Aleksa Perović: Nepravde će uvek biti, ali vreme kvalitetnih stvari tek dolazi

ALEKSU Perovića smo upoznali pre pet godina, kao jednog od najperpsektivnijih takmičara prve sezone šou programa „X Factor“, od koga je, nažalost, bar kada je Srbija u pitanju, ostalo samo „X“ . Tada je imao sedamnaest godina, velika očekivanja i ista takva obećanja, koja su vrlo brzo srušena, vraćajući ga na početak.

Godine zatišja proveo je u rodnom Kraljevu, ne odustajući od svojih snova. A onda se pojavio zreliji, iskusniji i mnogo spremniji da pokaže da je, s razlogom, jedan od najkvalitetnijih mladih pevača na domaćoj muzičkoj sceni, koji ne želi da odustane i bude skrajnut tuđim odlukama i manipulacijama.

Kao izvođač isključivo pop muzike, izazvao je veliko iznenađenje svojim prijavljivanjem na takmičenje „Zvezde Granda“, ali je pobeda koju je odneo dokazala da nije pogrešio i da je ova produkcija, iako bazirana na drugačijem muzičkom pravcu, otvorila vrata i za kvalitetnu zabavnu muziku.

Nova pesma „Šifra“ bila je povod da ovog mladog čoveka predstavimo našim čitaocima, kojima je otkrio šifru svoje ličnosti, privatnog života i karijere.

* Upoznali smo vas u takmičenju „X Factor“. Kako, sa ove vremenske distance, gledate na to iskustvo? Šta vam je donelo, a u čemu odmoglo?

Mogu slobodno da kažem da je iskustvo koje sam stekao tokom tog takmičenja bilo od presudnog značaja kako bih pobedio u “Zvezdama Granda”. Učio sam od najboljih - kako se suočava sa tremom na pravi način, kako se odnosi prema medijima, kako se biraju pesme i kako bi trebalo da se ponašam pred kamerama. Naučio sam da uvek moram biti iskren, šta god da se dešava, i da će publika to znati da ceni. Ne bih rekao da mi je odmoglo u bilo kom smislu, jer sam se, još tada, vodio izrekom „ko zna zašto je to dobro”.

* Zbog čega nijedan od tih licencnih šou programa u Srbiji nikada nije ostvario svoju svrhu, uprkos velikoj produkciji, gledanosti i predviđanjima? Gotovo niko od učesnika nije uradio ništa epohalno u svojim karijerama.

Ako govorimo o “X Factor” -u, mislim da je glavni problem upravo u toj produkciji, koja je tada “stajala” iza nas. Previše pustih obećanja naivnim novajlijama u svetu šou biznisa.

* Koliko su vas razočarala ta prazna obećanja i vraćanje u anonimnost, posle perioda kada je logičan sled bila uspešna karijera?

Slagao bih ako bih rekao da me sve to nije razočaralo, ali nije previše. Verovatno zato što sam bio isuviše mlad da shvatim šta mi, polako, izmiče iz ruku. To što sam bio tako mlad mi je i bio glavni motiv da nastavim dalje i da iz svega izvučem pouku. Kada se osvrnem na taj period i na sve kolege koje su bile u toj sezoni takmičenja, mogu da konstantujem da je produkcija ispustila “zlatne koke” koje su mogle da im donesu mnogo više nego što su, za to kratko vreme, zaradili na nama.

* Ko vam je najviše pomogao da, posle svega, ne odustanete i da vaš talenat ne ostane u mraku, a koja vaša osobina je za to najzaslužnija?

Ne bih mogao da navedem jednu osobu koja mi je tada pomogla. To je bio krug ljudi oko mene, koji su mi govorili da bi trebalo da nastavim dalje, ali mislim da je, možda, najbitnije od svega to što sam sebi rekao da mogu i moram dalje. Upornost i doslednost su bile krucijalne osobine, zbog kojih vam ovo danas pišem.

