Ivan Ivačković: Tito je bio rođeni super-star
18. 04. 2014. u 12:02
U Beogradu u četvrtak predstavljena knjiga "Kako smo propevali" rok novinara i bubnjara
LOŠE vreme nije u četvrtak sprečilo prijatelje, muzičare i novinare da se okupe na promociji "Laguninog" bestselera "Kako smo propevali" Ivana Ivačkovića, u knjižari "Delfi" u beogradskom SKC-u. Knjiga nagrađena nagradom "Desimir Tošić", čije se treće izdanje upravo štampa, pisana je za generacije koje su stasale u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao neka vrsta muzeja sećanja.
- Veoma mi je stalo da knjiga dođe do mlađe publike, koja je na svet došla posle raspada Jugoslavije i sazna da je nekada postojala velika, ozbiljna zemlja, treća svetska sila u rokenrolu i osma u fudbalu - rekao je Ivačković.
Onda je okupljenima pokazao Titov portret, rekavši da je on bio najveći jugoslovenski superstar, čovek koji je znao da je tajna dugotrajne karijere sticanje mlade publike pa je zato svoj rođendan proglasio za Dan mladosti. Na kraju promocije, mini-koncert održali su naši najdugovečniji rokeri iz "JU grupe".
Na pitanje kako je Josip Broz postao najveća rokenrol zvezda bivše Jugoslavije, novinar i bunjar Ivan Ivačković za "Novosti" je rekao:
- On je bio rođena zvezda. U jugoslovensku politiku uveo je neke elemente šou biznisa. Često se čuje da je Goran Bregović Tito jugoslovenske muzike, ali se ponekad zaboravlja da je Tito Bregović jugoslovenske politike, jer je politiku učinio masovnom, snažnom i uticajnom. Isto je uradio Bregović sa jugoslovenskom muzikom. Jugoslovenska politika je bila planetarnih razmera. Brega je pak Ju muzici dao masovnost, moć i uticaj.
*Uprkos tome što je Jugoslavija bila socijalistička zemlja, Tito nije zabranio rokenrol, kao, na primer Rusi?
- Tako što nas je činila dobrim, poštenim, čestitim i plemenitim ljudima. To su i temeljne vrednosti rokenrola, koji nije samo muzički žanr, već i pogled na svet i sistem vrednosti. U tom sistemu vrline kao što su solidarnost, ljudskost, poštenje i čestitost su bile na najvišim pozicijama. Muzika danas nema nikakve veze sa tim. Ona danas više nije važna i služi samo za zabavu i to onu najpovršniju.
- Jugoslavija nikad nije bila klasična komunistička i socijalistička zemlja, niti je formalno ikad bila u Istočnom bloku. Inteligentan kakav je bio, Tito nije uradio ono što je Milošević uradio mnogo posle njega. On nije marginalizovao rokenrol i tako ga praktično satro. Uradio je mnogo pametniju stvar - uvukao ga je u sistem. Jugoslovenski establišment za vreme Tita, ne samo što je ostavio na miru rokenrol bendove i njihovu publiku, nego ih je povremeno i tapšao po ramenu. Na primer, kada im je dodeljivao nagradu "Sedam sekretara SKOJ-a". Čak i članovi nekih diverzantski raspoloženih bendova su je dobili, poput Marka Brecelja iz "Buldožera". Na taj način Tito je rokenrol od protivnika establišmenta, tiho, elegantno i bez buke, pretvorio u saveznika. Jer rok muzičari često boluju od neke male šizofrenije. Istovremeno žude za priznanjima establišmenta, kojem su opozicija. Kroz ove nagrade i mnoge druge načine, vlast socijalističke Jugoslavije je pacifikovala rokenrol, uvukla ga u sistem i napravila prećutni dogovor. Rokenrol nije dirao u sistem dok je Tito bio živ. Prvi disidenti u jugoslovenskom rokenrolu javili su se tek posle Maršalove smrti. Među njima su najglasniji i najbolji bili Bora Đorđević i Džoni Štulić.
