Vredni su na dnu, a cvrčci na vrhu

ŠIROM sveta, a već godinama i na ovim prostorima, 17. marta se obeležava “najzeleniji praznik" - Dan Svetog Patrika. U čast misionara i sveca, kome zapisi, uz mnogobrojne druge podvige, pripisuju i zasluge za mirno prihvatanje hrišćanstva u Irskoj, organizuju se proslave, koncerti i parade. Nekadašnji frulaš popularnog beogradskog sastava “Ortodoks Kelts”, osnivač i već 15 godina frontmen grupe “Ajriš stu of Sindidun” Bojan Petrović, objašnjava, za “Novosti”, šta to kulturu “smaragdnog ostrva” čini atraktivnom i razumljivom na svim meridijanima.

- Irska muzika je dopadljiva gotovo svima, jer su Irci uspeli da je integrišu među mnoge narode u svetu - priča nam Bojan. - Verovatno zato i stranci reaguju veoma pozitivno kada nas čuju. S druge strane, Srbi i Irci su sličnog karakternog sklopa i istorijskog nasleđa, pa je nekako uvek bilo lako poistovetiti se sa njihovom muzikom i kulturom.

Pre nedelju dana, “Ajriš stu” je, pred nekoliko stotina posetilaca, održao tradicionalni godišnji koncert u Kulturnom centru “Božidarac” na Vračaru. Na njemu je predstavio četvrti album “City of grigs” (“Grad cvrčaka”), koji je ime dobio po čuvenoj basni o cvrčku i mravu. Bojan se osvrće na izazove promovisanja muzike koja, uz zvuke violine i frule, govori o ozbiljnim temama i vrednostima - od političkih do ljubavnih:

Pročitajte još - Grupa “Ortodoks kelts”: Nije irski ćutati

- Za razliku od vremena u kojem sam odrastao, sada je generalno teže zadržati publiku na duge staze. Muzika koju smo kao klinci slušali određivala je naš karakter i životnu filozofiju. Imam utisak da se u sadašnjem vremenu ona brzo i lako konzumira, a već sutra se pojavi nešto novo. Na svu sreću, irska scena kod nas je uspela da se održi dugi niz godina i dobro prkosi trenutnim okolnostima u kulturi i umetnosti. Basna o cvrčku i mravu učila nas je da treba biti vredan i da se to kasnije isplati u životu. Nažalost, živimo u vremenu u kome su vredni na dnu, a cvrčci na vrhu. I to je poruka koju album “City of grigs” šalje - jedan otvoreni vid neslaganja sa izopačenim sistemom vrednosti.

U bespoštednoj borbi za naklonost i podršku publike, muzičari koji se bave alternativnim žanrovima teže pronalaze svoje mesto pod suncem i retko kad mogu da žive isključivo od svog stvaralaštva. Ipak, kako Bojan ističe, živimo u vremenu koje nikad nije bilo inspirativnije, pa unutrašnji umetnik lako “proradi”.

- Situacija nije sjajna i zahteva kontinuitet i posvećenost da bi se došlo do bilo kakvog uspeha - kazuje Petrović. - Neka bendovi malo više vežbaju, neka publika malo više dolazi na koncerte i neka mediji i festivali malo više podrže kulturu i umetnost generalno. Kada svi pomalo poguramo - imaćemo rezultat.

UMETNOST JE TA KOJA VODI

- INTERESANTNA stvar kod umetnosti, a samim tim i muzike, jeste da ne vodiš ti nju nego ona tebe - priča Bojan za naš list. - Nemamo dugoročne planove, jednostavno ćemo slediti inspiraciju, pa kuda nas odvede. Što se konkretnih stvari tiče, ovo je godina kada promovišemo novi album. Imali smo već zapažene nastupe u Bečeju, Zaječaru, Kladovu i Beogradu, sutra sviramo u Banjaluci, a očekuju nas i Zrenjanin, Novi Sad, Senta...