Vijasat histori: Sve o Starom kontinentu

NAJSKUPLjA i najvažnija emisija do sada otkupljena za kanal Vijasat histori, dokumentarna serija "Priča o Evropi", počinje s emitovanjem u subotu u 20.00 na ovom kanalu, prvom od šest jednočasovnih epizoda. Vođena istoričarem ser Kristoferom Klarkom ova priča govori o Evropi, istražujući različita poglavlja njene bogate istorije.

PROČITAJTE JOŠ: KONCERTI U POŽAREVCU: Stiže i "Atomsko sklonište"

Prati razvojni put kroz vreme i prostranstva, od samog nastanka kontinenta, preko prvih doseljenika i evolucije evropske kulture i religije, do istorijskih dostignuća na polju istraživanja, tehnologije i politike, pružajući i osvrt na sadašnjost i budućnost ovog kontinenta.

PROČITAJTE JOŠ: NOĆ ZA PAMĆENjE UZ ZVEZDE POPA, ROKA I KLASIKE: Na krcatom beogradskom Tašmajdanu održn prvi od dva slavljenička koncerta RTS-a

U intervjuu sa serom Kristoferom Klarkom saznali smo više o ovom projektu:

* Na koji vas period u istoriji podseća današnja Evropa?

- Današnje vreme navodi me da se setim godina neposredno pred 1914, pred izbijanje Prvog svetskog rata. Ja sam sad u pedesetim, tako da sam zapravo odrastao za vreme Hladnog rata, u svetu koji je bio pod uticajem nerešene situacije između dve nuklearne supersile, koje su na neki način bile čak hipersile. I da, bilo je ratova, u Vijetnamu, Koreji, Avganistanu... Svi ti krvavi i smrtonosni sukobi odigrali su se u okviru spoljne strukture koja je bila prilično robusna. Postojale su dve glavne sile, i one su vladale ostatkom. To je najjasnije bilo u Evropi, koja je bila presečena napola. Studirao sam osamdesetih godina u Zapadnom Berlinu, koji je tad bio tek ostrvce unutar Nemačke komunističke Demokratske Republike. Fascinantan grad iz kog ste mogli da odete do istočne polovine, što je za mene kao Australijanca bilo bizarno iskustvo prelaska granice u okviru grada u kome živiš. A onda bih prešao ne samo u drugi deo grada, nego u drugu državu i u drugi svet. Eto, u takvom smo svetu mi odrastali. Imao je svoje opasnosti i nepogodnosti, ali i neku vrstu čudne stabilnosti i predvidljivosti. Sad smo istupili iz tog sistema bipolarne stabilnosti, u periodu smo prave multipolarnosti. Ona je manje predvidljiva, mnogo je mračnija i prilično opasnija. Kad danas pomislim na Evropu i na sve izazove pred kojima stoji, uključujući i neprijateljski stav vođe SAD, lidrera Rusije, Turske i, naravno, populističkih pokreta u samoj Evropi, ta situacija me podseća na dane pred Prvi svetski rat.

* Koji je trenutno najveći izazov za Stari kontinent?

- Pa, kao što bi Bil Klinton rekao - vratio bih se na prethodnu izjavu. Sad bih to morao da dodam, morali bismo da uočimo dva osnovna izazova. Jedan je upravljanje evropskom međunarodnom finansijskom međunezavisnošću, takozvanom grčkom finansijskom krizom, koja je istakla opasnosti ustanovljavanja sistema koji ima monetarnu uniju, ali pluralitet suverenih država. Imate jedinstvenu valutu kojom se delimično upravlja unitarno, ali u takvoj uniji novac troše suverene agencije nacionalnih država. To je dovelo do neke vrste udaljavanja ekonomije i politike, što je bilo potencijalno veoma opasno za strukturu same unije. Nemački sociolog Habermas bio je u pravu kad je istakao koliko je čudna i neadekvatna situacija kad predstavnici jedne države tretiraju predstavnike druge samo kao poverioce, a ne kao kolege.

* U tome je bio pravi problem?

- Da, sad je to manje-više sređeno. Drugo pitanje, vrlo obimno, jeste migrantska ili imigrantska kriza. To je problem na nivou istorije sveta, nije samo evropsko pitanje, mada mi mislimo da jeste. Reč je o narcisoidnosti i egoističnosti Evropljana. Oni su poslednji koji su iskusili posledice krize koja izbija svuda po svetu. Delom je to zbog gorkih građanskih ratova i sukoba koji imaju užasne posledice po ljudske živote. Delimično su Evropa i njeni zapadni partneri odigrali ulogu, a neki drugi ne tako direktno. To je isto tako i indirektna posledica klimatske krize. Suočavamo se s pojavom svetskih razmera što je pretnja, problem. Nije moguće jednostavno primiti sve. Neki razuman srednji put mora da se nađe, a po svemu sudeći, u jednom trenutku Evropa će naći prikladan evropski, panevropski način rešavanja tog problema, samo je potrebno vreme, jer je za deliberativnu demokratiju ono potrebno, ona ide sporo. Nije brzo rešivo poput edikta nekog diktatora. Frustrirajuće je, otvara mnogo prostora za kritiku, ali je bolje od drugih rešenja. I na kraju će se stići tamo gde treba.

* Šta je jedinstveno u ovom serijalu?

- Nekoliko stvari. Jedna od njih je pravi evropski okvir. Pokušali smo da ispričamo priču o Evropi, ne samo o Francuskoj i Nemačkoj. Priča o Francuskoj dodata je priči o Nemačkoj, priči o Italiji, Ukrajini, Rusiji, ali zato da bismo razmišljali o stvarima koje su Evropu učinile Evropom. Drugim rečima, navodi nas da mislimo o interaktivnoj dinamici i interaktivnom kulturnom biću - kulturnom sistemu. Druga stvar je hronološki okvir - činjenica da krećemo daleko od samog početka. Zapravo, idemo unazad, do civilizacije Grka na Knososu i neolitskih nalazišta gde prstenje počinje da se pojavljuje. Ovo je prvi zaista prepoznatljiv nadregionalni evropski kulturni izraz. Još nešto, ovo je interžanrovski pristup, kombinujemo više žanrova. Imamo delove koje iznosi voditelj, na nekoj divnoj lokaciji, ali i kompjuterski generisane prizore, animirane mape, urbanu rekonstrukciju otvorenog prostora, istorijskih građevina, kao i rekonstrukcije - produkcija je odlična. Takva kombinacija, čini mi se, daje širinu novog pristupa.

NEPOZNATE ČINjENICE

* DA li ovaj serijal prikazuje dosad nepoznate istorijske činjenice?

- Ovo nije serija nastala iz istraživačkih poriva, nju vodi želja da se prenesu pojedine ideje. Smatram da će veliki broj istorijskih činjenica koje smo obradili biti nepoznat mnogobrojnim gledaocima, jer mnoge nisam ni ja znao. Recimo, ne zna mnogo ljudi koji se ne bave renesansnim studijama istorije za Lukrecija, rimskog pisca koji je ponovo otkriven tokom renesanse, i za značenja koja nalazimo u njegovim knjigama, kao i o tome kakav je uticaj imao na evropsku kulturu.