Slađana Milošević: Ja svoju nesreću pratim sa osmehom

„Spavati sa mačem, a buditi se sa osmehom“ je, možda, jedna od najdubljih metafora života i umetnosti Slađane Milošević.

Jer, tih nekoliko reči, izgovorenih, napisanih i proživljenih, jesu simbolika jedne epohe u kojoj je jedna žena promenila pojam slobode i umetnosti, ispisujući muzikom knjigu života.

Sve između je trag. Njen. U vremenu. U nama. U njoj samoj. Ni osmeh, ni mač nisu izgubili sjaj. Samo su dobili patinu iskustva, emocija, života, bola, radosti, vere u sebe. Ona nije heroina nekog prošlog vremena, već prst pokazatelj ka budućnosti, u kojoj moramo da naučimo da prestanemo da se plašimo sami sebe.

Takva je oduvek bila.

* Punih 45 godina vaš autentičan trag ne bledi. Šta mu daje taj večni sjaj?

Beskompromisna posvećenost onome što smatram izvornom vrednošću, život u trenutku vremena, neprekidna veza sa svetom koji me okružuje, izbor sadržaja koji vodi ličnom i zajedničkom rastu. Biram put dobra i istine iako je često poguban. Najvažnije je da u mojim izborima nema kalkulacije i trikova. Nebitno je šta će javnost reći, važno je održati principe, ne popustiti pred zahtevima pohlepe i požude. Drugačiji stav, bio bi gubitak neprocenjivog života. U „instant svetu“, kako ga nazivam, potrebno je očuvati večne vrednosti koje su van našeg postojanja, i onog drevnog i budućeg. Važno je razumeti čoveka, njegove želje, težnje, predvideti namere. Treba osećati prirodu i živeti u skladu sa njom i univerzumom. Iako filozofi modernog vremena, panpshizam o “duši sveta - animi mundi” odbacuju, ideja o zajedničkoj duši koja oživljava svet, ponovo je potrebna prenaseljenoj planeti. U svom autorsko-enciklopedijskom delu “Civilizacija i žena - Muška žena”, govorim o učenjima drevnih filozofa, o Njutnovoj tezi o živoj planeti koja diše, uzdiše i oboljeva, o poslednjim razmatranjima naučnika druge polovine 20.-og veka, kroz Gea Hipotezu. Materijalizam modernog vremena je razumevanje kosmosa i čoveka odbacio i posvađao svet duha, duše i materije. Trudim se da, malim doprinosom, ovom zabludelom svetu povratim nadu i smisao.

* Svedok ste vremena, promena, sunovrata i pobeda. Ništa vas nije zaustavilo. Šta je osnov vašeg trajanja i doslednosti?

Kada spoznate i analizirate društvo u kome živite, onda napravite odmak između sopstvenih uverenja i prolaznog sistema vrednosti, što se odnosi i na politički i ekonomski poredak. Isto se treba postaviti i u odnosu na planetarne tokove. Treba se držati osnovnih pravila koja se, od samih početaka civilizacije, nisu promenila i u kojima je sadržana mudrost data čoveku. Ako ste pomodar a ne autentični mislilac, vaš život će se završiti na nivou ego gratifikacije. Živećete bez izazova, zadovoljni malim postignućima, a svet će prolaziti pored vas, dok vas sasvim ne prekrije novim stvarnostima. Tada nastupaju rana starost i brza smrt tela i duše.

Foto Slobodan Sarić

* Pokazali ste drugačije lice slave, tektonski promenili muzičku istoriju ovih prostora, medija, svesti publike. Istinom, identitetom, slobodom. Čime još?

Uvek napominjem da sam prva anti - zvezda, mada to drugačije spolja izgleda. Stvaranje veštačkih zvezda i idola je igra veštih manipulatora čovekovim nagonima, zloupotreba instinkta. Moj „zvezdani pravac“ se zasniva na održanju humanih vrednosti, ljudskosti najšireg dijapazona, kroz poštovanje istine, pravde, morala, etike i prava na nesimulirano postojanje.

* Da li je breme integriteta i kredibiliteta vašeg imena i karijere, u nekim periodima, bilo preteško i za vas samu?

Ako živite u sredini koja je spremna da vas fizički ukloni zbog različitosti u stavu i mišljenju, onda morate biti spremni na borbu do poslednjeg daha. Nema polovičnih istina, ni polovičnih rešenja, nema polovičnih heroja. Morate spavati sa mačem, a buditi se sa osmehom. Kaže se, da nas život iskušava u skladu sa snagom koja nam je data, da nam ispostavlja zadake koje možemo izvršiti i izdržati. Često nismo svesni snage, ni krhkosti svog bića. Kako poceniti gde su granice? Ne morate prihvatati ograničenja koja društvo nameće, jer svaki je čovek neka vrsta majstora za život! Neki, umesto vere u sebe, veruju nametnutim normama i one im oduzimaju snagu. Rekla sam u jednom intervjuu da „ako izaberemo put slobode, možemo biti sve“. Teško je živeti u sredini koja se plaši da vam pruži podršku, iako zna da se borite za budućnost svakog pojedinca. Preko četrdeset godina živim sudbinu zabranjenog, napadanog, proganjanog, a ima tako malo hrabrih koji su stali u moju odbranu. Kada sazri trenutak, većina rado pozajmljuje moje ideje i postignuća, kako bi stekla poziciju moći.