* Šta je u današnjem vremenu, na muzičkoj sceni kakva trenutno jeste, potrebno da bi mlad i talentovan pevač uspeo? Koliko je teško i zbog čega?

Potrebno je puno strpljenja i vere u svoj rad. Neko bi rekao da je potrebno puno veza i vezica, i to jeste istina, ali hajde da pokušamo bez toga, jer, na kraju, pravi kvalitet ispliva na površinu. Nije lako uspeti zbog toga što je danas mnogo stvari izgubilo pravu vrednost. Najgore od svega je što se ljudi trude oko pravih vrednosti samo ispred kompjutera, a ne daju javni apel za to. Valjda nije u modi slušati kvalitetnu muziku, objaviti fotografiju knjige koju ste pročitali, uz preporuku za istu, ili se fotografisati ispred pozorišta. Ali, doći će i to na red, siguran sam.

* U kojoj meri neko sa nepunih dvadeset godina, mora i uopšte može da bude dovoljno mentalno jak, ne bi li se pomirio sa nepravdama sa kojima ste se vi suočili i nastavio dalje? I zbog čega je to “dalje”, u vašem slučaju, bila “Grand produkcija”?

Glavni krivac što sam se prijavio na takmičenje “Zvezde Granda” je Dušan Šejn Mandić, koji mi je rekao da se u toj produkciji traže pop pevači i da mogu dobro proći. Poverovao sam mu i pokazalo se da je potpuno bio u pravu. Hvala mu na tome. Što se spoja mentalne snage i mojih godina tiče, mislim da je upravo ta snaga moja najveća prednost. Nepravdi će uvek biti, sa njima se suočavamo svakog dana, ali moram nastaviti dalje uzdignute glave, kao do sada, sve dok ne budem u poziciji da ja budem taj koji će direktno da ispravlja nepravde oko sebe, pogotovo u svetu muzike.

* Koliko je bila teška odluka da se prijavite za “Zvezde Granda”, jer ni po muzičkom pravcu, a čini se, ni po senzibilitetu, niste bliski muzici koja je okosnica te produkcije?

Odluka nije bila laka. Mislio sam upravo o tome kako će mene, kao pop pevača, tamo prihvatiti, baš iz razloga što “Grand produkcija” neguje neki drugi muzički pravac. Međutim, uz nagovor i objašnjenje Šejna, da su se stvari malo promenile, pristao sam. Razmišljao sam i o tome kako će ljudi gledati na mene zbog toga što me neki od njih poznaju i znaju da sam bio finalista “X Factor” - a. Međutim, sve je prošlo kako treba i eto mene kao predstavnika prave pop muzike u “Grandu”.

* Šta ste očekivali od ovog takmičenja, posle lošeg iskustva u prethodnom, ili ste se rukovodili činjenicom da nemate šta da izgubite?

Očekivao sam da pobedim. Od samog početka sam to govorio. Pobeda mi je bila cilj, i hvala Bogu, uspeo sam. Najvažnije je bilo da ostanem dosledan sebi i svojoj muzici. I naravno, pravi izbor pesama je veoma bitna stvar. Takođe, moram reći da je od presudnog značaja imati podršku svojih bližnjih, kakvu sam imao od svoje porodice i prijatelja, a najviše od supruge Milice.

* Predstavljali ste se isključivo muzikom koju osećate i najbolje izvodite. Koliko je to doprinelo trijumfu?

Upravo je to bio razlog zbog kog sam pobedio.

* Posle pesme “Priznajem”, nedavno ste objavili drugi singl “Šifra”, koji je vrlo brzo osvojio publiku? Šta je bila “šifra” za uspeh ove pesme?

Iskreno, očekujem da će pesma, kako vreme prolazi, imati sve veći uspeh, koji će se ogledati u tome što će živeti godinama. Autori pesme su ljudi koji su napisali neke od najvećih hitova velikim zvezdama kao što su Toni Cetinski, Toše Proeski, Goran Karan, Petar Grašo, Oliver Dragojević. Neno Ninčević i Miro Buljan su odradili zaista sjajan posao i hvala im na tome.

