Saša Matić: Pametno sam gradio karijeru

FOLK pevač Saša Matić je pre tačno dve godine, na Dan žena, prvi put u karijeri pokorio beogradsku “Arenu”. To će u najvećoj dvorani na Balkanu ponoviti 8. marta na solističkom koncertu u okviru turneje “Ne bih ništa menjao”, nazvanoj po njegovom novom studijskom albumu. Ulaznice su rasprodate mesec dana pre nastupa, pa će “kralj balada”, kako zovu Matića, u “Štark areni” nastupiti i sutradan 9. marta. Publika će uživati u dobro poznatim hitovima, ali će premijerno uživo čuti i nove pesme.

Pročitajte još: Saša Matić iz Zanzibara direktno na scenu

- Bio sam na odmoru u Zanzibaru kada su me obavestili da su ulaznice za beogradski koncert rasprodate, pitali su me šta da radimo i rekao sam da idemo na još jednu “Arenu”, pa šta nam Bog da - kaže, za “Novosti”, Saša Matić. - Znao sam da će jedna “Arena” biti puna. Volim velike izazove i koncerte. Ne mora baš po svaku cenu, ali kada mi se već pružila prilika, zašto da ne. Nadam se da će dvorana biti puna i drugog dana. Biće drugačija scena, publika će čuti i nove pesme. Moje balade su prigodne za tako posebne datume kao što su 8. mart ili Dan zaljubljenih.

* Estradni put vam je bez mrlje, a karijera puna dobrih pesama?

- To mi je pošlo za rukom zato što sam muzički pismen. Poznajem materiju, što se kaže, pa sam umeo da prepoznam dobru pesmu. Mnogo su mi pomogli saradnici Marina Tucaković, Jelena Trifunović, Dragan Brajović Braja i drugi, kao i prijatelji koji nisu iz sveta muzike. Želeo sam da i oni, kao obični slušaoci, daju svoj sud i kažu da li valja ili ne valja. Sve je u mojoj karijeri išlo svojim tokom, bez nekih poteškoća. Prilagođavao sam se kako bi me slušale sve generacije. Snimao sam pesme koje će trajati i ostati. Ali uvek treba ići dalje, napred, stepenik više.

Pročitajte još: VIDEO: Saša Matić "zapalio" Kraljevo

* Da li ste zahtevan saradnik?

- Za tekstopisce manje-više ali sam za kompozitore veoma zahtevan. Na novom albumu najviše sam maltretirao Damira Handanovića. Vraćao sam ga milion puta, te ne valja refren, popravi ovo, doteraj ono. Kad napravi melodiju kako meni paše, onda ga vraćam zbog aranžmana, kažem mu: “Nemoj taj doboš, stavi ovaj, nemoj tu gitaru”... Slično je bilo i kada sam jednom prilikom radio sa Aleksandrom Futom Radulovićem. Završili smo pesmu, preslušali smo je tri puta u studiju, a ja sam zatim i kod kuće. Posle dva dana dođem kod njega i kažem mu da ništa ne valja i da moramo sve ponovo. A Futa će na to: “Znaš kada ću sledeći put da ti narežem pesmu?”

* Pojavili ste se u trenutku kada je na sceni bilo mnogo pevača?

- Kada sam počinjao morao sam da prestanem da pevam u kafani i krenem korak napred. Bio sam na prekretnici, ili tamo, ili ovamo. Tada sam uglavnom svirao kod mog kuma, kada sam snimio prvu ploču nisam imao srca da mu kažem da planiram da krenem u nešto novo. Pozvao sam ga na ručak, seli smo i on mi je sam rekao da više nisam za tu priču. Olakšao mi je situaciju, to je čovek koji me je naučio mnogim stvarima u životu i poslu. Debitovao sam kao gost na koncertu Sinana Sakića u sarajevskoj “Skenderiji”. Tamo sam doživeo neku vrstu erupcije, bila je to neverovatna energija, izašao sam na scenu kao da pevam već 10 godina i kao da me publika već zna. Posle toga je sve krenulo, nisam imao svoj bend, već sam svirao klavijature i pevao. Sinanu, Aci Lukasu, Ani Bekuti i još nekim ljudima ne mogu da zaboravim ono što su učinili za mene.