Slađana Letinčić: Nema leka kad se zarazite novinarstvom

JOŠ po završetku osnovne škole Slađana Letinčić, voditeljka emisije "Telemaster" na Hepi TV, znala je da će se jednog dana baviti novinarstvom. Maštala je da promeni svet i učini ga boljim. U prvom je, kaže, uspela, a za ovo drugo nije preveliki optimista. Nije se slučajno našla u tom poslu, jer što je želela, ističe, to je i dobila. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zakoračila u svet medija još kao apsolvent. Inače, prvi angažman joj je bio na BK televiziji, a posle njenog gašenja, jednu deceniju provela je na Studiju B.

- Pre dve godine, dobila sam priliku da uđem u novi kreativni tim koji čini malu, ali odličnu informativnu redakciju Hepi televizije. Velika je čast što ponovo radim sa kolegama sa BK televizije, koji su i danas velika imena srpskog novinarstva, a prvenstveno, sjajni ljudi. Znate kako kažu, prave stvari dođu u pravo vreme.

PROČITAJTE JOŠ: Silvester Stalone se oprostio od uloge Rokija Balboe

* Imate li neka saznanja kakva je gledanost emisije "Telemaster"? Šta sugrađani obično komentarišu kada vas vide na ulici?

- "Telemaster" je odnedavno produžen upravo zbog odličnog rejtinga i traje ceo sat. Naši gosti dolaze iz različitih branši - od lekara, profesora, ministara i političara do analitičara, glumaca, sportista, pevača i običnih ljudi. Tako, u tih 60 minuta, gledaoci dobijaju sliku čitavog društva. S obzirom na to što mi kažu ljudi koje srećem svakodneveno na putu od kuće do posla - na ulici, pijaci ili u gradskom prevozu, rekla bih da nas gleda različita populacija. Najčešće mi se obraćaju stariji gledaoci koji žele da od mene čuju vest više. Obično se komplimenti odnose na način na koji vodim vesti i na boju mog glasa. Bilo je i vrlo simpatičnih, da ne kažem, crnohumornih komentara. Jedna baka mi je doslovce rekla: "Da vi saopštite da počinje treći svetski rat, ja bih vam odmah poverovala."

* Koga biste još od gostiju voleli da vidite u studiju?

- Tokom skoro dve decenije karijere, imala sam priliku i na terenu, a poslednjih desetak godina i u studiju, da razgovaram sa mnogim divnim ljudima koji su svojim delima zaslužili da gostuju u vestima. Naročito sa onima koje nazivamo malim, skromnim i neprimetnim, a koji su svojom humanošću i podvizima zadužili čitavu zajednicu.

* Koju vest vam je, do sada u karijeri, bilo najteže da pročitate?

- Nikada neću zaboraviti 3. maj 2016. godine. Radila sam smenu vesti, a desetak minuta pre ulaska u studio javljeno mi je da je umrla moja prijateljica i koleginica sa Studija B. Progutala sam knedlu i ni sama ne znam kako sam uspela to da pročitam. Bila je stresna i teška 2014. godina, kada sam svakodnevno vodila vesti o katastrofalnim poplavama u Srbiji. Mi smo bića sa emocijama, koja jednako preživljavaju tragične vesti kao i gledaoci, ali i u najtežim trenucima moramo sačuvati pribranost. Smatram da novinari ne treba da budu roboti bez osećanja i zbog toga ne zameram ni sebi ni ostalim kolegama ako se i na njihovom licu ili u glasu oseti da preživljavaju dramu, zajedno sa publikom. Srećom, naše dane obeleže i lepe vesti, poput onih o pobedama naših sportista, mladih matematičara, naučnika, fenomenalni koncerti muzičara.

* Koji biste savet dali mladim kolegama?

- Nema tu nekog specijalnog saveta. Tu novinarsku žicu, za nekog prokletu, za nekog divnu, imaš ili nemaš. Za one koji su odlučili da se upuste u ovu avanturu, veoma je važno da sve vreme rade na obrazovanju, veruju u sebe i ono najvažnije - da ne dopuste da ih pojede sujeta. U ovom poslu, kao i u životu, ona je najveći neprijatelj.

* Šta je nekada podrazumevala ova profesija, a šta je od nje ostalo danas?

- Novinarstvo jednostavno volite ili ne. Kada se jednom zarazite tim virusom, leka nema. Moja terapija je da se pridržavam profesionalnih, moralnih i etičkih kodeksa. Za mene je veoma važno da promovišem pristojnost, kako pred kamerama, tako i iza njih.

PROČITAJTE JOŠ: REGE KAO DEO SVETSKE KULTURNE BAŠTINE: Priznanje ljubavi i čovečnosti

* Kakve su vaše prognoze za današnje televizijsko novinarstvo, dokle može da dosegne?

- Zbog ogromne gledanosti, tehnološke posebnosti, brzine i sugestivnosti, televizijsko novinarstvo i danas ima najveći uticaj. Iako smo svi u jednom velikom globalnom selu, od trenutka pojave kablovske distribucije signala, kad gledalac ima čitav spektar inostranih programa specijalizovanih za muziku, sport, istoriju, opet su domaći kanali najgledaniji. Što bi se reklo, televizija nema alternativu.