* Čini se da čelnici “Granda” poštuju vaš pravac i na taj način kanališu vašu karijeru. Svedoci smo da se mnogi sjajni izvođači pop muzike, koji su bili u takmičenju, zbog komercijalnih ili nekih drugih interesa, pretvore u nešto drugo i često se u tome izgube. Zbog čega ste izuzetak?

Imam ogromnu podršku od Saše Popovića i svih ljudi oko njega. Dogovor nam je da biramo teži put za mene, da ne odstupamo od toga i da pokušamo da napravimo nešto drugačije. Da nije bilo gospodina Popovića, siguran sam da ovakvu pesmu ne bih dobio.

* Šta se, u najvećoj meri, promenilo u vašem životu nakon pobede?

Na poslovnom polju promenilo se to što sam se vratio u javni svet na velika vrata i što više radim. Ono što se najviše promenilo je to što sam upoznao svoju suprugu Milicu i postao otac. Ipak je to najveća pobeda koju mi je takmičenje donelo.

* Jeste li već upoznali drugu stranu estradne medalje i na koji način se borite protiv toga? Ne delujete kao „iskusan igrač“, ili to još uvek ne pokazujete?

Naravno da jesam, više puta. Borba je u mojoj glavi, ali uspevam da se izborim. Tiha voda breg roni. Tek sam krenuo da koračam.

* Popularnost, posebno u vašim godinama, može da zaslepi čoveka i pretvori se u mač sa dve oštrice. Da li je bilo takvih momenata?

Nije me to previše omelo zato što sam se sa tim već susretao, a i nekako imam osećaj da je upravo to ono što mi pripada. To je moje prirodno okruženje. Ne dam sebi da poletim, a kada mi se to desi, tu je moja supruga da me vrati tamo gde pripadam. To se zaista retko dešava, ali imam sreću da je ona pored mene, pa mi ne dozvoljava ni da uzletim, a kamoli poletim, na čemu sam joj veoma zahvalan.

* Delujete kao veoma otvoren, prirodan, uvek nasmejan i pozitivan čovek. Koliko to jesu neke od vaših primarnih osobina?

To je ono što me u potpunosti opisuje. Nasmejani dečak koji je ujedno i najveće dete i “najstariji deda”, u zavisnosti od toga šta je “na tapetu”. Ozbiljna tema ili crtani film.

* Kroz svaku vašu interpretaciju se oseća velika emotivnost. Koliko i privatno izražavate sve što osećate, bilo da je reč o sreći ili seti?

Veoma sam emotivan, pogotovo od kad sam postao otac. Iskreno, imam malo problema da pokažem tugu i to je ono što zadržavam za sebe, dok sreću delim sa dragim ljudma. To što tugu čuvam i potiskujem, često nije dobro, pa me Milica stalno podseća da moram sebi dati prostora da se osećam i tužno.

* Šta vas, nezavisno od scene, muzike i šou biznisa čini potpunim, a što jeste važnije od bilo koje pobede?

Dom je moje utočište, a ja sam u njemu onaj nasmejani dečak koji se ušuška uz svoju suprugu i ćerkicu, gledajući crtane ili novogodišnje filmove. Mogu da kažem, uzignute glave, da je moja porodica moj najveći ponos i da sam sa svoje dvadeset tri godine uradio dosta toga. A tek nas, sve zajedno, očekuju nove pobede.

* Ima li još profesionalnih planova do kraja ove godine, ili ćemo od vas nešto novo čuti tek u narednoj?

Iduća godina je godina za sledeću pesmu. Neka ova malo “zaživi”.

* Kako ćete provesti predstojeće praznike i koja je najiskrenija novogodišnja želja?

Siguran sam da ću ih provesti u krugu porodice, baš onako kako najviše volim. Želja mi je da svi moji dragi ljudi budu zdravi i srećni, i ja zajedno sa njima. I da se ponovo ostvarim kao roditelj.