Milica Zarić: Tata nije bio oduševljen što ću upisati Akademiju

LjILjANA, samohrana i brižna majka jedne maturantkinje u seriji "Generacija Z" (RTS), slobodumna apotekarka u "Žmurkama" (RTS), Milica, neurolog, odlučna i posvećena karijeri u filmu i u seriji "Delirijum tremens", Vesna, profesorka književnosti i supruga nekada uspešnog jugoslovenskog košarkaša u "Žigosanima u reketu" (Nova S, Prva)... Milica Zarić potpisuje se iza svake ove junakinje, a sve četiri odigrala je za samo nekoliko meseci. Bilo je, priznaje, zahtevno, ali ne i naporno jer je uvek veoma uzbuđena kada snima. Tada se, kaže, oseća življom, najbudnija je, ništa joj nije teško i sve može.

* "Moja generacija Z" donela nam je priču o mladima koji se razlikuju od svih do sada. Da li ste uspeli da ih dokučite?

- Serija je fokusirana na srednjoškolce četvrte godine, koji imaju neki svoj svet. Sviđa mi se kako je urađena i na koji način se bavi njihovim problemima. Nadam se da će biti i druga sezona i da će pristup malo i da se produbi, jer su dotaknute razne stvari koje nismo stigli da razradimo. Angažovano je nekoliko scenarista, mnogo je likova i isprepleteno je mnogo sudbina. Jedan od najjačih utisaka sa snimanja je saradnja sa malom Jovanom Milovanović koja glumi moju ćerku. Ona je divna, posvećena mlada devojka kojoj želim sve najbolje. Vidim je u budućnosti i na filmu i televiziji. Inače, ova serija mi je pomogla da shvatim te mlade ljude. Nekada sam mislila da su mi bliski, ali tek kad sam ušla u priču shvatila sam da nisu. Zapravo, bilo mi je teško da razumem tu decu koja non-stop drže telefon u ruci. Ali sada sam prihvatila taj njihov poluvirtuelni svet.

Pročitajte još - “Moja Generacija Z” - Nova generacija glumaca u savremenoj porodičnoj seriji

* Zbog čega je ova generacija posebna u odnosu na prethodne?

- Kod njih je sve mnogo brže ali i površnije, jer je internet izvor iformacija koje zaboravljamo. Ta generacija ništa ne pamti. Danas se mnogi oslanjaju na modernu tehnologiju i postali su zavisni od nje. Dovoljno je da uđete u gradski prevoz i vidite da je 90 odsto njih sa mobilnim telefonima i slušalicama. Niko više ne gleda u prozor, druge ljude, nema razgovora, samo tišina. Nedavno sam naišla na dvoje mladih u restoranu, rekla bih da je bila reč o romantičnoj večeri, ali bez pogleda, jer su oboje gledali u telefon. To mi je baš poražavajuće i tužno.

* U "Žmurkama" pratimo priču o deci u ratu, usmerenu ka tome šta bi odrasli mogli da nauče iz njihovog pogleda. Šta ste vi otkrili?

- Taj scenario je veoma specifičan, možda i nešto najlepše i najuzbudljivije što sam pročitala u poslednje vreme. Ima izuzetnu snagu, elemente autobiografskog pripovedanja, surov je, težak, a opet nosi poetiku i lepotu ondašnjeg vremena. Moja junakinja je iz predratne buržoaske porodice koja je za vreme rata živela sa okupatorima. Zbog toga bi, da se nije udala za starog i uvaženog lekara, bila osuđena na smrt.

* Pečat ste ostavili i u seriji "Žigosani u reketu" koja je oborila sve rekorde gledanosti. Da li su nam upravo ovakve serije nedostajale?

- Meni se baš dopala ta priča. Iako sam snimala mnogo scena, bilo mi je zadovoljstvo da radim na njoj. Cela ekipa koja potpisuje realizaciju ove serije je divna. Produkcija nam je omogućila odlične uslove, i svi smo sa radošću snimali. A moja junakinja nije u nekim presrećnim okolnostima. Ona vaga između posla, roditeljstva i braka koji je u krizi. To je u stvari problem moderne žene. Jer koliko je uopšte danas moguće sačuvati brak ako se isključivo samo njim ne bavite. A ko ima danas vremena samo za to? Ceo ovaj savremeni svet tako mahnito srlja, samo ne znam ka čemu. Hrlimo da radimo po "sto sati" dnevno da bismo zaradili i trošili novac i na ono što nam treba i što nam ne treba.

Sa Slobodanom Beštićem u "Mojoj generaciji" Foto Promo

* Da li je ženskim likovima, u ovoj bogatoj serijskoj produkciji, dat značajniji prostor? Stiče se utisak da su one ranije bile marginalizovane i uvek kao rezerva i dekor glavnim muškim likovima?

- Ne znam, po statistici, da li su se stvari promenile. Sećam se kada je moj profesor Rade Marković primao klasu da je izabrao osam muškaraca i tri žene, a u obrazloženju je istakao da svaki komad, film, dramsko delo koje uzmete, u podeli ima uvek više muških likova. Čini mi se da danas žene dobijaju snagu koju nisu imale ranije, vidljivije su. Sada je uobičajeno da neko bude i direktorka televizije, banke, škole, a ranije se nismo tako često susretali sa ženama na jakim pozicijama. Definitivno ima jačih likova i nadam se da će ih biti još više.

Pročitajte još - Vremeplov: Naslednica Lepog Caneta

* A kakav nam karakter ženskog lika nedostaje?Šta biste vi voleli da igrate?

- Nama glumcima su uvek interesantniji negativci. Nedostaju nam problematične žene, pishički nestabilne, kao što je Izabel Iper u filmu "Profesorka klavira". Teško je očekivati takvu ulogu u Srbiji. Ne pišu se drame sa malo izvitoperenim i drugačijim likovima. Uglavnom su to, zasad, samo majke, domaćice, poslovne žene ili neke oštrokonđe.

foto V.Danilov

* Da li ste ikada bili u dilemi da li da upišete glumu?

- Ne, oduvek sam znala da će to biti moj poziv i zanimanje. Sećam se kada sam prvi put išla na prijemni sa 16 godina, da sam bila sigurna da će me primiti. Mislila sam da će mi se čak i zahvaliti što sam se uopšte prijavila, jer sam bila uverena da takvo čudo još nisu videli (smeh). E, onda kad sam pala, to je za mene bio veliki šok. To je verovatno i trebalo da se desi baš u tom trenutku jer je donekle dosta uticalo na snagu mog karaktera i upornost da uspem u onome što sam naumila. Tek sam iz trećeg puta primljena na Akademiju i to u Novom Sadu. Studiranje u tom gradu mi je donekle obeležilo život.

U seriji "Žmurke" Foto Promo

LEKCIJE O GLUMI

* KOJE ste lekcije naučili od svog oca, našeg poznatog glumca Dragana Zarića?

- Sećam se da tata nije baš bio oduševljen kada sam mu rekla da ću upisati Akademiju. Moj brat Ivan Zarić to je uradio pre mene na veliko iznenađenje svih nas, jer nikome nije rekao da se sprema. Ipak, mislim da je tati negde i bilo drago zbog našeg izbora, jer se nastavila njegova tradicija. Za glumu mi je rekao nekoliko stvari, ali ona koju pamtim je da samo treba da joj se prepustim. I to jeste ključ. Kada sve osmislite i pripremite ulogu, treba samo da se pustite u "slobodan pad", isključite razum i tek onda možete da očekujete magiju - odnosno najlepši deo ovog posla.