Predrag Strajnić: Sa Srbijom dan i noć

ZAVOLEO je televiziju i sport još kao dečak, i stalno je ponavljao roditeljima da će jednog dana biti komentator na utakmicama. Ono što je kao klinac sanjao, Peđa Strajnić je i ostvario kada je primljen u redakciju Jutarnjeg programa RTS kod čuvenog Baneta Vukašinovića. Vrlo brzo posle toga preselio se u sportsku redakciju, gde će, nada se, dočekati penziju.

Peđa je trenutno u Moskvi, kao član ekipe Javnog servisa koja prati Svetsko prvenstvo u fudbalu. Moglo bi se reći da je od četvrtka (14. juna) veći deo planete zaokupljen samo jednom, najvažnijom sporednom stvari na svetu, a naš sagovornik nam, između ostalog, otkriva i šta sve možemo da očekujemo u direktnim prenosima, izveštajima i reportažama iz ruske prestonice.

PROČITAJTE JOŠ: Nastavak kultnog horora “Isijavanje” dobio glavnu zvezdu

- Od ekipe RTS, u kojoj će biti četiri novinara i dva snimatelja, vaši čitaoci i naši gledaoci mogu da očekuju sve najbitnije u vezi sa srpskom fudbalskom reprezentacijom. Nećemo se ograničiti samo na izjave i treninge naših fudbalera, već ćemo pokušati da dočaramo kompletnu atmosferu iz kampa u Svetlogorsku. Gledaoci će videti šta naši igrači rade kada ne treniraju, kako se hrane i odmaraju u slobodno vreme. Kad se budu igrale utakmice naše reprezentacije, kompletna ekipa RTS biće uz njih. Imaćemo direktna uklučenja pre i posle mečeva, uz, naravno, direktan prenos.

* Šta će konkretno biti vaš zadatak?

- Direktna uključenja iz kampa u Svetlogorsku, razgovori sa igračima i selektorom pre i posle utakmice. Javljanja za sve informativne emisije RTS, intervjui sa bivšim asovima našeg i svetskog fudbala.

* Iako je iza vas ogromno iskustvo, da li ste imali posebne pripreme za ovo Svetsko prvenstvo?

- Nismo, ali je novinarska ekipa uhodana kroz praćenje naše reprezentacije u kvalifikacijama za SP i rad na emisijama Lige šampiona i Lige Evrope.

* Kakve su vaše prognoze? Ko ima najviše šanse da se okiti titulom prvaka sveta?

- Teško je davati bilo kakve prognoze. Postoji 10 vrhunskih reprezentacija koje pretenduju na osvojanje titule šampiona. Od evropskih reprezentacija prednost dajem Francuskoj i Belgiji, jer imaju najbolje igrače. Nemačka sigurno neće odbraniti titulu, a Španija ima iskustvo za velika takmičenja. Od južnoameričkih reprezentacija, veće šanse dajem Brazilu u odnosu na Argentinu. Za Srbiju bi plasman u drugi krug bio veliki uspeh.

* U radnom danu sportskog reportera najmanje je vremena za uživanje u ovakvim događajima, zar ne?

- Vremena za obilaske znamenitosti gradova na velikim takmičenjima nema. Ali zato sportski novinari imaju privilegiju da razgovaraju s najvećim svetskim sportskim zvezdama i najpoznatijim trenerima. Možemo da vidimo i najlepše stadione sveta, da se družimo s kolegama iz raznih zemalja i uživamo u atmosferi koju prave Brazilci, Španci, Argentinci i navijači ostalih selekcija. Radnog vremena nema. Počinjemo ujutru u 8.00 i radimo do ponoći. A ni tada nema spavanja, već se pravi plan za sledeći dan.

* Da li ćete možda vi prenositi neke od utakmica? Kada bi vam se pružila mogućnost da birate, koji meč biste voleli da ispratite iz komentatorske stolice?

- Sve utakmice naše reprezentacije prenosiće Aleksandar Stojanović. Naravno, svaki novinar sanja o tome da prenosi utakmicu u kojoj fudbalska reprezentacija Srbije osvaja titulu. Ali to će još dugo ostati samo san.

* Pamtite li neku utakmicu na kojoj ste poželeli da ste samo gledalac?

- Utakmica Srbija - Australija na Svetskom prvenstvu 2010, u Južnoj Africi, ostala mi je u lošem sećanju. Tada smo izgubili sa 2:1. Nedostajao nam je samo gol da se plasiramo u osminu finala. Poželeo sam da tu utakmicu ne moram da pratim kao novinar, jer smo svi bili maksimalno razočarani. A meni je bilo teško da napravim intervju sa Radomirom Antićem, tadašnjim selektorom. Svi smo bili u šoku, i novinari i fudbaleri koji su morali da spakuju kofere i vrate se kući.

* Koji savet biste dali mladim kolegama? Šta je potrebno da postanete jedan od najboljih sportskih novinara u zemlji?

- Poručio bih im da rade na ličnom obrazovanju, da čitaju knjige ili, makar, stripove i novine. Danas su mladi orijentisani isključivo na društvene mreže i internet, a to je veliki minus za njihovo znanje i elokvenciju. Savetujem ih da budu uporni, jer novinarstvo je težak i slabo plaćen posao, ali može doneti veliko zadovoljstvo.

* Da li je danas sve drugačije u odnosu na ono vreme kada ste bili na početku karijere?

- U odnosu na vreme kad sam počinjao, drastično se promenila tehnologija rada. Nama je fiksni telefon bio jedini izvor informacija, a sada je internet omogućio da vam kompletan sportski svet bude dostupan u svakom trenutku. Pre smo imali samo dva TV kanala, a sada na desetine. Međutim, kvantitet u ovom slučaju nije doneo kvalitet. I štampano i elektronsko novinarstvo doživeli su velike promene, a mnogi profesionalni kodeksi i pravila ponašanja više ne važe.

PROČITAJTE JOŠ: Dr Nele Karajlić: Beograd postaje balkanski Njujork

* Kojim uverenjima ste dosledni od početka karijere?

- Trudim se da u svom radu budem odgovoran i profesionalan koliko je u mojoj moći. Ne jurim senzacije i tabloidne vesti, već pokušavam da se pridržavam pravila profesionalnog ponašanja, koja u mojoj TV kući važe već 60 godina. Verujem da je RTS jedan od poslednjih bastiona novinarske profesionalnosti i pristojnosti u medijskoj močvari koja nas okružuje.

VAŽNA JE POMOĆ SPORTISTA

* OVENČANI ste titulom sportskog novinara godine. Koliko vam znače priznanja?

- Priznanje za novinara godine dobio sam 2012, posle evropskog prvenstva u fudbalu i Olimpijskih igara u Londonu. Značajno mi je, pre svega, jer ga dodeljuju kolege. U našem poslu važno je imati pomoć sportista. Kada oni pobeđuju i osvajaju medalje, i naš rad dobija na značaju. Možete da budete briljantan komentator ili voditelj, ali ako sportisti dožive neuspeh niko vas neće ni primetiti.