Aca Joksimović: Odbio sam da kreiram za Diora

ALEKSANDAR Joksimović (85), legendarni jugoslovenski modni kreator, nasmejan nam je otvorio vrata svog doma čije zidove u njegovoj omiljenoj tamnoplavoj boji krase brojne ikone i slike. Od kada je pre dve decenije otišao u penziju, retko daje intervjue, ali poziv "Novosti" je prihvatio s radošću. Dok gledamo fotografije i prelistavamo albume sa začetnikom visoke mode kod nas, otkriva nam da se njegovo ime našlo i u enciklopediji čuvene londonske izdavačke kuće:

- U jednom od sedam tomova o primenjenoj umetnosti i modi, dobio sam celu stranu sa kompletnom biografijom, na kojoj je zapisan svaki moj model i kolekcija. Bio sam zapanjen - skroman je Joksimović, koji je svojim kolekcijama proslavio Jugoslaviju širom sveta.

PROČITAJTE JOŠ: Žan Pol Gotje dolazi u Izrael da obuče Madonu za Evrosong

Lane je od PKS dobio nagradu za životno delo za napredak tekstilne industrije, a početkom godine odlikovan je zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u oblasti umetnosti:

- Dve poslednje nagrade za mene su ogromne, jer su stigle posle 20 godina mog nerada, koliko sam u penziji. To znači da postoji poštovanje i da neko pamti nešto od onoga što sam uradio u životu. U tome je razlika između sadašnjih priznanja i onih koja sam dobijao kada sam bio mlad. Kada sam išao da primim Sretenjski orden od predsednika, noge su mi se odsekle. Stignem kući, otvorim, gledam i ne verujem da sam to ja.

Kreacije ovog modnog čarobnjaka kojima je oživeo likove žena sa srpskih fresaka i ikona, nosile su mnoge slavne ličnosti kod nas i u svetu, poput iranske kraljice Farah Dibe, a kreirao je i za Jovanku Broz. Glumica Milena Dravić nosila je haljinu od prizrenske svile koju je napravio specijalno za nju, kada je osvojila "Zlatnu palmu" u Kanu. Modeli iz njegovih kolekcija oživeli su na izložbi 2015. godine, kroz zbirku koju je poklonio Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

Foto V. Danilov

Mada, priznaje, nikada nije bio ambiciozan, njegov talenat prva je primetila Milica Andrić Babić, supruga Ive Andrića, predsednica komisije u Zavodu za unapređenje domaćinstva u Beogradu. Tražila je da se promene uslovi konkursa kako bi on bio primljen. Sa dečačkim ushićenjem priča nam o prvom uspehu, keceljama od plavog, pamučnog platna s kojima je osvojio zlatnu medalju na zagrebačkom sajmu. Donet je i zakon da škole mogu da biraju boju kecelja (do tada su bile samo crne).

* Šta vas je inspirisalo za vašu prvu kolekciju visoke mode "Simonida"?

- U Gračanici sam skicirao kamenu rezbariju koju sam prenosio na tkaninu da deluje kao da je klesano: skrojimo prednji deo haljine od štofa, odozgo platno na kome iscrtamo ornament, proštepamo i dobijemo kanal između štofa i platna koji punimo vatom, kad se preokrene, dobije se ispupčen ornament. Svilu sam bojio mestičavo, da deluje kao odran zid od freske. Nakit od stakla u boji smo pravili od istopljenih zelenih i žutih pivskih flaša. U Galeriji fresaka prvi put sam prikazao "Simonidu" uz Mokranjčevu liturgiju, mada su mi svi rekli da nisam normalan i da ću izgubiti posao.

Joksimović sa Jovankom Broz i Brankom Pešićem, bivšim gradonačelnikom Beograda

* Kolekcije "Simonida", "Ljubav i moda" i "Folklor i moda" predstavili ste u Moskvi na velikoj modnoj manifestaciji povodom 50. godišnjice revolucije, gde je među brojnim slavnim ličnostima bila i Koko Šanel...

- Revija je održana u dvorcu Sjezdov sa 20.000 mesta, a kada je krenula "Simonida", uz snimak zvona iz Gračanice i Mokranjčevu muziku, Ruskinje su ridale i plakale. Međutim, zovu me direktori i kažu da ne može da ide Mokranjac, jer je to crkvena muzika. Predlože Baha, orgulje, ali su išla i zvona. Tada sam dobio prve nagrade za sve tri kolekcije od međunarodnog žirija.