Foto Nenad Pavlović

* Čemu su vas muzika i književnost najviše naučile tokom svih ovih godina, a čime branite i čuvate umetnost u njima?

Muzika prožima sve dimenzije mog postojanja. Muzičar sam koji muziku neprekidno čuje, mada to ne-muzičkom čoveku zvuči sumanuto. Ritam i harmonija su neprekidan fon mog postojanja. Hodam u ritmu, čujem muziku prirode, slušam misterioznu harmoniju kosmosa. Muzika je savršeni, matematički, kosmički proračun. Univerzumom je, pri nastanku sveta, strujala muzika sfera. Arhanđeli su, slušajući tonove mudrosti, u snu stvarali svet na Zemlji. Pokušavam i sama da ton čujem. U svojoj pomenutoj knjizi napisala sam da se „svet rađa onda, kada poštuje zakon harmonije“. Muzika, sa kojom sam, kroz nasleđe rođena, otkriva božju tajnu, asimiluje svevremenost, spoznaju, osećanje, sklad, mir, ono centralno mesto u nama gde se osećamo sigurno. Sve što znam i osećam, naučila sam od muzike.

* Koliko je spoj svetlosti i tame odraz vaših ličnih dubina, bića, muzike?

Pali, “ražalovani anđeo“ će uvek patiti i želeti da učestvuje u našem svetu. Ne možemo ga večno odbacivati. Možda ga pre treba pomilovati. Iznenadili biste se koliko je dobrote u ljudima, skrivene pod bolom i pretvorene u agresiju.

Foto Vladan Marinković

* Stvorili ste sopstveni svet kreacije, estetike, umetnosti, muzičkog, književnog i likovnog izraza, svoju filozofiju života. Kakvu tajnu i vrednost čuva taj svet?

Čak i da tajnu znam, ne bih vam je odala. Razlog zbog kog smo sada, zajedno na ovom svetu, u jedinstvenom trenutku postojanja, je da sami otkrijemo tajnu. Ako je vidite u sebi, meni, bilo gde drugo, prionite na njeno razotkrivanje, jer tako ćete ispuniti zadatak i postajati srećniji.

* Šta, danas, potvrđuje istinitost reči koje je o vama napisao Paulo Koeljo: “Ona ima nešto čemu sam se oduvek divio kod ljudi: srce da sanja i hrabrost da snove pretvori u stvarnost.”?

Oni koji imaju „srce da sanjaju i hrabrost da snove pretvore u stvarnost” nikada se ne menjaju. Ako još uvek osećate da snove pretačete u stvarnost, pripadate takvim ljudima. Ako ste sebe ostavili na nekoj dalekoj stanici prošlog života, pokušajte da se probudite. Ne živite za druge. To je zabluda. Za druge ne možete živeti. Možete živeti samo za sebe i pomagati drugima, tako što ćete postati „čovek za divljenje“!

Foto Bazar

* Da li su vas hrabrost i ostvareni snovi doveli do sreće i kako je doživljavate?

Sreću su, u modernoj civilizaciji, zamenili samozadovoljstvo i uživanje. Snovi su postali mora, zbog potrebe da ostvarimo ono što je lažno ispunjenje sreće, što najverovatnije nekog drugog čini srećnim. Autentična, lična sreća više ne postoji. Čak se i u drevnim, mudrosnim učenjima podvlače delovi koji se odnose na činjenje sreće drugom, a zaboravlja da smo i sami bića sreće. Neke sredine, poput naše, imaju jaku potrebu za destrukcijom, za uništenjem tuđeg blagostanja, uspeha, zadovoljstva. Retko ko može postati srećan u društvu koje insistira na razaranju, tuđem sunovratu, osveti, nezahvalnosti, poništenju dostojanstva. Bila sam, toliko dugo, žrtva ovih prenosilaca zla. Da moja iskustva nisu vezana i za druge kulture i saznanja, verovatno bih postala duboko nesrećna zbog zla koje sam od ljudi kojima pripadam doživela. Svoju nesreću i nevolju pratim sa osmehom i oproštajem. Sve avanture i bitke za samostalnost čine da budem posebno snažna, ali faze se menjaju. Nekada, pritisnuta odvajanjem ljudi od plemenite prirode, njihovom emotivnom, moralnom i duhovnom otupelošću, postajem zver koju ne treba dirati. Kada taj trenutak prođe, teže je oprostiti sebi nego drugima. U novoj knjizi „Bol je moje prirodno stanje“, koja će uskoro, nadam se, izaći, upisala sam pesmu „Sreća“. Ona kaže da je „sreća, čamac od papira... na tren zaplovi, a zatim se lako natopi i potone…da li iko ima pravo na sreću? Da, onaj koji se pomiri sa sobom. U kome duša, duh, priroda i Bog usklađeno pevaju Slavljeničku odu“.

Foto Slodobodan Sarić

RADOST KAO SUŠTINA

* Koja emocija, uprkos svemu, nikada nije otupela u vama, a predstavlja suštinu, nukleus vaše ličnosti, stvaralaštva i života?

Emocija radosti i stanje radoznalosti.