Moja Srbijica: Putujemo, družimo se i učimo

DA se sve može kada se ljudi slože, potvrđuje Avanturističko-izletničko--saznajni klubić "Moja Srbijica", čiji je program za decu i odrasle pretočen u TV serijal istog naziva. Nedeljom, u prajm tajmu kada je reč o sadržajima za najmlađe - 9.00, na RTV 1, Aleksandar Saša Đorđević, vaspitač i idejni tvorac ovog neprofitnog projekta, predvodi družinu znatiželjnih mališana na putovanjima po našoj zemlji. On je osmislio 30 tema i u saradnji sa roditeljima razradio ih u TV emisiji s ciljem da svoj način rada sa decom predstavi javnosti i drugim vaspitačima u vrtićima.

- Ideja je da se mi odrasli i deca iz vaspitno-obrazovne ustanove u kojoj radim družimo, putujemo i naučimo ponešto jedni o drugima, kao i o svojoj zemlji. Zajedno želimo da promovišemo lepše lice Srbije i da pokažemo da postoje divna mesta koje vredi posetiti, kao i da u njoj žive dobri ljudi - priča Đorđević.

PROČITAJTE JOŠ: Ceca i Jovana Joksimović bez trunke šminke u provodu

Prema njegovim rečima, sve je počelo pre četiri godine, kada je osmislio program "Aj' napolje", nazvan po starom dečjem pozivu za igru, a emisija "Moja Srbijica" je njegov deo. Ipak, moglo bi se reći da je jedan mališan u stvari začetnik ovog projekta. Tokom boravka u vrtiću on je od nekoliko stolica "napravio" autobus i pozvao drugare da mu se pridruže na putovanju po Srbiji. Zatim su se za priču zainteresovali roditelji uz čiju nesebičnu pomoć je osmišljena, snimljena i montirana emisija, pokrenut sajt "Moja Srbijica", otvorene stranice na društvenim mrežama... Mališani određuju gde će autobus da se zaustavi, a detalje organizacije razrađuje vaspitač Saša.

- Jedno dete je predložilo da idemo kod onog koji nas je naučio da pričamo i da pišemo, misleći na Vuka Karadžića, a drugo da upoznamo prvu životinju koja je hodala Srbijom. Na taj način smo posetili 30 mesta i obradili isto toliko različitih tema - priča naš sagovornik i dodaje: - Ništa od ovoga ne bismo mogli da uradimo da se nismo udružili zarad dobrobiti naše dece.

Pregovori oko prikazivanja emisije na Radio-televiziji Srbije, kako Đorđević tvrdi, postojali su. Njegov plan dopao se tamošnjim urednicima, ali "Moja Srbijica" je, ipak, osvanula na Javnom servisu Vojvodine. Zašto?

- Razgovarao sam sa Oliverom Kovačević, urednicom Zabavnog programa RTS, koja je bila veoma zainteresovana za moj projekat, ali emisija, nažalost, nije našla svoje mesto na ovoj televiziji. Sticajem okolnosti stupio sam u kontakt sa Evom Bokan, urednicom na RTV. Ona je sa svojim timom odlučila da napravi program namenjen roditeljima i deci i uspeli smo da dobijemo prostor na TV - kaže Aleksandar i dodaje da je nastavak serijala pod znakom pitanja.

Reakcije gledalaca variraju od onog: "Hvala Bogu da postoji emisija ovog tipa" do toga da je "Moja Srbijica" nešto najsličnije legendarnoj emisiji "Kocka, kocka, kockica". Razlika je u tome što je, naglašava Đorđević, država stala iza emisije Branka Kockice, a iza njegove "samo" roditelji mališana.

PROČITAJTE JOŠ: Bilja Krstić i "Bistrik" na letnjim festivalima

RASTANAK NA OBEDSKOJ BARI

VELIKI avanturista, zaljubljenik u knjige, prirodu i posao vaspitača, Saša je davnih dana poželeo da postane novinar. Život ga je odvukao u pedagoške vode, ali je on pronašao način da spoji posao i zadovoljstvo. To je emisija "Moja Srbijica", od čijeg završetka nas dele još dve epizode.

Serijal završavamo temom o srpskoj slavi. Posetili smo Muzej hleba, Aksentijev kućerak, gde smo videli kako je nekada izgledala kuća u Vojvodini. Zatim odlazimo u Svinjarsku kolebu u Donjem Tovarniku, pa u Kupinovo i putovanje završavamo na Obedskoj bari.