Hristina Popović: Ne odričem se istine

Dejan ĆIRIĆ

19. 04. 2019. u 20:00

Ljudi različito shvataju, doživljavaju i žive slobodu. Za mene je sloboda odgovornost i prihvatanje iste. Nulta mi je tolerancija na laž i muljanje. Sažaljevam ljude koji se neistinom služe, nekako mi dođu kao neke kukavice

Христина Поповић:  Не одричем се истине

Hristina Popović / foto: N.Babić

Glumački put Hristine Popović je veoma autentičan, ponekad neočekivan i intrigantan, uvek upečatljiv.

Takve su joj i uloge, ali i karakter i senzibilitet, jer nije neko ko, tavoreći na dobro utabanim stazama, s vremena na vreme izađe iz senke, već glumica koja svojim ulogama snažno i uverljivo brani istinu.

Oslobođena bilo kakve mistifikacije i fame, kako u karijeri, tako i u privatnom životu, svoja do one mere koliko su i likovi koje igra životni i jaki.

Povodom njenog novog filma „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“, kao i serije „Pet“, koja se prikazuje na Javnom servisu, sa Hristinom, za Novosti online, razgovaramo o svemu što, u ovom trenutku, čini njen život, njen svet, karijeru, ali i vrednosti koje su je izgradile kao ličnost i kao umetnika.

* Kakva je vaša uloga u seriji “Pet”, i zbog čega vas je najviše privukla ova prilično nesvakidašnja i vrlo zanimljiva priča?

U krimi-triler seriji “Pet” igram Nataliju - Tili, koja se, kao i ostale četiri žene koje nose radnju ove serije, veoma dobro snalazi s druge strane zakona. Njih pet se, posle mnogo godina, okupljaju da uzdrmaju podzemlje na ženski način. Ovo je jedna od, meni, veoma dragih uloga.

* Kakva iskustva nosite sa snimanja filma “Poslednji Srbin u Hrvatskoj”, koji je, takođe, veoma autentičan i drugačiji projekat?

Film je rediteljski debi Predraga Ličine, i to je prva “zombi apokalipsa” na Balkanu. Radnja filma dešava se u budućnosti, kada su, posle bankrotstva, ljudi počeli da jedu ljude. U ovom filmu igram glavnu žensku ulogu, glumicu poznatu po serijalu filmova “Hrvojka Horvat”, superheroinu koja je privatno sve ono što nije na velikom platnu. Jedna duhovita satira o regionalnim predrasudama.

* Izrazita doslednost sebi, individualnost, snažan habitus i autentična ekspresija kako lična, tako i umetnička jesu neke od vaših karakteristika? Čime ih branite i koliko su dragocene?

Hvala vam. Mislim da se ove vrednosti brane stalnim radom na sebi, traganjem za uvidima kako bismo razumeli kako i zašto nešto radimo i kako bismo rasli i postajali bolji, zdraviji i korisniji članovi našeg društva. Sad mi ovo zvuči smešno, ali ozbiljna sam.

* Koliko je sloboda u svakom smislu - lična, emotivna, umetnička, sloboda izbora, mišljenja i odluka, značajna u vašem životu i karijeri?

Ljudi različito shvataju, doživljavaju i žive slobodu. Za mene je sloboda odgovornost i prihvatanje iste. Kad sam bila mlađa, smatrala sam da je sloboda od odgovornosti ona prava, ali to je dosta infantilan stav. Kada sam postala roditelj, razni ostaci iz puberteta, kao što je ovaj stav, su morali da budu zamenjeni nekim zdravijim stavovima, jer bi alternativa bila neprihvatljiva. Takođe, mislim da je disciplina jedan od temelja slobode i ne verujem da je moguće istovremeno biti slobodan i neodgovoran.


* Tokom čitave karijere igrate rame uz rame sa najboljima. Od koga ste najviše naučili i ko vas je najjače bodrio da istrajete?

Ako pažljivo posmatraš, od svakog može ponešto da se nauči. Kada je u pitanju istrajnost, volela bih da spomenem Mirjanu Karanović i Nikolu Koju, koji su, pored toga što su veliki umetnici, ostali verni sebi i svojim visoko postavljenim kriterijumima i vrednostima. Od njih učim da nije dovoljno samo biti umetnik, već i ostati čovek na tom putu.

* Šta vam najviše pomaže da na svom putu ostanete dosledni tom stavu i da kao ličnost i umetnik pružite najbolje od sebe?

Sport mi dosta pomaže za negovanje duhovne kondicije koja je potrebna da bi se istrajalo u ovom poslu. Kao što gluma nije sprint nego ultramaraton, tako i meni trčanje i triatlon služe, između ostalog, da naučim kako se prolazi kroz dugoprugaške krize. Zadovoljstvo i ostvarenost, takođe, osećam i kada idem na razne “avanture”. Nekako mi je tada, kada se udaljim od svog identiteta “glumice” lakše da sagledam širu sliku, koja mi je potrebna da bih znala šta i kako dalje.

* Vaša karijera je prepuna vrlo upečatljivih i snažnih karaktera. Šta je osnovni parametar odabira uloga, zbog kog niste postali glumica određenog žanra?

