Aca Seltik: Zeleno, volim te zeleno

POSLE više od četvrt veka, čuveni bend “Ortodoks Kelts”, ove godine prvi put je svirao u Irskoj. Mada su to, kako kaže frontmen grupe Aleksandar Petrović, odavno planirali i želeli, zbog problema finansijske prirode i neophodnih viza, pred irskom publikom nastupili su tek pre nekoliko meseci. Popularni muzičar, poznatiji kao Aca Seltik, za “Novosti” govori o utiscima sa koncerta, čuvenim pabovima i susretima sa fanovima, kao i mestima koja su obišli.

- Atmosfera na koncertu bila je iznad svih naših očekivanja, to je jednostavno neopisivo - priča nam Aca Seltik. - Jer, koncert u zemlji čije muzičke korene dobrim delom arčimo u svom muzičkom izrazu, nosi veću specifičnu težinu od drugih. Naterali smo ih da pevaju, ne samo njihove, već i naše autorske pesme, što je kompliment posebne vrste, a na momente je sve delovalo kao bitlmanija! Irska muzika je u korenu naše muzike, kada smo svirali “Sindidum”, većem delu publike nisam morao ni da objašnjavam o čemu se radi, u kultnom klubu “Fibermegizu” u Dablinu. Seltik objašnjava da klub podseća na stari Klub studenata tehnike, ali ima mnogo bolje ozvučenje, a istovremeno bendovi sviraju na tri bine:

- Publika je bila potpuno neverovatna, i domaća i naša iz okruženja, ali vrhunac ludila bile su ekipe iz Glazgova i Londona, koji su kao ozbiljni fanovi, seli na avion i došli. Dok smo se ispričali i izmenjali utiske, kući smo se vratili sa mnogo suvenira, jer je svako od njih imao ideju da nam nešto pokloni. Ja sam dobio zidni duborez.

PROČITAJTE I:Aca Seltik: I dalje smo bezobrazno tvrdoglavi

Najpoznatiji srpski Irci su na Smaragdnom ostrvu, kako Irsku zovu zbog bujnog zelenog rastinja, išli na ekskurzije u Golvej i na planinski lanac Viklou. Usred te planine nalazi se ulaz u “Džoni foksis”, pab star nekoliko vekova, za koji kažu da je najviši pab na svetu.

- To je kompleks od nekoliko prostorija u pećini sa neobičnom istorijom, gde je švercovano oružje za pobunu 1916. godine - objašnjava Seltik. - Fantastično je da, kada pogledaš slike na zidovima, ukapiraš da nema bitnijeg čoveka na planeti koji tu nije svratio. Mada je “pećinski pab” turistička atrakcija, mnogo bolje sam se osećao na jednom drugom mestu u irskoj prestonici. Pab “O’Donahjus” usred Dablina, pet minuta pešice od centra, kod parka Stivens Grin, mesto je odakle je potekla cela naša muzička priča. Tu su sedeli Roni Dru i “Dablinersi”, jedan od najpoznatijih irskih tradicionalnih bendova, koji su karijeru započeli upravo u tom pabu. Ambijent je potpuno isti kao šezdesetih, i cela atmosfera predstavlja Dablin sredinom 20. veka. Ta atmosfera biva napeta kao mider i čeka da nešto pukne i onda su pukli “Dablinersi”. Cela ikonografija je u tom filmu, čak mislim da je i barmen iz tog vremena. A, ono što je fantastično, svaki pab radi 24 sata dnevno i uvek neko svira. Svi non-stop sviraju svuda i sviraju sve.

ZGUSNUT KONCERTNI RASPORED

- OVOGA leta neću se sunčati i “čvariti” na moru jer me to nikad nije zanimalo, već ću se odmarati na svirkama - veli Seltik. - To je za mene raj, koji inače zamišljam kao hard rok svirku. Ako to nije raj, onda ne znam šta je! Nastupamo 10. avgusta na “Lejk festu” u Nikšiću, 11. avgusta u Vrbasu, a 18. avgusta na “Bir festu”. U Smederevu smo 25. avgusta na “Fortres mjuzik festivalu”, a 30. avgusta u Aleksincu. Prvog dana septembra smo na “Rokvudu” u Alibunaru, a onda stiže i “Oktobarfest”. Već smo krenuli da “pakujemo” turneju po Irskoj za sledeću godinu, a ako bude sreće, proširićemo je i na Škotsku i London. Uoči Dana Svetog Patrika, 16. marta, sviraćemo u nemačkom gradu Nirtingemu.

BEZ ĐUBRETA

- U IRSKOJ niko ne baca đubre na ulicu, svi su nasmejani i dobronamerni, gde god stanete da se slikate, prilazi vam prvi prolaznik nudeći se da vas fotografiše. I to nije pojedinačan slučaj, svi Irci su takvi, otvoreni i dobronamerni - ističe Seltik.