Đorović: Biću trener Crvene zvezde!

GORAN Đorović, nekadašnji defanzivac Crvene zvezde, Selte, Deportiva, reprezentativac, okačio je kopačke o klin sada već davne 2004. godine i od tada živi na tromeđi Vigo - Korunja - Beograd. I dalje sa fudbalom u srcu.

- Da, drugačije ne bih mogao. Fudbal za mene nije samo lepa prošlost, nego i sadašnjost i budućnost - čvrstim glasom zbori Goran, dok u redakciji "Novosti", čiji je gost bio, "lista stare novine".

* Stara, dobra vremena, nekada se na ovim prostorima igrao evropski fudbal?

- Uh, upravo tako. Nije bilo lake utakmice, pekao si se na tihoj vatri i kada si gostovao u Rijeci, Zenici, Sarajevu, a kamoli u Zagrebu ili Splitu. Posebna priča je večiti derbi, ma pamim svaki... A tek reprezentacija. Kada sam došao u Zvezdu zatekao sam sve same asove, a onda sam postao reprezentativac i zaigrao sa Savićevićem, Mijatovićem, Stojkovićem... Dakle, sa onima kojima sam se divio pored malih ekrana gledajući ih na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine. Kasnije sam delio dobro i zlo i sa Jugovićem, Jokanovićem, Đukićem...

* Mnogi su vas iz Prištine ispratili sa nevericom, a vi ste se vrlo brzo dokazali na "Marakani"?

- Ako nešto hoćeš, to treba i da uzmeš, a ne da čekaš da ti neko nešto da. Rukovodiće se time, ja sam u Zvezdu došao uveren u to da idem na pravo mesto i da ću uspeti kao fudbaler. Kod mene nije bilo ni trunke sumnje, samo želja, sigurnost, vera. Delovalo je to možda tada suludo, ali jednostavno, ja sam znao da ću uspeti. Morao sam da uspem. I svoje snove sam pretvorio u javu - sa osmehom se seća početaka na beogradskom vrelom asfaltu Goran Đorović.

* Zvezda kao sudbina, bili ste direktor omladinske škole, istina kratko?

- Ko bi odbio Dragana Džajića. Kada me je pozvao i predložio da krenem sa omladinskom školom, nisam ni trenutak razmišljao. Ionako sam rešio da prestanem da igram fudbal. Nisam hteo da lažem ni sebe ni druge, bio sam istrošen, a hteo sam da svima ostanem u lepoj uspomeni. Sa velikim ambicijama sam krenuo u projekat zvani omladinska škola, ali Džajić se povukao, došao je Piksi Stojković i doveo svoju ekipu. Naravno da se ne ljutim, svako određuje svoje saradnike, samo mi je žao što sam stao praktično na početku, bio sam direktor tri-četiri meseca.

* Ipak, razmišljate i dalje o Zvezdi?

- Naravno, i uveren sam da ću jednog dana biti trener Crvene zvezde - kao iz topa će Đorović. - I ne samo to, planiram da potom budem i selektor Srbije. To su dva cilja koja sam pred sebe postavio i koja ću, budite sigurni, ostvariti.

* Da nije to preambiciozno za trenera koji je tek dobio pofi licencu i još nije ušao u posao, seo na "električnu" trenersku klupu?

- Niko nema prava da mi osporava ambicije. I ranije sam rušio mnoge tabue, pa se pokazalo da mogu i nemoguće. Nisam rekao: Hoću da budem trener Zvezde odmah. Daleko od toga, ne žurim nigde i hoću da se usavrašavam. Imao sam sjajne trenere, saigrače, od mnogih sam učio, učim i dalje. I vidim daleko i ono što drugi ne vide. I "tamo" vidim sebe kao trenera moje Zvezde - ne krije planove nekadašnji bek i centarhalf.

* Da li to znači da biste, za početak, preuzeli neki klub u Jelen superligi?

- Srbija je moja zemlja i otvoren sam za sve razgovore, ja nemam problem da radim kod kuće iako sam 80 osto vremena u Španiji. I to bi se, zacelo, promenilo. Ne plašim se izazova i spreman sam da zasučem rukave. Bitan je projekat, želim da radim samo u sredini koja ima najviše ambicije. Da postavimo ciljeve i da ih zajednički ostvarujemo.

* Dok ne stigne adekvatna ponuda, šta ćete raditi?

- Počinjem da radim sa 100 odsto energije. Od jutra do povečerja. Posetiću Madrid, Barselonu, Bilbao... Na treninzima Selte i Deportiva sam kao kod kuće, ostavio sam u tim klubovima dubok trag. Pratim, pišem, skeniram, analiziram... Rečju, učim zanat. Razgovarao sam i do sada sa sjajnim trenerima, najčešće sa Lotinom, koji je bio i u Beogradu. I, kada dođe vreme, biću spreman za svakolika iskušenja - zrači optimizmom Goran Đorović.

Pa kad je već tako, poželimo Goranu da u trenerskim vodama bude uspešan bar kao u fudbalskim.

MIHAJLOVIĆ

SA Mihajlovićem je godinama delio dobro i zlo.

- Najmanje ja treba da pričam o Mihi, jer bi postajala bojazan da nešto zaboravim. Uvek su ga krasili karakter i hrabrost, a stekao je u Italiji i zavidno iskustvo. Povratkom u srpski fudbal pokazao je još jednom koliko voli svoju zemlju. Jedino mu sada treba opšta podrška jer mu predstoji težak posao do Brazila.

LIČNA KARTA

* Rođen: 11. 11. 1971, Priština

JUNIORI

* 1980-1989. Priština

SENIORI

* 1989-1993. Priština (97-4)

* 1993-1997. Crvena zvezda (101-2)

* 1997-2001. Selta (100-5)

* 2001-2003. Deportivo la Korunja (11-0)

* 2003-2004. Elče (15-0)

REPREZENTACIJA

* 1994-2001. Jugoslavija (49-0)