Još uvek ne živim u zemlji u kojoj je moguće birati uloge, a imati dovoljno sredstava za puko preživljavanje. Nadam se da ću doživeti da odgovorim na ovo pitanje. Imala sam sreće da mi se pruži prilika da zaigram i kao komičarka i kao “tragičarka”, te da, na taj način, izbegnem da me stave u “fah”. Kad nekog označe samo kao komičara, onda se on, nažalost, teško može iskobeljati iz uverenja drugih ljudi o njemu samom.

* Kod vas ništa nije mlako, bledo, nedefinisano, vaše uloge nose potpunost. Da li je to jedan od razloga zbog kog trajete na tako autentičan način?

To je i pitanje ukusa. Jednu od, možda, najdragocenijih lekcija iz glume sam dobila od Dejana Mijača koji mi je rekao: “Glumi onako kako ti voliš da gledaš kako neko glumi.” Meni je autentičnost uvek uzbudljiva, pa umesto da kradem, kopiram ili pozajmljujem određene stilove glume ili čak identitete, “bacila sam se” na ono što me, kod same sebe, uzbuđuje u umetničkom smislu.

* Koliko je potrebno i važno, i privatno i u glumi, biti hrabar, prihvatati rizike i izazove, pomerati sopstvene granice?

Čini mi se da bez toga nema napretka. Istrajnost je veoma važan faktor kod glumaca. U mom kraju je bio kompliment kada ti neko kaže: “Ostala si ista.” Sada bih se ozbiljno zapitala da mi se neko tako obrati. Skoro sam razmišljala, dok sam gledala jednu predstavu, koliko me uzbuđuje kada vidim da glumac rizikuje sredstvima, načinom tumačenja lika i samom igrom, a koliko mi je dosadno kada gledam kako neko glumi na “siguricu”, kada je standardno dobar, bez pomisli da, možda, izađe iz zone komfora. Za ovo prvo je potrebna hrabrost.

* Čega se nikada, u životu i karijeri, uprkos uspesima, popularnosti, porazima, iskustvu, niste odrekli?

Čini mi se da je to istina. Kakva god da je ona kao takva. I verujem da je važno vratiti je u naše živote. Nulta mi je tolerancija na laž i muljanje. Sažaljevam ljude koji se neistinom služe, nekako mi dođu kao neke kukavice.

* Ne pripadate svemu onome što, posebno danas, podrazumeva život poznate glumice. Daleko ste od crvenih tepiha i naslovnih strana. Šta čini vaš svet?

Ko kaže šta je to što se podrazumeva pod životom glumice!? Ne osećam da imam obavezu, osim kada situacija od mene zahteva da promovišem film, da budem u medijima bez ikakvog suvislog razloga. Sada je trend da se zadire u intimu i mnogi časopisi se, kada mi traže intervju, predstavljaju kao “porodični”, a zapravo nema negovanja nikakvih porodičnih vrednosti, osim ako pod tim ne podrazumevaju da znamo kako izgledaju najintimniji delovi tela cele te porodice. To nisu vrednosti koje želim da promovišem i biram da ne budem deo toga.


* Duhovitost i vedrina, čini se, jesu neke od vaših primarnih osobina. Koliko vam pomažu da ostanete svoji i živite onako kako želite?

Trudim se da se svakodnevno setim neke svrhe, razloga da se ujutro ustane i suoči sa svim poteškoćama svakodnevnice. Srpski humor je ironičan i veoma dobro gađa u suštinu našeg mentaliteta. U našim šalama nema podsmeha, nego određene topline prema ljudima, njihovim slabostima, a često i njihovim tragedijama, sagledanim iz jednog komičnog ugla. Tako se sve lakše preživljava. Uz humor.

* Koji savet, reči, mišljenje, emociju vaše majke, legendarne balerine Sonje Vukićević, i dalje nosite u sebi i prenosite na svoje dete?

Imala sam veliku sreću da su moji roditelji imali poverenje u moje kapacitete i nisu umesto mene donosili kardinalne odluke, bitne za moj život, bez osluškivanja i uzimanja mojih želja i snova u obzir. Pokazali su da su uvek imali veliku veru u mene, sa svim rizicima koje je moje odrastanje nosilo i nikada me nisu degradirali kao osobu, ne poštujući moje izbore. Pustili su me da se razvijam i odrastem.

* Jeste li srećni u meri dovoljnoj za unutrašnji mir, stabilnost, zadovoljstvo, kako lično, tako i profesionalno?

Kad nisam srećna, onda se potrudim da budem korisna. Tu satisfakciju često doživim kao ličnu sreću. Danas svi jure sreću kao da je to ultimativni cilj. Još ako i poveruju da je jednostavno i izvodljivo biti u permanentnom stanju sreće, onda je to jedno prilično izazovno očekivanje koje često vodi u nesreću. Srećno s tim!

* Šta je u planu kada su u pitanju vaša neobična i uzbudljiva putovanja?

Što se putovanja tiče, sledeća velika avantura će biti u julu, kada ću se ponovo okupiti sa delom ekipe sa arktičke ekspedicije. Planiramo da istražimo čarobna Farska ostrva u “outdoor” duhu.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije