Marko Janjić: Sve, samo doktor ne!

DA je umetnost ogledalo života, naučio je na Akademiji, kada je shvatio da je traganje za istinom njegov glavni pokretač i cilj u glumačkom pozivu. Marka Janjića oduvek je interesovala ljudska narav, te je odlučio da se posveti izučavanju psihologije čoveka "iznutra" - igrajući različite karaktere na pozorišnoj sceni, u filmovima i TV serijama.

Imao je priliku da dočara mnoge komične i tragične likove i dozna kako svaki od njih razmišlja i reaguje na svet koji ga okružuje, a pre nego što se našao u koži lekara iskusio je kako izgleda svakodnevica vojnika u Srbiji. U popularnoj "Vojnoj akademiji" odigrao je lik dežurnog Bajića, a onda se prikazao u novom svetlu - u seriji "Urgentni centar". Druga sezona srpske verzije američke drame ER uveliko se "krčka", a naš sagovornik je, kaže, dosad mnogo puta zahvalio Bogu što je sve samo fikcija, s obzirom na to da se kao doktor Pavlović susretao sa mnogobrojnim teškim medicinskim slučajevima.

PROČITAJTE JOŠ: „Enter šikari“, „Disciplina“, „Plavi orkestar“, „Ju grupa“ i Vranjković na „Arsenalu 08“

- Za tu profesiju čovek mora da se rodi. Mi glumci imamo visok stepen empatije i zato nikad ne bih mogao da budem doktor - iskren je Janjić.

* Dok ste stvarali lik doktora Pavlovića, koliko ste se ugledali na originalnu seriju?

- Nisam nimalo, zato što su američka i srpska serija nastajale u različitim vremenskim periodima. Tamošnji zdravstveni sistem devedesetih nije isti kao onaj u Srbiji tokom dvehiljaditih. Zato je mnogo rađeno na prilagođavanju priče našim uslovima i podneblju. Nisam hteo sebi da stvaram prepreku i da se vezujem za originalnu postavku lika, odnosa i situacije u kojima se nalazi. Pratio sam ER kao dete, ali to nije značajno uticalo na moj posao i način na koji ću odigrati Marka Pavlovića.

* Iako ste se i pre "Urgentnog centra" pojavljivali u raznim serijama, čini se da ste sa ovom iskusili najveću popularnost?

- Verovatno je na to uticala "količina" mog pojavljivanja na ekranu u okviru epizode. Ova uloga, koja je pandan američkom doktoru Grinu, stigla je u pravom trenutku. Bio sam potpuno spreman za nju i odigrao je na pravi način, što je publika prepoznala.

* Da li je zrelost pravo vreme za slavu?

- Vaspitavan sam i učen da je popularnost samo posledica onoga što mi glumci radimo. Kad bi to bio primarni impuls kome težim, verovatno se ne bih ni bavio ovim poslom. Ipak, smatram da je bolje kada se slava doživi onda kad već stekneš određeno znanje, jer je tada doživljavaš kao nešto najnormalnije. U zrelijem dobu te "ne loži" previše to što si popularan. Zato uvek ostaješ svoj i sebi dosledan.

* Igrali ste i u "Vojnoj akademiji". Kakva iskustva nosite sa snimanja?

- Volim da igram razne žanrove i u svakom se osećam udobno sve dok mogu da pronađem nešto za šta mogu da se uhvatim i što me kao glumca inspiriše. Važno je da u njima pronađem smisao, što je bio slučaj i sa "Vojnom akademijom" i sa "Urgentnim centrom". Osim melodrame, u poslednje vreme me interesuju socijalno angažovane serije i smatram da je moja obaveza da sada, sa iskustvom koje posedujem, učestvujem u takvim projektima.

PROČITAJTE JOŠ: LAZUKIĆ O NATAŠI: Kad novac ode na vrata, ljubav ide kroz prozor

* Tada ste sarađivali sa novim licima srpskog glumišta. Da li je to otežavajuća ili olakšavajuća okolnost u odnosu na rad sa iskusnim profesionalcima?

- Ništa nije teško kad snimate sa vrednim glumcima. Problem se stvara kad se na njihovom mestu nađu ljudi koji su nespremni ušli u celu priču. Mladost i zrelost nemaju veze sa tim koliko je neko posvećen poslu, stvar je u čoveku. U "Vojnoj akademiji" sam sarađivao sa kolegama sa kojima se poznajem još od studentskih dana. Bilo je zabavno raditi sa njima, jer su svi inspirativni, spremni na sugestije i puni genijalnih ideja. Nikad nisam ulazio u projekte u kojima se ne osećam udobno, a "ključ" za uspeh je da se sve kockice poklope i da svako pruži svoj maksimum.

NESEBIČNA POMOĆ ZETA

* KAKAV savet vam je udelio zet hirurg?

- A, znate i za zeta hirurga (smeh)?! Opisivao je svoja iskustva, koja su mi u tom trenutku veoma značila. Celoj ekipi "Urgentnog centra" je izlazio u susret i pomagao koliko mu je posao to dozvoljavao. Nije imao nijednu zamerku na moje snalaženje u belom mantilu u prvoj sezoni, kao ni publika i kolege. Najbitnija je bila dobra priprema da bi serija izgledala što vernije - kaže glumac.