Radovan Seratlić: Očarao me je duh Sarajevske

ZGRADA Glavne železničke stanice na Savskom trgu u Beogradu, odakle je prvi voz krenuo ka Zemunu, avgusta davne 1884. godine, zauvek će ostati simbol prestonice, ma kakvu god namenu imala. Baš na tom mestu dočekao nas je voditelj Vesti na TV O2 Radovan Seratlić i prisetio se kako je sve izgledalo kad je pre godinu dana napustio rodni Vrbas da bi se posvetio novinarskoj profesiji.

- Dolazak u glavni grad nije bila moja želja po svaku cenu i ne bih to učinio da se ne bavim poslom koji zahteva život u prestonici. Nije mi bilo lako što moram da napustim porodicu, prijatelje i dotadašnje okruženje, i zato im se često vraćam - priča Seratlić, dok s rancem na leđima stoji ispred zdanja, na mestu s kojeg se proteže pogled ka glavnim ulicama velegrada.

PROČITAJTE JOŠ: Deadwood film konačno dobio "zeleno svetlo"

Dok šetamo u pravcu Balkanske, naš sagovornik opisuje kako je onog dana kad je stanica zauvek zatvarala vrata za putnike utrčao na peron i uputio se ka vojvođanskoj ravnici, s ciljem da "napuni baterije" i izleči nostalgiju.

- Trudim se da budem racionalan i ne dozvoljavam da me savladaju trenuci slabosti, kojih je najviše bilo u početku. Pogotovo uveče, kad ostanem prepušten mislima - kaže Radovan, za prijatelje Raša. - Ne znam zbog čega svi hrle u Beograd i napuštaju svoje parče zemlje samo da bi u prestonici radili u pekari ili banci, iako sve to postoji i u malim mestima. A posle se pitamo zašto se varošice i sela gase!

Na Hipodromu

Zarad rada u medijima napustio je porodični dom i prepustio se samačkom životu u zgradi iz 1922. godine, smeštenoj u Sarajevskoj. Ta ulica je, prema njegovom mišljenju, zadržala šarm starog Beograda, što ga je očaralo istog trena.

- Kao svakom podstanaru, i u mom slučaju finansije su odigrale važnu ulogu prilikom izbora smeštaja. Kad sam došao ovde nisam imao nikakvo predznanje o Sarajevskoj, a sad je ni za šta na svetu ne bih menjao - naglašava spiker dok nam pokazuje lepote svog novog okruženja. - Diše posebnim taktom, jer se u njoj prepliću zanatski i boemski duh. Puna je staklorezačkih, bravarskih i limarskih radnji, pa u njoj možete da pronađete šta god vam zatreba.

Obližnju čuvenu "putničku" rutu od stanice do Terazija obišao je uzduž i popreko i, kako kaže, u Balkanskoj ulici je pronašao sve ono što je zamišljao. Ovog puta zatekli su nas bageri i raskopana kaldrma.

- Kad sam zakoračio na beogradski asfalt nisu mi se dopali šarenilo i blagi neukus u načinu na koji se grad širi - objašnjava Seratlić, ističući da je stapanje Save u Dunav jedinstven prizor i glavna vrlina naše prestonice.

Atraktivni 28-godišnjak svakodnevno pronalazi nove zanimljive kutke, a među poslednjim otkrovenjima je hipodrom Beograd, gde odlazi kako bi usavršio tehnike jahanja.

- Odavno gajim ljubav prema konjima, a i prezime Seratlić potiče od turske reči seratlija, što znači jahač. Moji preci su bili konjanici, pa nam je jahanje svima zapisano u genima - priča Radovan.

Ipak, kad je odlučio da oproba svoje veštine, shvatio je da druženje s gracioznim kopitarima nije nimalo naivan sport. Ali ne odustaje! Kao ni uporna kiša usred leta, koja nas je "uhvatila" i tog julskog dana. Zato smo se brzo sklonili u obližnju pekaru na doručak, kao što on to čini svakog jutra. Nedugo zatim razgovor smo nastavili u tramvaju broj 13, koji nas je odveo do Hipodroma. Dok klizimo po šinama, Radovan nam priča o trenutku kad se prvi put našao u studiju O2.

Jutarnji ritual

- Koleginica Aleksandra Stanišić je otvorila vrata nove televizije, a meni je pripala čast da vodim prve večernje vesti. Nisam imao iskustva i bilo mi je teško, ali sam svakog dana postajao sve slobodniji.

PROČITAJTE JOŠ: Biljana Vraneš: Jedno leto naglavačke

Skakutanje garavog lepotana prizor je na koji smo naišli pri ulasku u hipodrom. Usledili su milovanje grive i poziranje sa ovim ljupkim stvorenjem, šetnja po jedinstvenom kompleksu zaklonjenom od gradske vreve, a onda nas je časovnik obavestio da je vreme za rastanak. Tramvajem smo i ovog puta krenuli nazad ka gradu, u susret novim radnim zadacima.

Radovi u Balkanskoj

VERUJEM SAMO SEBI

S obzirom na to da je od 14. godine vodio računa o lepom izražavanju kao član Studija za negu govora Vesne Drinčić Đilas, meštani Vrbasa nisu bili iznenađeni kada se njihov komšija pojavio na televiziji s nacionalnom frekvencijom. Podržavaju ga i, kako Radovan tvrdi, nemaju nijednu zamerku na njegov rad. Beograđani mu prilaze na ulici i udeljuju komplimente, a kako se svakodnevno vozi gradskim prevozom, takvi susreti su veoma česti.

- Jedan gospodin u godinama me je prepoznao po glasu, i to mi je posebno drago - naglašava Seratlić, kome, kako kaže, "leže" i zabavni formati. - Na O2 sam upoznao dvoje novinara čiji sud mi je bitan. U svim ostalim slučajevima oslanjam se samo na sebe.