Sanja Dragićević Babić: Rejting kaže da ne grešimo

OVA sezona na RTS donela nam je novu koncepciju jednog od najgledanijih jutarnjih programa. Osim više prostora i drugačijeg pristupa, sada je tu i mnogo novih rubrika, zanimljivijih tema i gostiju, a u svaki novi dan uvode nas poznata TV lica. Među njima je i voditeljka Sanja Dragićević Babić, koju nakon "izleta" u emisiju "Tako stoje stvari" ponovo gledamo u cik zore.

* Da li vam rano ustajanje posle pauze teže pada?

- Buđenje u cik zore uvek teško pada. Ali, džaba mi da kukam, jer taj moj "cik" ne odjekuje daleko (smeh). Često kažem da je teže leći ranije, nego ustati. Ali kada znaš koliko se ljudi budi uz tebe i da im je Jutarnji program RTS-a prozor kroz koji mogu da vide svaki deo Srbije, gotovo i sveta, tada odgovornost koju imaš olakša te stvari. Činjenica da se budim oko 4.00 nije bitna. Važno je ono što im nudimo, kako ih informišemo, nasmejemo, rešavamo probleme... Uostalom, ne ustaju samo rano oni koji rade na televiziji, već i pekari, vozači, đubretari, pa ih niko ne pita.

PROČITAJTE JOŠ: Emir Kustruica: Ako Kosovo nije naše, zašto nam ga otimaju?

* Budući da je Jutarnji program RTS u vrhu glednosti, da li vas takmičarski duh motiviše da budete još bolji od konkurencije?

- Zdrav takmičarski duh uvek motiviše. Činjenica je da su nam prethodne generacije u amanet ostavile najgledaniji jutarnji program, utemeljen pre više od tri decenije. Čini mi se da smo pre dužni njima da ih ne izneverimo, nego konkurenciji da se sa njima takmičimo. Rejtinzi pokazuju da zasad ne grešimo i da i dalje držimo ispravan kurs.

* Kakva je atmosfera u timu informativne redakcije u cik zore?

- Kao i u podne. Kada se zahukta čitava ekipa od urednika, novinara, kamermana, reditelja, producenata, tonaca, rasvete... tu razlike nema. U ovom poslu si 24 časa, nije bitno koji je deo dana.

* Program vodite u tandemu sa koleginicom Dušicom Spasić. Koliko se međusobno pomažete i koji ste najbolji savet od nje dobili?

- Rad u tandemu znači međusobno pomaganje, poštovanje, razumevanje. Dobro smo počele, ali se još uhodavamo. Ko nije radio u tandemu, ne zna koliko je to teško. Dušica i savet - citiram: "Dve glave su pametnije od jedne. Osmeh rešava sve".

* Šta vas najčešće iznervira kod sagovornika i kako reagujete u tim situacijama?

- Kada sagovornik izbegava odgovor ili se razbesni, jer mu ne odgovara pitanje. Takođe i ako traži da ga nešto ne pitam, nije konkretan i jasan, kad je glagoljiv, bez poente. Kako reagujem? Trudim se da ostanem profesionalna, smirena. Ponavljam pitanje, na primer, dok ne dobijem odgovor. A ako ga ne dobijem ni posle trećeg puta, odustajem. Jer i to je odgovor.

* Sećate li se situacija kad ste poželeli da odustanete i da radite nešto drugo?

- Sećam se da u toj situaciji nikad nisam bila. Da se opet rodim, birala bih ovu profesiju.

* Zbog čega biste se danas odlučili za novinarstvo?

- Zato što ima posebnu draž. Nikada ne znate šta vas čeka iza ugla. Koliko god da se trudite da sve isplanirate, kada krenete na posao ne možete ni da zamislite gde ćete završiti tog dana. Ratovi izbijaju u ponoć, poplave se dešavaju u sekundama, tragedije praznicima... Nikada se ne zna da li će, možda, to što radim i čemu prisustvujem biti prednacrt nekog istorijskog događaja.

* Koje intervjue pamtite i na koji ste najponosniji?

- Pamtim, gotovo, svaki.

PROČITAJTE JOŠ: POSLE 25 GODINA BRAKA: Najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos se razveo

* Da li mladi novinari rade sa istim žarom i elanom kao starije generacije? Šta se promenilo?

- To što je danas lakše zbog tehnologija, ali i opasnije zbog "gugl novinarstva". Oni kojima je jedino zadovoljstvo da tako rade su već u problemu. Nema draži ako se ne ode na teren, ne razgovara sa ljudima lično, ne istražuje, otkriva na licu mesta. Koliko kompjuteri olakšavaju posao i ubrzavaju, toliko ima i zamki. Bitno je naći meru, na toj vagi uravnotežiti tas.

DA MI JE DAN DUŽI...

* ŠTA je drugačije u vašoj svakodnevici, budući da ste sa novim angažmanom promenili i dnevni ritam? Kako provodite slobodno vreme?

- Uz dobru organizaciju sve se stigne. Ima vremena za sve. Često poželim da mi dan traje duže od 24 sata. Ali uklapam se nekako. Svaki slobodan minut provodim sa porodicom i prijateljima. To su najdragoceniji momenti, zato ih ne ispuštam, nikada.