Olivija Kuk: Danas je sramota biti čovek

KAD sam saznala da sam dobila ulogu Beki Šarp, preplavilo me je neverovatno osećanje sreće i zahvalnosti što imam priliku da igram jednu tako izazovnu damu. Neću da lažem - brzo je usledio napad panike. Bila sam uverena da su pogrešili i da bi trebalo da tu rolu igra bilo ko drugi, samo ne ja. Pritisak je bio ogroman. Svi imaju neku svoju verziju Beki. Svako je doživljava na drugačiji način, a ja sam imala odgovornost da udovoljim svim tim zamislima - kaže na početku ekskluzivnog intervjua za "TV novosti" Olivija Kuk (24), glavna junakinja najnovije ekranizacije čuvenog romana Vilijama Mejkpisa Tekerija "Vašar taštine" (osmodelnu seriju gledamo utorkom od 20.00 na HBO).

Mlada britanska glumica ističe da nije gledala ranije verzije, jer je želela da stvori svoju Beki. Snažnog i nedodirljivog borca, koji veruje da se svaki problem može rešiti.

* Šta vam se najviše dopalo kad je reč o snimanju "Vašara taštine"?

- Bilo je mnogo izazova s kojima sam morala da se uhvatim ukoštac. Prvi, i za mene najveći, bio je taj da se pomirim sa činjenicom da sam dobila ulogu, i da ću morati da je odglumim, koliko god da sam se sebi činila netalentovanom za taj zadatak u tom trenutku. Zatim, mnogo smo i putovali. Prve epizode snimane su u Budimpešti. Onda smo se selili u London, pa malo prošetali do Brisela, gde smo u tamošnjoj operi snimili neke divne scene. Dodatno, snimanja nismo otpočeli s prvom već sa četvrtom epizodom, tako da je bilo izazova i u tom pogledu. Nije bilo lako tek tako se uklopiti. I na kraju, fizički verovatno najzahtevniji izazov bio je da se uvučem u jako uzan korset kojim je, pre svega, trebalo da, poput renesansnih konkubina, oborim sve muškarce sa nogu.

* Da li vam je to iskustvo potvrdilo onu staru izreku - lepota boli?

- Mada su svi kostimi zaista divni, meni se u pamćenje urezao taj korset. Smatram da nema gore i nemilosrdnije sprave za mučenje žena. Kad se jednom uvučete u njega, znate da vam predstoji 13-14 sati snimanja, a onda se zapitate kako su to žene ranije nosile svakog dana. Znate li da sam zbog njega izgubila apetit i smršala bez pomoći bilo kakve dijete. Dakle, dame, ako se pitate kako da se oslobodite suvišnih kilograma, ne dvoumite se mnogo. Imam pravo rešenje za vas (smeh). Šalu na stranu, kostimi su bili fenomenalni, a dizajneri su savršeno svaki komad odeće prilagodili našim likovima. Shvatila sam da sam odelo zaista može da čini čoveka, jer svaka od tih haljina toliko je uticala na nas, menjala nas i u fizičkom i u psihičkom smislu. Sama činjenica da su skrojene tako da ograničavaju vaše pokrete, i da ih čine suptilnijim i ženstvenijim, ima snažan efekat na to kako ćete se služiti svojim telom. Žene tog vremena su, htele to ili ne, jednostavno morale biti graciozne.

* Koliko se priča iz romana, čija je radnja smeštena na početak 19. veka, može prilagoditi današnjem vremenu?

- Tema "Vašara taštine" je univerzalna. To je priča o ženskom prijateljstvu, snazi, volji i podršci. Moć ličnosti fenomen je koji se lako može smestiti u bilo koji period, a činjenica je da se ni u pogledu borbe žene za njeno mesto u patrijarhalnom svetu nije mnogo toga promenilo. Najvažnija lekcija koju sam naučila iz serije i od mog lika jeste to da nijednu lošu situaciju u životu ne bi trebalo uzimati kao "smak sveta". Sve uvek treba sagledati s neke pozitivnije i lepršavije strane, i lako se dođe do rešenja. Život je lepši kad malo flertujete s njim i ne poštujete baš svako njegovo pravilo. Opustite se. Budite malo bezobrazni. Videćete - prija.

* Šta mislite, čime bi se Beki bavila da živi u 21. veku?

- Sigurna sam da bi bila izvršni direktor neke velike i moćne kompanije. Možda bi upravljala filmskim studiom. Ili bi bila šoumen, pošto je tako sjajna u tome kad zatreba. Obožavam kako se pametno služi svojim talentom kad treba da izazove nečije simpatije. Tako je ubedljiva. Bila bi sjajna na sceni.

* Smatrate li da taština gospodari današnjim društvom?

- O tome se najbolje može proceniti na osnovu jedne od najvećih opsesija modernog čoveka - selfija. Svako ko se fotografiše, nastoji da ga ta njegova slika prikaže u najboljem mogućem svetlu. I tek kad je potpuno savršena može biti podeljena sa ostatkom sveta. Putem te fotografije poručujemo da živimo pravu bajku od života i da nam je sve fenomenalno. A u stvari, svaki takav selfi svedok je potpunog odsustva naše kreativnosti i inspirativnosti. Lišen je pravih emocija i originalnosti. U našoj želji da nas drugi dožive kao savršene, pravimo slike momenata koji se ne pamte. To dovoljno govori o tome koliko je taština živa i u 21. veku. Posmatrajući Beki, ona bi danas sigurno bila kraljica društvenih mreža. Ali ono što je čini drugačijom jeste to što ona sebi ne brani ranjivost. Ne plaši se toga da moli i da bude očajna pred drugim ljudima kako bi dobila ono što želi. Čini mi se da su ljudi danas u neprekidnom strahu od činjenice da su ljudi. Maske su postale sastavni deo naših života. Sramota je biti čovek.

NEDOSTAJAĆE MI BEKI

* PO ČEMU ćete pamtiti Beki?

- Nedostajaće mi ta njena energija i večiti optimizam. I kad je život obori na kolena, ona se nikada ne zadržava previše na tlu. Uvek postoji neki novi plan. U svakoj situaciji vidi dobru stranu i to mi je njen najdraži kvalitet. Unela je mnogo radosti u moj život. Pamtiću ovih šest meseci druženja sa njom kao jedan od najlepših perioda u mom životu.