Crno-bele koči dozvola da izgrade novi stadion

„KADA ga nismo napravili 2003. godine, veliko je pitanje kada će nam se ponovo ukazati tako dobra prilika“, ovim rečima direktor stadiona Partizan Aleksandar Stepanović počinje priču sa setnim pogledom na ”svemirski” projekat novog ”hrama fudbala” u Humskoj 1, koji je pre devet leta želela da sagradi švajcarska investiciona korporacija ”Maraci”. Od tada je već napravila moderne stadione u Bazelu, Bernu i Cirihu.

Vreme prolazi, a od projekta su ostali samo velika želja i sjajni nacrti i maketa. Do nekih drugih, boljih vremena.

- Imali smo sjajnu priliku koja je propuštena onog trenutka kada su Švajcarci shvatili da nemaju na raspolaganju samo jedan, ali važan papir - urbanističku dozvolu - kaže Aleksandar Stepanović, koji je već 22 godine direktor svih objekata Partizana.

Kada se počne priča o stadionu Partizana, za posebne fudbalske ”vernike” poznatog i pod imenom ”Stadion JNA”, ne može da se zaobiđe priča o vlasništvu. Čiji je stadion na kojem igra fudbalski šampion?

- Da rešimo konačno i tu dilemu, mada ona za mene već dugo ne postoji. U aprilu 1989. godine Partizan je postao vlasnik stadiona. Vojska ga je na temeljima predratnog BSK gradila između 1948. i 1951. godine. Na njemu je prva utakmica odigrana 9. oktobra 1949. između Jugoslavije i Francuske (1:1), a zvanično je otvoren, kako je i dolikovalo u to vreme, za Dan armije, 22. decembra 1951. Do kraja sedamdesetih godina prošlog veka vojska ga je održavala, a od tada je kompletnu brigu o njemu preuzeo Partizan - objašnjava Stepanović.

Sa povremenim ”kozmetičkim” korekcijama, stadion u Humskoj 1 nikako da se oslobodi svog ”socrealističkog” stila.

- To su stvari na koje mnogi danas ne obraćaju pažnju. Jedino je bilo zanimljivo kada su ljudi iz UEFA, koji su bili inspekcija pred naše mečeve Lige šampiona, doživljavali boravak u Humskoj. Svako je hteo da dobije bar po jednu fotografiju za uspomenu. Ali, baš od tih ljudi dobili smo najviše ocene za organizaciju mečeva najelitnijeg takmičenja. Počev od kvaliteta terena, preko svlačionica, pa do uslova za rad novinara - ponosan je Stepanović.

Kao i svi veliki projekti, i ovaj na Topčiderskom brdu krije neke svoje tajne.

- U šali smo znali da kažemo 1982. godine da su temelji Partizana ozbiljno uzdrmani. Naime, ispostavilo se da ispod tadašnjeg pomoćnog terena, ispod istočne tribine, koji danas služi za treninge mlađih kategorija, prolazi podzemna železnica ”BG voza”. Te vibracije su toliko ruinirale temelje stadiona, da je ”Ratko Mitrović” imao da obavi silan posao. Konačno, nekoliko godina kasnije mogli smo svi da odahnemo, jer su svi objekti sanirani. Kasnije, 1994. godine, izgradili smo moderne poslovne prostorije fudbalskog kluba, a 28. maja 1998. otvorili smo i najmoderniji fudbalski centar kod nas, popularni ”Zemunelo”, na terenima Sportskog centra ”Teleoptik”.

Dok ne dočekaju novog investitora, ali i iz gradske skupštine urbanističku dozvolu, u Partizanu se bave onim što mogu sami.

- U planu je izgradnja sportskog internata sa 57 ležajeva u sklopu stadiona, zatim kompletna rekonstrukcija terena, pa ugradnja sistema za navodnjavanje, nabavka novih mašina za održavanje terena, sanacija dve od ukupno četiri konstrukcije reflektora, a i nešto što navijači dugo priželjkuju, nove i moderne klupe za rezervne igrače - zaključuje Aleksandar Stepanović.

ENGLESKI STRUJNI UDAR

PAMTE se Partizanova učešća u Ligi šampiona, ali detalj iz meča sa Arsenalom dugo će se prepričavati. Utakmica je odigrana pod svetlošću dva, umesto četiri reflektora. Tri puta je pre ovog duela nestajala struja na stadionu.

- Ispostavilo se na kraju da su problem napravili Englezi, a sve vreme su se pravili kao pravi Englezi. Šalu na stranu. Na utakmicu je došlo šest reportažnih kola iz Engleske, na poslednjem treningu pred meč sve je funkcionisalo kako treba, jer su radili sa polovičnim kapacitetom, dakle samo troje kola. Kada je počelo zagrevanje za utakmicu, svih šest ekipa je radilo punom parom, a nama se desio strujni udar koji se i danas pominje - kaže Aca Stepanović.