Tom Gudman Hil: Ne bih mogao da glumim robota

AKO ste ljubitelj saj-faj drame Humans (treću sezonu pratimo ponedeljkom u 22.00 na AMC), verovatno ste gledajući prvi ciklus na trenutak pomislili kako bi bilo super da imate robota slugu. Ovom poklonu najviše bi se obradovale prezaposlene supruge i majke, koje u današnje vreme jedva stižu da pozavršavaju sve obaveze. Baš kao gospodin Džo Hokins, jedan od junaka serije, čija se supruga Lora posvetila karijeri, a on kućnim poslovima i odgajanju dece. Iako je na početku njegova kućna pomoćnica Anita delovala savršeno za usisavanje, kuvanje i sređivanje kuće, ubrzo je pokazala neka svojstva koja ne biste očekivali od robota. Postala je svesna, a u epizodama koje gledamo, ona i drugi sintetici traže ravnopravnost sa ljudima.

O životu s robotima i veštačkoj inteligenciji, za "TV novosti" govori Tom Gudman Hil, koji igra Džoa.

- Moje mišljenje o Džou se nije promenilo od prve sezone. Impulsivan je, to je glavna crta njegovog karaktera. Uglavnog radi mnoge stvari bez razmišljanja. On se, verovatno, ne bi složio sa mnom, ali kad dođe u situaciju da donese neku važnu odluku - odbija da triput meri, a jednom seče. Čak i kao takav, mnogo mi je drag. Džo je dobar otac.

* I njegovo srce je u pravim rukama, Lorinim, zar ne?

- Da, verujem da je to održalo toliko dugo njega i Loru. On je, bez svake sumnje, do srži zaljubljen u nju i obožava svoju decu, ali smatram da nije dovoljno zreo kao Lora. Čini mi se da je pomalo ograničen. Mada želi samo najbolje za porodicu, ne može da se nosi s pritiscima prilikom donošenja etičkih i moralnih odluka, što Lori ide od ruke.

* Smatrate li da se promenio i razvio od prve sezone?

- Ne baš. Džo je zaglavljen u mestu. Iako je on odlučio da kupe sintetika na početku prve sezone, to nije uradio zbog toga što je fasciniran novom tehnologijom. Želeo je, zapravo, da spase brak, da ima više slobodnog vremena za suprugu. Bio je previše zauzet i morao je da se bavi svim i svačim dok je ona radila. Kad bi se Lora vratila kući, priželjkivao je da ne razmišlja o obavezama nego da sa njom podeli lepe trenutke. To je, naravno, bila katastrofalna odluka. Verujem da se njegov stav o tome nije promenio. Džo još sanja da povrati stari odnos sa Lorom, koji su imali pre nego što je postala uspešan advokat. Međutim, to ne znači da je na bilo koji način seksističan. On samo želi više vremena za nju i njega, ali neće ga dobiti. Lora je i u trećoj sezoni opsednuta time da brani sintetike.

Pročitajte još - Veštačka inteligencija do 2050. preuzima većinu poslova?

* Čini se da stalno traga za brzim rešenjima, za nečim što bi očas posla popravilo njihov odnos?

- Tako je kao, na primer, da se trajno presele u Valtringam. Nadam se da bi ona mogla da mu se pridruži u gradu bez sintetika.

* Gde pronalazimo Džoa na početku treće sezone?

- U Valtringamu. Posvećen je proizvodnji voća i povrća, i uživa u tome. Presrećan je što radi jednostavan posao, bez tehnologije, prodavajući voće i povrće u radnji, razgovarajući s kupcima oči u oči, a ne putem interneta. Taj neposredni kontakt sa ljudima mnogo mu znači. Voli da upoznaje nove osobe, kad deca dođu da mu pomažu u radnji... To je za njega pravi život. Ipak, Lora mu isuviše nedostaje i on silno želi da ponovo budu zajedno.

* Džo je imao složene intimne odnose sa sinteticima tokom prethodnih sezona. Kako biste ih vi opisali?

- Ne bih rekao da je on imao iskrene veze sa njima. Bio je frustriran i, pretpostavljam, malo osvetoljubiv kad je dopustio da se saoseća sa Anitom. Sada, kad je video dokaze da su sintetici svesni i da imaju savest, ne može da porekne da su mnogi od njih dobra "bića". Imao je dobar odnos sa Fredom, voli Maksa, dok ga Niksa i Karen i dalje plaše. Međutim, odaje utisak kao da ne želi da razmišlja na tu temu. Verujem da je to jedan od njegovih najvećih problema, poriče da bi stvarnost mogla da bude istina.

* Uloga sintetika je, složićete se, bila veliki izazov za vaše kolege koje su se u njoj obrele. Kakav je osećaj posmatrati ih dok glume robote?

- Oni su neverovatni! Bez obzira na to što su pre snimanja imali ozbiljne pripreme, tokom kojih su učili kako da se kreću i govore poput robota s minimalnim izrazima lica, moram im odati priznanje za koncentraciju i fokusiranost da ne odaju ni trunku ljudskosti u kadru. Zaista deluju kao roboti. S druge strane, drago mi je što igram Džoa, za koga smatram da je najbolji čovek u celoj seriji. Takvu ulogu nisam ostvario u karijeri. On je direktan, što ga čini zanimljivim za interpretaciju. Često sam tumačio likove koji mi ni po čemu nisu bili slični, sa Džoom je to drugačije. Na neki način spoznao sam sebe kroz njega.

Pročitajte još - Veštačka inteligencija transformiše ili uništava društvo

* Da li biste se obradovali ponudi da se okušate u ulozi sintetika?

- Dopala bi mi se takva ponuda, ali siguran sam da bih bio užasan kao robot. Previše užasan! Bila bi to beznadežna koordinacija.

* Zar ne mislite da bi to bio glumački izazov, budući da biste morali da vodite računa o svakom pokretu pred kamerom?

- Apsolutno. To me tera da razmišljam o učenju plesnih koraka. Igrao sam u mjuziklima, ali da bih stekao pravu fizičku kondiciju morao bih da prođem dug i težak put. Ples bi me, siguran sam, oslobodio. Ukoliko govorimo o pravoj fizičkoj spremnosti za ulogu sintetika, teško da bi od njega bilo vajde. Moje koske, jednostavno, nisu dovoljno mlade za taj zadatak.

* Da li biste kupili sintetika, ukoliko bi postojali?

- Nema šanse! Tokom prve sezone bio sam veoma zainteresovan za tu ideju. Razmišljao sam kako bi bilo super da mi oni čuvaju decu. Ali brzo sam shvatio da bi to bilo isuviše uvrnuto.

BIO SAM NAVUČEN NA "TVITER"

* SERIJA Humans podstiče nas da razmišljamo o usponu veštačke inteligencije. Kakav vi odnos imate prema tome?

- U nekom trenutku preopteretio sam se virtualnim svetom koji nas okružuje. Imao sam 10 godina profil na "Tviteru", a onda sam rešio da se povučem. Previše me je obuzeo, za razliku od moje dvoje dece koja su se, maltene, rodila na društvenim mrežama i znaju da žive po njihovim pravilima. Serija je pokrenula u meni određena razmišljanja kad sam u jednom trenutku shvatio koliko je virtualno zagospodarilo realnim delom mog života. Tada sam presekao sa svim, zatvorio sebe za društvene mreže i informacije koje su mi s njih pristizale i koje sam tim putem slao u svet. Mnogo razmišljam o svemu tome, prednostima, nedostacima... Još nisam došao do konkretnog zaključka šta mislim o veštačkoj inteligenciji. Zbog toga ću ostati neutralan u oceni.