Dragoslav Lazić: Pola veka iza kamere

NA prošlost nikada nije gledao kroz "ružičaste naočare", jer, kaže, nije poklonik "optimizma pamćenja". Od sklonosti ka ulepšavanju minulih dana uvek je bio bliži sklonosti ka gledanju u budućnost. I uvek mu se činilo da tek treba da napravi svoje najbolje delo. A pola veka je iza kamere. U slavu petodecenijskog rada, Dragoslav Lazić (76) je ponovo odlučio da napravi izvanredno delo.

Iako su "čaršijska" nagađanja išla u korist priče o selu, jer su "Seljaci" postali njegovo drugo ime, reditelj je napravio otklon. "Na crtu" je izašao sa gotovom najavom - 15. oktobra počinje da snima jubilarnu, desetu seriju, ali je selo ostavio po strani. Jer, "Zvezdara" će doneti sliku prestonice danas, biće hronika ovog (gradskog) vremena i trenutka. Lazić je poželeo da prikaže lice i naličje Beograda. Zbog čega?

- Beograd je uvek inspirativan, jer je grad suprotnosti. U njemu ima i kosmopolitskog i provincijalskog. I elitizma i malograđanštine. I starih Beograđana koji su, u stalnoj borbi da sačuvaju dostojanstvo i pravo na pristojan život, proterani na društvenu marginu. Ima i mnogo došljaka sa svih strana sveta, stranaca na privremenom radu... I svi oni, na svoj način utiču na grad, na beogradski duh, menjaju ga i oblikuju. U Beogradu ima mnogo lepih mladih ljudi, lepote duha koji se ne predaje, humora - nekada ciničnog, nekada mangupskog, inadžijskog... A Zvezdara je kraj koji dobro oslikava to jedinstvo suprotnosti - objašnjava reditelj.

Lazić je odlučio da nam otvori "lagume" prestonice, bazirajući se na zvezdarskom kutku. I nije to bilo putem "slučajnog uzorka". Podseća nas na to da od Vukovog spomenika do vrha Bulevara kralja Aleksandra možemo da vidimo i sjaj i bedu grada.

- Najveći gradski bulevar, uređen poput Šanzelizea, i nove ušminkane višespratnice u kojima živi elita, stoje "rame uz rame" sa romskim udžericama i malim prizemnim kućicama sa zajedničkim dvorištima. U njima živi naizgled običan svet koji skriva vrlo neobične priče. Sve je to Beograd.

* Šta je onda lice, a šta naličje prestonice?

- Serija govori o Beogradu danas, kroz živote tri različite porodice i tri različite generacije. Pored slike o vremenu u kome živimo, intrigantnih ličnih priča sa mnogo zapleta, ovaj tekst donosi mnogo humora i vedrine koja je toliko karakteristična za naš mentalitet i naše ljude. Mi umemo da se nasmejemo i sebi i svakodnevnim problemima koji nas tište. Zato ćemo se truditi da prikažemo i jedno i drugo lice grada, jer su oba intrigantna. Moja želja je da i ova serija, kao i sve prethodne koje sam radio, donese malo optimizma i dobrih stvari. One nam, složićete se, nedostaju u realnom životu.

* A da pravite seriju o Beogradu iz sredine prošlog veka, kako biste ga prikazali?

- Takva priča već postoji. Moj kolega Srđan Karanović izvanredno je dočarao Beograd sedamdesetih godina, u seriji "Grlom u jagode", koja se i danas rado gleda.

* "Zvezdara" će okupiti popularne srpske glumce (Milenu Dravić, Slobodana Ćustića, Vesnu Čipćić, Branislava Lečića...). Jesu li i svi drugi elementi hit serije tu?

- Imamo dobar tekst, sjajan glumački tim i uigranu ekipu, pa se nadamo da ćemo i ovog puta osvojiti milionski auditorijum. Baš kao što je bio slučaj sa "Seljacima".

* Na koga, pre svega, računate u publici?

- Voleli bismo da serija okupi celu porodicu ispred malih ekrana, od tinejdžera do najstarijih gledalaca.

* Jeste li, bar podsvesno, imali potrebu da dokažete da umete da pravite i serije o gradu, s obzirom na to da ste decenijama poznati po predstavljanju seoskog mentaliteta?

- U svojoj pola veka dugoj karijeri, radio sam i mnogo gradskih priča, ali sam javnosti, ipak, najpoznatiji po serijama okrenutim seoskoj tematici. Za mene je ta podela krajnje veštačka i nepotrebna, jer me zanimaju dobre priče, a one mogu biti smeštene u različite kontekste i različite sredine. Ipak, uvek me iznova iznenadi koliko smo skloni da na selo i sve što ima veze sa njim, a priori gledamo pežorativno, s omalovažavanjem. Provincijalizam nije pitanje geografije, već duha.

* Sada kada je moderno praviti priče o selu, vi ste se, kao gotovo rodonačelnik takvih serija, okrenuli gradskim temama. Ima li tu neke simbolike?

- Ne volim trendove i nikada se nisam povodio njima, već sam isključivo slušao svoj stvaralački instinkt. Uvek sam radio samo ono što je u datom trenutku meni lično bio kreativni izazov.

* Gde je lepše - na selu ili u gradu?

- I selo i grad imaju svoje prednosti i nedostatke. Supruga i ja smo se opredelili da živimo u gradu, a da imamo malu kućicu van grada. Kad god nam poslovne obaveze dozvole, pobegnemo u našu oazu.

* Kako još gledate na prohujalih pet decenija rada? Zamerate li nešto sebi? I drugima?

- Nisam nostalgičan, to je sigurno. Nikada nisam arhivirao materijale, pa sam i sam bio iznenađen time koliko toga ima: 10 igranih filmova, devet velikih televizijskih serija, devet dokumentarnih filmova, na desetine televizijskih drama, saradnja sa mnogim velikim piscima, scenaristima i najvećim srpskim glumcima. To je rezultat svih tih godina. A lako je zamerati. Teško je razumeti. Godine su me učinile privilegovanim da mogu da budem rasterećen od vlastitih "ego projekcija", ali i da ne očekujem previše od drugih.

* Šta je presudno za entuzijazam koji posedujete?

- Moja porodica, pre svega. Supruga Dragana je moja velika podrška, jer ima razumevanje za sve specifičnosti mog posla, baš kao i moja deca, na koju sam ponosan. Presudan je i posao kojim se bavim. Istinska radost i zadovoljstvo kada stvaram, bilo da pišem za računarom, bilo da sa ekipom učestvujem u stvaranju jednog kreativnog dela - hrane me. I gode mi.