Zahar: Vidovdan u pesmi i srcu

ZBOG tebe mome ubava, tanka pređa srcem se tka, pa se pokida. Kad pogledam naše more, naše reke, naše gore, svu lepotu gde sam rođen ja. Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo...

Ovako je Milutin Popović Zahar, sa više od pola veka umetničkog stvaralaštva i 2.500 pesama, pokušao da nam se predstavi samo jednom zajedničkom strofom.

* U mnoštvu tih pesama izdvajate "Vidovdan"?

- Pisao sam je povodom proslave 600 godina Kosovske bitke. Cilj mi je bio da se u što manje reči kaže što više.

* Ona se brzo odomaćila u našem narodu, a i šire?

- Drago mi je što je pevaju u Rusiji i kadeti, i monahinje. Pevaju je i Peruanci, ali i Grci, i Rumuni... Naravno, da je i kod nas dobro prihvaćena.

* Ta pesma istovremeno budi radost i tugu.

- U njoj se prepliću istina i nostalgija. Stih kaže: "U nebo gledam, prolaze vekovi, sećanja naših jedini lekovi". Znači ko izgubi sećanje na svoju prošlost, taj je izgubio i lek za život.

* Kosovo, očigledno, ne mogu da proteraju iz naše duše.

- Za mene su Kosovo i Metohija više od simbola i više od istorije.

* Može li pesma da bude lek za našu napaćenu dušu?

- Ne kaže se slučajno: pesma nas je održala, njojzi hvala.

* Vi ste kompozitor, magistar međunarodnog prava, slikar, pisac, šahista, violinista... Šta je, zapravo, Zahar?

- Ja sam jedno dete koje je gladno svih uzbuđenja koje život pruža. Trenutno sam u mom rodnom Krupnju u jednom lepom restoranu.

* Kažu da sve što se rodi u Krupnju ne može da bude sitno, pa ni vi.

- Ovo je veliki kompliment za mene i moje zemljake.

* Da li spremate nešto novo?

- Napisao sam mnoge pesme, kao na primer "Živela Jugoslavija"... I sve što sam pisao sa "živela", sve je propalo. Sad razmišljam da napišem pesmu "Živela Amerika"!

* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju?

- Obilazak srpskog bermudskog trougla: Šapca, Loznice i Valjeva. Ko tu uđe, više ne izlazi!