: igrao za kadetsku i omladinsku selekciju Srbije