Džaja među 11 veličansvetnih!

- To priznanje me nije iznenadilo, ali me je svakako obradovalo. Nema potrebe da budem lažno skroman, jer, 1968. godine u Italiji, kada nam je izmaklo zlato, bio sam proglašen za najboljeg igrača, a postigao sam i onaj istorijski gol protiv Engleza. Na prvenstvu Evrope 1976. godine, koje je održano u našoj zemlji, zatresao sam mrežu Nemcima, vodili smo 2:0, a izgubili 4:2, a bio sam strelac i na utakmici za treće mesto protiv Holandije - priseća se starih dobrih vremena Džajić. - To se očigledno cenilo...

U obrazloženju se ističe da mnogi smatraju Džajića najboljim levim krilom svih vremena i da je upamćen kao „magičan dribler, sa začaranim levim stopalom“.

- Ako tako kažu, neka tako i bude. Ja zaista ne bih imao svoj komentar - skromno će, kao i uvek, Džajić.

Formacija naj-naj tima je 3-4-2-1, pa se Džajić kao levo krilo praktično našao u veznom redu po levoj strani. Evo, uostalom, „11 veličanstvenih“: Zof - Zamer, Bekenbauer, Maldini - Van Mur, Zidan, Necer, Džajić - Platini - Miler, Van Basten.

Džajiću, naravno, nije bilo teško da, za „Novosti“, u najkraćem analizira svakog od laureata.

* Dino Zof je bio sjajan golman koji je dugo branio, i to bez većih oscilacija. Italijan nije bio ni preterano visok ni atraktivan, nisu ga zanimale parade, ali je uvek bio na pravom mestu, smiren, siguran.

* U ovoj formaciji Matijas Zamer je stavljen desno, mada je počeo kao vezni igrač, a završio kao savršeni libero. Pamtim i njegovog oca koji je nosio dres Istočne Nemačke kada smo ih pred 100.000 gledalaca u Lajpcigu pobedili sa 2:1.

* Zar bi trebalo nešto pričati o Kajzer Francu. Dovoljno je reći Franc Bekenbauer da svi stanu mirno. A koliko je cenjen u svojoj zemlji vidi se i po tome što čitava Nemačka slavi njegov rođendan, koji uz to direktno prenosi i televizija.

* Vilfird van Mur je najmanje poznat. Zna se da je najbolji igrač Belgije svih vremena Pol van Himst, ali Van Mur je zaista dobro igrao na evropskim prvenstvima, pa je, valjda, to odlučilo.

* Zinedin Zidan je legenda ovog vremena i nema potrebe da nešto posebno ističem. I znalac i borac, njegov dres nikada nije bio suv i uvek je bio isprljan.

* Gintera Necera se mlađa populacija verovatno ne seća. Ali, visoki Nemac je imao levu nogu kao violinu. Retki su igrači velikog znanja i sjajnog pasa koji su toliko trčali i radili na terenu.

* Mišel Platini je priča za sebe. Dok sam igrao u Bastiji upoznao sam ga kada je sa svojim Nansijem ušao u Prvu ligu. Ipak, karijeru je napravio u Juventusu. Pamet, galski šarm, slobodan udarac, pas, a uz sve to i golgeter. Obično ga porede sa Zidanom, ali po meni, Mišel je bolji igrač. Lucidniji, plemenitiji, Zinedin je, ipak, bio malo krući...

* Još jedan Nemac u timu - Gerd Miler. Šta reći osim da je bio čudo, mašina za golove, verovatno ni sam ne zna da objasni kako je na 100 načina tresao mreže.

* Najzad, Marko van Basten, priznajem, moj ljubimac. Kakva elegancija, kakav osećaj za igru, gol. Napadač, strelac, asistent. Sve je izgledalo tako lako i lepršavo kad je odigravao Marko. Igračina.

Dragan Džajić u probranom društvu, gde mu je, svakako, i mesto.