* Za veliku izložbu u Lenjingradu, 1968. napravili ste kolekciju "Vitraž", a 1969. u Parizu ste prikazali kolekciju "Prokleta Jerina". Kako ste se "usudili" da konkurišete Francuskoj, zemlji koja ima veliku modnu tradiciju?

- Moja ideja nije bila da konkurišem pariskoj visokoj modi, već da predstavim deo istorije moje zemlje, kroz rustičnu kolekciju i muziku. Otišao sam u Crkvu Svete Petke na Kalemegdanu da upalim sveću i prolazeći pored Crkve Ružice, video spomenike ratnika u srpskoj uniformi i tako dobio ideju za kolekciju. U manastiru Žiča sam skicirao najočuvanije freske, u Sloveniji nabavio mebl štof koji je izgledao kao da je tkan na ručnom razboju. Bata Kovač i ja smo izabrali stare srpske pesme, "Igrale se delije nasred zemlje Srbije", "Marš na Drinu", "Svilen konac"... Krenula revija, svi se tresemo, manekeni se vraćaju, zatim, neprijatna tišina, pa gromoglasni aplauz koji nikada neću zaboraviti, a do kraja su bile i ovacije! Iste večeri, u pariskom TV dnevniku, gledali smo izveštaj o reviji, čitali tekst sa fotografijama u "Pari soaru" (kao naše "Večernje novosti"), a u "Imaniteu" bio je naslov "Došli smo da se smejemo, a otišli smo postiđeni". Počele su da nam se javljaju pariske modne kuće, između ostalih i direktor iz "Diora".

PROČITAJTE JOŠ: Lorena - prvi punački "anđeo"

* Ukazana vam je velika čast kada ste dobili poziv da posetite modnu kuću "Dior". Kreator Kristijan Dior lično vas je molio da radite za njega a vi ste ga ipak odbili...?

- Prikazali su nam najnoviju Diorovu kolekciju, a naš direktor je pozvao Diora da bude gost sa kolekcijom na Beogradskom sajmu mode. Odgovorio je da će rado doći pod uslovom da isto veče prikažemo i moju i njegovu kolekciju. Tako je i bilo. Posle toga mi je rekao da bi bio vrlo srećan da ja radim za njih. Odgovorio sam da sam počastvovan pozivom, ali da se veoma dobro osećam u svojoj firmi. Zamolio me je da shvatim to kao poziv, jer su mi od tog momenta, do kraja mog mandata, vrata "Diora" uvek otvorena.

Model iz kolekcije "Prokleta Jerina"

ESTRADA NA TELEVIZIJI

TELEVIZIJA je dosta poremetila stil, ukus, standard, odnos prema svemu. Voditeljka sa golim ramenima, u jutarnjem programu, ne može da saopštava šta se desilo tokom noći i o saobraćajnim nesrećama. Mora da bude pristojno obučena, zbog teksta koji izgovara, ali tu se umešala estrada - zaključuje Joksimović.

GDE JE DRUG JOKSIMOVIĆ?

ALEKSANDAR nam je otkrio da je imao divan odnos sa Jovankom Broz koju je upoznao 1968. godine na Sajmu mode.

- Oko nje, na štandu "Centrotekstila", posedaju direktori a ona pita "gde je drug Joksimović?". I oni moraju da me zovu i naprave mi mesto do nje. To mi je uvek bilo smešno, a bilo je i neprijatno, kada s njom polako obilazim sajam, a neko iz obezbeđenja me stalno, iza leđa, gura palcem da idem brže. Najviše je volela čojicu koju je proizvodio Beogradski kombinat, a za nju sam tražio da je oboje u tirkiznu, bordo, karmin crvenu, ljubičastu, crnu koju je najviše nosila, i od toga smo pravili haljine za nju - seća se kreator.

Foto V. Danilov

TITO JE SA MNOM RAZGOVARAO O SVEMU

ČUVENI kreator se prvi put, za naš list, prisetio druženja sa Titom:

- Bio sam jednom u Bugojnu, gde smo večerali zajedno, Jovanka, on i ja, pričali i gledali filmove. Voleo je da sa mnom razgovara o svemu, o stvarima koje nemaju veze sa državom i sistemom. Za mene su ta sećanja, u ovim godinama, velika bogatstva. Bilo mi je jasno zbog čega mu se klanjao ceo svet, jer ko sam bio ja, u odnosu na one koje je on sretao i s kojima je komunicirao. Kada su moji u fabrici čuli da sam video Tita, nisu mogli da se osveste - kaže Joksimović.