Miško ponosan na saradnju sa Rejfom Fajnsom

MNOGO zvezda prošlo je kroz Beograd, Srbiju, bivšu Jugoslaviju. Pre Sofije Loren, za čiju posetu skoro svi znaju, dolazili su velikani od Kirka Daglasa preko Liz Tejlor i Ričarda Bartona, Orsona Velsa... Otkad sam počeo da radim snimala je pomenuta Lorenova, pa Džon Turturo, Pirs Brosnan, Piter Justinov, Erik Ajdl iz "Monti Pajtona", Filip Noare (kad je bio velika zvezda francuskog filma), Marina Vladi na zalasku karijere, Nastasja Kinski, Denis Kvejd, Stelan Skarsgard, Žan-Mark Bar, Džeremi Ajrons, Dejvid Karadin, Oliver Rid, Rejf Fajns, Džerard Batler, Kevin Kostner. Stvarno ih je bilo mnogo - kaže za "TV novosti" Miško Stevanović, izvršni producent serije "Nemanjići - rađanje kraljevine", koji je ovim poslom počeo da se bavi još 1973.

PROČITAJTE JOŠ: "Gibson" u stečaju

Dosad je učestvovao u produkciji čak 60 naslova - često su to bili strani projekti, među kojima su "Koriolan", Lockout, "Spasitelj" i brojni, mahom američki i italijanski, filmovi i serije. Domaći formati među kojima je prva sezona serije "Ubice mog oca", te filmovi "Bure baruta", "Podzemlje", "Zaboravljeni", "Crni bombarder", "Vizantijsko plavo" takođe nose Stevanovićev potpis. Usput nam, kao da je to najobičnija stvar, kaže da je razgovarao i sa Džordžom Lukasom u njegovom studiju. U pet ostvarenja je i glumio, a za sebe kaže da je filmski radnik.

* Kako je tekao vaš životni put?

- Posle gimnazije prijavio sam se na FDU - polagao sam prijemni ispit i primljen sam. Počeo sam da radim na filmu 1976, na drugoj godini fakulteta. Bila je to "Hajka", Žike Pavlovića. U inostranstvu sam snimio nekoliko filmova, uglavnom sa stranim producentima sa kojima sam ovde radio ili na njihovu preporuku. U poslednje vreme sve više filmskih radnika odlazi da radi van granica Srbije, zahvaljujući poznanstvima ostvarenim na filmskim servisima. Strani producenti prepoznaju njihovo znanje i profesionalizam i zato ih pozivaju.

* Koliko sati u proseku provodite na setu tokom snimanja?

- U pripremama i na snimanju provedem i do 16 sati dnevno, sedam dana u nedelji. Uvek ima posla, radni dan mi traje po 12 sati. Bitno je da se bude na setu. Možete da reagujete odmah, da vas pitaju, da odgovorite. Time se dobija na vremenu, a svaka sekunda u toku produkcije je skupa.

* Volite li svoj posao isto kao na početku? Umorite li se ponekad i šta je ono što vas stalno izaziva da radite, i što vas tera dalje?

- Volim svoj posao, ne bih to radio da nije tako. Svaki film je izazov za sebe, ne postoje dva ista. To ovaj posao izdvaja od drugih. Mada je deo posla rutina, uvek imate novi tekst, druge situacije. Nije monoton kao kancelarijski, gde se radi od sedam do tri. Ovaj traje dugo, ali je lep.

* Na koje delo ste najponosniji?

- Neki filmovi su mi draži, neki manje, ali sve na čemu sam radio volim. Ponosan sam na to što sam sa Rejfom Fajnsom snimao njegov prvi rediteljski film, sve ostalo je deo mog posla. Fajns je poznavao svakog člana ekipe, obraćao im se po imenu. A i mi smo mu izgleda ostali u lepom sećanju, jer se često vraća da poseti prijatelje u Beogradu.

* Glumili ste i sa Džeremijem Ajronsom?

- U jednom filmu tražili su da glumim ribara, a ja nisam naučio tekst jer sam se bavio svojim poslom. Utom Ajrons počinje da glumi pijanca, a ja da se smejem. Pitao me je da li se njemu smejem jer je loš, rekao sam da ne, već - da mi je neko rekao da ću glumiti sa Džeremijem Ajronsom pomislio bih da je je lud, tome sam se smejao. Taj film, nažalost, nikada nije "izašao" jer producent nije imao novca da ga završi.

- U načinu snimanja serija tada i danas. U to doba televizija se u celosti finansirala iz budžeta, plus je na to "išla" obavezna pretplata. Budžet TV bio je veći, imali smo siguran izvor finansiranja. Moglo je da se planira šta će se, kako i za koji program raditi. Filmske kuće su, takođe, bile budžetski finanasirane. Znalo se koliko se novca odvaja za film. Privreda je uglavnom pomagala film i serije, na taj način su se reklamirali, bilo je lakše raditi. Tržište je bilo veće, tako da su svi TV centri, filmske i distributerske kuće mogle da se uključe u produkciju, a kasnije i prikažu šta se proizvodilo. Nije čudno što su naše najbolje serije nastale su u tom periodu.

* Serije sve više preuzimaju primat od filmova, zbog čega? Šta vi radije gledate?

- Recimo da je razlog lenjost da se izađe iz kuće. Premijeru serije gledate u svojoj sobi i ne čekate red za ulaznicu. Serije su se približile filmu, tako da gledam i jedno i drugo.

* Šta je u Nemanjićima bilo najteže napraviti, organizovati?

- Pronaći lokacije, napraviti objekte na njima i sačuvati ih. Plan snimanja zavisi od vremenskih uslova, rokova za izgradnju scenografije i izradu kostima, zauzetosti glumaca... Zahtevno je bilo obezbediti budžet, a RTS je u tome uspeo. Serija o 12. veku kod nas nikada nije snimana, tako da u fundusima ništa nije postojalo. Ono malo stvari preostalih iz raznih koprodukcija moralo je da se adaptira i doradi. Oružja i opreme takoreći nije ni bilo, pa je sve trebalo napraviti. U današnje vreme ne postoji ništa sem tvrđava i crkava, čiji veći delovi nisu isti kakvi su bili u to doba. Samo su planine, livade i šume iste. Čak i tu postoji neki dalekovod, antena za mobilnu telefoniju, koji moraju da se izbrišu iz slike.