TV KRITIKA: Plamen i zaborav Žila Verna

IZ repriznog "letnjeg cuboka" RTS (da i to ima svoju cenu - znamo, ne treba da nas na to podsećaju nadležni) moguće je na avgustovskoj vrućini probrati ponešto što odgovara višim standardima zabavno-obrazovne televizije. Takva je dokumentarna serija pod originalnim naslovom "Proroci naučne fantastike" koju je 2011-2012. osmislio čuveni britansko-američki reditelj Ridli Skot za kanal Sajens. Bila je to mini-serija od osam epizoda po 45 minuta, koja je pošla od veoma zanimljive ideje: u kojoj meri su se fantastične zamisli klasika ovog žanra (počevši od Meri Uolstonkraft Šeli i Žila Verna) ostvarile u dobu kada su tehnološki postale moguće?

Svetovi fantastičnih mašina i istraživanja, putovanja kroz različite dimenzije, u nezamislivo ili sasvim nemoguće, u arhipelag "ludih naučnika" i neshvaćenih genija - glavni pokretački motivi naučne fantastike - vaskrsavaju u našem dobu u vidu lukrativnih ili tržišnih projekata, koji više ne pripadaju neobuzdanoj mašti književnih vizionara, nego postaju deo našeg ili vremena dogledne budućnosti. Ovakav projekat zahtevao je ozbiljno istraživanje, koje se isplatilo. Ser Ridli Skot (vremenom je dobio izgled pravog kraljičinog viteza) želi da nam to pokaže u jednom hibridnom kaleidoskopu, negde između vrhunske televizijske zabave i naučnog putopisa, na fonu klasičnih dela književnog roda i vremena u kome su nastala. Pri tome i on i njegov reditelj Deklan Vajtblum pokazuju zavidnu kulturu i rafinman, kakav ovakvoj ambiciji i dolikuje.

Ridli Skot / Foto Epa

Pored Meri Šeli i Verna, Skot je izabrao da predstavi svetove Roberta Henlajna, Ajzaka Asimova, Herberta Džordža Velsa, Filipa Dika, Artura Klarka i Džordža Lukasa i njihovu vezu sa naučnim ili komercijalnim projektima našeg doba. Dramaturgija neprestanog mešanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti ostvaruje se pomoću vizualizacije u kojoj naročitu ulogu igra trodimenzionalna kompjuterska animacija starih crteža, mapa, patenata, ilustracija i fotografija, koji prožimaju elektronsku pokretnu sliku. Taj vatromet začudnih obrta i inovacija drži pažnju gledaoca od početka do kraja, ali ostvaruje i ozbiljnu dramsku celovitost.

PROČITAJTE I:TV KRITIKA: Letnji "cubok"

Božidar Zečević / Foto Z.Jovanović

U epizodi o Žilu Vernu, nesrećna sudbina ovog velikog vizionara čita se u finalu drame, u tragičnom sukobu sa vremenom i ljudima. Uprkos planetarnom uspehu svojih romana, Vern je platio bolan dug tržištu, što ga je na kraju uvelo u duboku depresiju. Iako su mnoge njegove ideje danas ili ostvarene ili se nalaze na pragu realizacije, pisac je svoje književne zamisli predao plamenu i zaboravu, razočaran i napušten. Ostvarujući želje drugih, umro je duboko nezadovoljan samim sobom.