* Ispostavlja se da je jugoslovenska muzika nadživela svoju zemlju?
- To je zanimljivo. "Parni valjak" u vreme Jugoslavije nikada nijednu salu u Beogradu nije mogao da napuni. Danas je "Valjak", uz Zdravka Čolića, jedino ime koje je sposobno da napuni "Arenu" dva puta zaredom. Đorđe Balašević je u vreme Jugoslavije fizički prodao samo četiri karte za koncert u Ljubljani. Danas tamo ima status polubožanstva. Jugoslovenska muzika je i dan-danas popularna, a u ova dva slučaja, i popularnija nego što je bila. To nije samo pitanje nostalgije, već i pravde, jer i "Valjak" u Beogradu, i Balašević u Ljubljani, odavno su zaslužili da im se to desi.
-Prvi talas se desio šezdesetih godina i predvodila ga je Lepa Lukić. To je bilo u isto vreme kada se u Jugoslaviji dogodio prvi talas rok muzike, sa "Siluetama" i "Elipsama". Paralelno su se dešavala dva procesa koja su u civilizacijskom smislu međusobno suprotstavljena. Ista stvar se desila osamdesetih, novi talas u rokenrolu i drugi talas novokomponovane narodne muzike koji predvodi Lepa Brena. Šezdesetih su narodnjaci bili tretirani kao šund, imali su vrlo ograničeni pristup medijima i bili marginalizovani. Osamdesetih se sitacija potpuno preokrenula i na čelu sa Lepom Brenom oni su medije bukvalno pretvorili u svoj servis. Rokenrol se dobro držao do devedesetih, kada je mulj turbo-folka odneo sve ostalo, uključujući i rok.
NAGRADA "DESIMIR TOŠIĆ"
* KOLIKO vam znači nagrada "Desimir Tošić"?
- Mnogo. Raspadom Jugoslavije postali smo neka vrsta emigranata. Ostali smo bez krova nad glavom. Desimir Tošić je takođe veći deo svog života proveo u emigraciji. Utoliko više ima simbolike što je jedna ovakva knjiga dobila nagradu koja nosi njegovo ime. Tošić se u jednom trenutku vratio kad je ovde bio uveden višestranački sistem. Nije dugo ostao i otišao je u London, gde je živeo. Mi ne možemo da se vratimo u našu zemlju ni na trenutak, jer je nema.
SVAROG
18.04.2014. 21:07
Hoće li gospodin Ivačkovič objasniti omladini i pojam "Goli Otok" , "bastion" demokratskog početka vladavine hegemona Broza ???
@SVAROG - Goli Otok ,je kao kada bi danas pokupili Dacica ,Mrkonjica ,Bacakovica i poslali na prevaspitavanje ,ali bolje je ovo danas ,oni opleve Galeniku za 188 miliona eura po podacima Tuzilastva ,a umesto u zatvor ,Dacic dobije drugu sansu
@SVAROG - "Goli otok" postoji i danas u demokratskom svetu i 21. veku. Sta je Gvantanamo ma "Goli otok". Koja je razlika? Ljudi se zatvaraju bez sudjenja, izvrgnuti si mucenjima. I ko poseduje danasnji "Goli otok"? Zemlja koja se predstavlja celom svetu kao primer demokratije i postovanja ljudskih prava. Ebo vas Goli otok vise, sto ste dosadni. Sef tadasnje Drzavne bezbednosti Srbin Rankovic je dao ideju za Goli otok.
@SVAROG - Goli otok pa Goli Otok, kao da u toj zemlji nije bilo niceg drugog. Procitate dve knjige koje se bave tom tematikom i pametujete. Pa sta bi smo danas dali za takav jedan ''bastion'' da posaljemo tamo lopove koji su unistili zemlju i oduzeli nam 30 godina zivota. Inace, Ivanu sve pohvale za knjigu.
Ispade ta titova jugoslavija,neka bajkovita zemlja.Da li je baš tako bilo?
Komentari (5)