PREMINUO ŠARL AZNAVUR: Otišao kralj francuske šansone

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

SANjAO je da bude “na vrhu plakata”, ostao je tamo punih 60 godina. Šarl Aznavur, poslednja živa legenda francuske šansone, preminuo je sinoć u 94. godini u svojoj kući na jugu Francuske.

Iza muzičke ikone ostalo je više od 1.200 pesama na sedam jezika, koncerti u 94 zemlje i više od 100 miliona prodatih albuma širom sveta. Njegov opus objavljen 1996. godine sastojao se od 33 diska i bio težak osam kilograma. Snimao je i pevao do poslednjeg dana.

Šansonjer svetskog glasa, sin jermenskih izbeglica iz genocida u Turskoj, koji su preko Soluna stigli do Francuske, rođen je 1924. godine u Parizu kao Šahnur Aznavurijan. Njegov otac Miša je bio bariton i sin kuvara cara Nikolaja Drugog, a majka glumica iz trgovačke porodice. U Parizu su čekali vizu za Ameriku, ali su ipak ostali u Gradu svetlosti, gde su otvorili restoran.

Mali Šahnur je na scenu prvi put stupio sa devet godina u školi za spektakle, prekoputa roditeljskog restorana. Sa bine nije silazio punih 85 godina, a svetska scena mu se otvorila 1960. pesmom “Već sam se video”. Ređali su se hitovi “La boem”, “Mama”, “Njena mladost”, “Ti i ja”, “Ne, ništa nisam zaboravio”, “Sada”, “Glumci”, “Povedite me” i mnogi drugi, od kojih su neke interpretirali Frenk Sinatra, Rej Čarls i Fred Aster, ali i naši pevači poput Dragana Stojnića.

Aznavur je bio i poznati glumac. Nastupio je u više od 60 ostvarenja. Kada je 1960. godine glumio u Trifoovom filmu “Pucajte u pijanistu”, Amerikanci su na projekciji očekivali pijanistu, a dočekali glumca i pevača. Tokom bogate karijere, pisao je i muziku za filmove.

Human, s velikim interesovanjem za migrante i ljudske sudbine, pomagao je siromašnima, bio skroman i jednostavan. Ponosan na svoje jermensko poreklo, istovremeno je u svojim pesmama francuski jezik dovodio do savršenstva. Vitalan, živeo je za scenu i nadao se da će tačku na karijeru staviti na stoti rođendan.

Upravo se bio vratio sa dva koncerta u Japanu, koje je letos otkazao zbog toga što je, posle pada, polomio ruku. I pored svojih poznih godina, imao je zakazane koncerte u Briselu i Parizu početkom novembra, uz novu francusku turneju u Turu, Sent Etjenu, Ruanu, Dižonu i Strazburu. Nažalost, to će ostati jedno od retkih obećanja koje nije ispunio.

Iza sebe je ostavio šestoro dece, od kojih troje sa njegovom poslednjom od tri supruge - Ulom, s kojom je proveo zajedno više od pola veka.

- Kada se oženimo, imamo strah od razvoda, kada živimo, plašimo se smrti - govorio je Aznavur, razmišljajući o kraju koji se približavao, ali je ostajao vedar. - Ne radi se uvek o strahu, već o sumnji. Šta je to smrt? Ako sa njom sve umire, onda je to dosta neugodno. Treba to sve shvatiti kroz šalu, smejati se do kraja. Umreću sigurno okružen porodicom, s knjigom u rukama i, kao i uvek, uz malo vedrine.