Bajka o κralju romske muzike

KNjIGA “Pitao sam malog puža (Moja sociološka priča o Šabanu Bajramoviću)”, sociologa religije i romologa prof. dr Dragoljuba B. Đorđevića iz Niša koju je objavio “Službeni glasnik”, predstavljena je nedavno u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Prof. dr Dragan Todorović sa Filozofskog fakulteta u Nišu objasnio je da je složen životopis i stvaralaštvo Šabanovo autor izložio na nivou fascinacije. On primećuje Đorđevićev pokušaj da sociološki rastumači fenomen Šabana Bajramovića i to na vrlo oseben način - tvoreći rečnik pojmova, poduprt arhaizmima i lokalizmima, koji katkad do paradoksa razgolićuju umetnikovu ličnost u svim njenim segmentima.

- Davno smo se saglasili da je knjiški junak bio vašarlija, kafančeros, golootočanin, barbutaš, ženoljubac, đozluklija, kukulelek, zadocnik i filmadžija. Predstavljen je i kao dobropamtilo, štagmast, kućevan, odvažan, pomagač, srpski Rom i srpski patriota, ali nije bio budžetnik i intereždžija, a sigurno nikad nije bio kalaštura i ciganski žigolo - naveo je Todorović.

Važna sociološka intervencija autora je, zapaža on, i spisak institucionalnih i vaninstitucionalnih mera koje bi valjalo preduzeti kako bi se sačuvala Šabanova zaostavština i originalno romsko kulturno nasleđe. Tako je, između ostalog, ponuđen predlog docenta Vladimira Aleksića sa Filozofskog fakulteta u Nišu za osnivanjem “Muzejsko-istraživačke jedinice”. Bajramović bi tako ostao ono za šta se izborio za života - institucija i autentična kulturna vrednost Roma.

Đorđević je rekao da ga je na pisanje knjige “Pitao sam malog puža” podstakao esej britanskog kolumniste Garta Kartrajta naslovljen “Šaban Bajramović - trošadžija života”.

- Tom formulacijom on je oslikao Šabanov lik i delo i to mi je dalo podstrek da tu sintagmu dopunim sadržajem kao sociolog - rekao je autor, dodavši da je 2000. krenuo da se bavi time, počevši od istraživanja ko je sve od novinara i književnika pisao o Bajramoviću.

PROČITAJTE I:Šaban Šaulić: U boemu je uvek duša mladića

Naišao je tako da je prvi prikaz njegove ploče i prvi veliki intervju sa Bajramovićem uradio hrvatski novinar Darko Hudelist osamdesetih godina, da bi usledio “Ritam ciganske duše” Bogdana Tirnanića, kao i eseji Borisa Dežulovića, Miljenka Jergovića, Zorana Ćirića i Dejana Stojiljkovića.

- Iznenadio sam se kada sam otkrio da se Bajramović sa pesmom “Zarobljen sam”, koju je snimio 1964. po izlasku sa Golog otoka, našao na 12. mestu liste legendarnog Džoa Stramera (vođe benda “Kleš”) koji je imao svoju emisiju na Bi-Bi-Siju - kazao je Đorđević. - Bajramoviću je sudbina odredila mnogo toga. Nešto je uradio za sebe, nešto za nas, nešto za opštu kulturu, ali je uvek bio cenjeniji u inostranstvu nego u svojoj zemlji.

Šaban je morao, kako je naglasio Đorđević, da se kao dečak snalazi za koru hleba i da kao mladić rabadžiše i moleriše.

- Njegovo je bilo da kao vojnik dezertira, kao zacopanko da ode na Goli otok, da tamo sa Alijom Izetbegovićem tuca kamen, njegovo je bilo da nauči da peva i svira kontrabas, njegovo je bilo da zapeva pesmu “Zarobljen sam”, njegovo je bilo da komponuje 700 pesama, da obradi “Đelem, Đelem”, da otpeva “Sajbiju”, da snimi prevratničke ploče - “Ašunen Romalen”, “Džipsi ledžends” i “Romano raj”, da nastupa svuda u svetu, osim u Australiji, njegovo je da bilo da dođe do prestižnog lista “Tajm” i njegovo je bilo da postane istinski car romske muzike - naglasio je Đorđević.