Goran Karan pred nastup u Beogradu: Donosim more, ljubav i uspomene

SVEGA 11 meseci posle sjajnog beogradskog koncerta u "Kombank dvorani", splitski tenor Goran Karan ponoviće užitak svojoj vernoj, mahom ženskoj publici, 6. novembra na istom mestu. Još dok je sala nosila ime "Dom sindikata", u njoj se iz svih grla često pevalo "Ostani", "Vagabundo", "Lipa si, lipa", "Kao da te ne volim", i mnogo toga još što karijeru dalmatinskog šarmera čini dugotrajnom, a njegove koncerte ispunjenim.

Goran u svom stilu uz osmeh veli da se "dvorana 'Doma sindikata' udala dobro, i sada je 'Kombank dvorana'".

PROČITAJTE JOŠ: PREMINUO DžINDžER BEJKER: Bubnjar koji je zajedno sa Erikom Kleptonom osnovao "Krim" (VIDEO)

- Bolji je zvuk nego ranije i ljudima je udobnije - poredi za "Novosti" Karan. - Kao gledalac, ne volim velike koncerte. Izvođači moraju tad da preteruju sa pokretom, da bi "dobacili" do zadnjih redova, bez obzira na video-zidove. Baš u "Domu sindikata" posmatrao sam koncert "Blekmurs najta", užitak je bio gledati publiku iz blizine. Vidiš sve detalje. Osim toga, ljudi sede, tenzija je manja. Nema iščekivanja na nogama kao na rok koncertu, što je, definitivno, za mlađe ljude. "Kombank dvorana" mi je veoma draga - prva je u kojoj sam nastupao u Beogradu pod svojim imenom.

Ovaj koncert od ostalih izdvaja to što publika, slanjem imejl poruka, bira deo repertoara.

- Toliko puta sam čuo "Gorane, nisi svirao ovu, onu pesmu", i onda se desi da te koje nisu eksplozivnog karaktera, ostanu u senci. Hteo sam da čujem ljude, jer su se oni poljubili uz te pesme i one im znače najviše na svetu. Koncert je dobar ako publika to oseća. Postoji i jedan uslov. Svi moraju i da mi napišu dve-tri rečenice zašto su izabrali baš tu pesmu.

Poredeći splitsku i beogradsku publiku, Karan kaže da je ona u Dalmaciji više kritička. Neki bi rekli - logično, tamo je "svoj na svome", ali - ne samo zbog toga.

- Imamo, otprilike, dva pevača po glavi stanovnika (smeh). I odlični su. Znaš ono kad si mali, pa te pitaju šta bi da budeš kad porasteš, pa kažeš "pevač". Super si se setio, baš nam toga fali. Moram, međutim, da kažem - ako neko nešto danas očekuje od tebe, to je privilegija. Sada ti "izađe" iz mobilnog telefona sve što poželiš, a neko radi da bi dobio novce, i uloži ih u to da tebe vidi uživo. Ti si tu da doneseš ljubav, uspomene, Split, more, što god bolje možeš.

Numera "Kuća naše pisme" donela je ove godine Karanu, Tediju Spalatu i klapi "Sveti Juraj HRM" prvu nagradu na Splitskom festivalu, i po izboru žirija i po oceni publike.

- Dugo je meni taj naslov stajao u glavi - otkriva Karan za naš list. - Bilo je prvo "pjesme", ali, ovako je više dalmatinski, a ima i jedan slog manje, pa zahteva manje široku melodiju. Brzo sam napisao pesmu, posle smo samo dve-tri reči promenili. Trešnja se pretvorila u smokvu, recimo. Numera ima pet strofa, ali postoji deo ljudi koji su zasićeni brzim sadržajem. Meni ne smeta da nešto traje ako je dobro, a kod zubara mi je mnogo i deset sekundi. Kada se Tedi uključio, imao je tri, četiri sjajne primedbe, pa smo nešto napravili zajedno. Zvezde su se namestile i publika je to prepoznala. Snimili smo spot u Bolu na Braču, gde ima jedna "kuća u kući" sa sjajnom istorijskom pričom.

Reakcije na ovu numeru su, kaže, fantastične.

Foto M. Anđela

PROČITAJTE JOŠ: Nenad Milosavljević: Akustični koncerti su rezervisani za vrhunske umetnike

- Jedan udovac iz Slovenije hteo je da proda kuću koju je njegov otac napravio. Međutim, čuvši pesmu odustao je od prodaje. Kad smo pisali zadatke u školi, imali smo temu i osnovnu misao. Ovde je tema "Kuća naše pisme", a osnovna misao - hajde da ostanemo kod kuće. Koliko bi čuda i gluposti izbegao da si nekad ostao kod kuće...

NE SEĆAM SE NEKIH SVOJIH PESAMA

UPITAN da li je do sada bilo iznenađenja kada je u pitanju izbor obožavalaca za repertoar beogradskog koncerta, Karan iskreno odgovara:

- Ima pesama za koje se uopšte ne sećam da sam ih snimio. Uradiš ih, onda publika, radio, niti bilo kakva distribucija ne reaguju, i ti misliš - dobro, šta je, tu je. I onda ljudi navedu pesme koje stvarno nisu u fokusu, niti ih ja doživljavam kao značajne. Međutim, moram da kažem da svaku koju snimam, stvarno volim. Nisam otpevao nijednu, a da mi nije draga. To je prvi uslov da bih mogao da dam maksimum. Ne mogu da lažem. Mogu, ali, ako ja lažem, šta da očekujem nazad?