Irina Vukotić: I vanzemaljci gostuju kod nas

VODITELjKA Irina Vukotić je možda jedina žena koja je uspela da brbljivom Milomiru Mariću bar za milimetar "skrati" jezik. U šali nam kaže da je to postigla uz pomoć malih trikova i da joj sad ostaje još samo da izvadi zeca iz šešira, ali mi znamo da je za to najzaslužnije njeno osamnaestogodišnje TV iskustvo. Veštine je sticala tokom rada u različitim formatima, kao što su "Ples sa zvezdama", "Veliki Brat", "Sve za ljubav", "Žene", "Dodatno ubrzanje"... Za sve to vreme naučila je da na televiziji nema laži, nema prevare i da se pred kamerama lako prepoznaju usiljenost, izveštačenost i nepripremljenost. Zato nas svakog radnog dana u "Dobro jutro, Srbijo" na TV Hepi "kupuje" iskrenim osmehom, spontanošću i pozitivnošću.

PROČITAJTE JOŠ - Irina Vukotić: Glas naroda diže rejting

- Volimo da u našem studiju vlada dobra atmosfera i trudimo se da budemo aktuelni, zanimljivi i edukativni. Velika je satisfakcija kada nam gosti uživo u emisiji kažu da najviše vole da gostuju kod nas, jer se uvek dobro zabave - priča Vukotićeva. - Jedini problem javlja se kad mi ujutru zazvoni alarm, a duša mi spava. Moji bližnji znaju kolika sam spavalica i čudom se čude kako ustajem tako rano i nikad ne zakasnim na posao. A meni je još veća enigma kako na ekranu izgledam normalno, iako sam pola sata pre ulaska u studio sebi ličila na krofnu.

* Na koji način ste želeli da se "Dobro jutro, Srbijo" izdvoji od ostalih emisija u ovom terminu?

- Nismo imali plan, već smo se služili spontanošću i pripremljenošću za svaku temu i gosta. Za godinu i po postali smo omiljeni gledaocima, a imali smo ozbiljnu konkurenciju. Prvi smo otvorili tabu teme, a naši gosti su često ljudi iz naroda, koji žele da se čuje i njihov glas. U "Dobro jutro, Srbijo" je dobrodošao svako ko ima problem i misli da će javnim nastupom pomoći sebi ili drugima. Razgovarali smo i sa 80-godišnjom Lepom, zvezdom "Jutjuba", koja je svoj laptop kupila od novca zarađenog u kockarnici u Las Vegasu, a svoju tešku životu priču podelio je sa nama i nekadašnji zarobljenik kome su u zatočeništvu ispirali mozak. Presrećna sam kad ugostimo junake našeg detinjstva, kao što je Ljubivoje Ršumović ili Zoran Predin, muzičar koga sam kao gimnazijalka rado slušala. Razgovarali smo i o vanzemaljcima, hipnotizerima, ritualima iz istočne Srbije, otetoj deci, sektama, a često se javljaju gledateljke da sa nama podele priče o pretrpljenom zlostavljanju u porodici. Tada je najteže ostati profesionalac do kraja, jer mnoge od tih iskrenih ispovesti u srce diraju, kao i priče majki hrabrih boraca sa Košara.

* Mnoge neverovatne stvari čuli smo u vašoj emisiji. Koja je najsmešnija situacija koju pamtite?

- Jao, kad se samo setim leta i gostovanja čoveka koji se javio u program i rekao da poseduje vanzemaljca. Naravno da je gospodin Marić veselo uskliknuo i pozvao ga da dođe u naš studio i povede svog "zelenog prijatelja". Nikad neću zaboraviti to jutro - velika tegla sa zeolitom i "vanzemaljcem" koji će izaći iz nje ako mu se pokaže zlato. To je bio trenutak kojem nisam želela da prisustvujem i napustila sam studio.

Sa Milomirom Marićem

* Sa sagovornicima razgovarate o najrazličitijim temama. Kako se pripremate za one o kojima ne znate mnogo?

- Velika je odgovornost raditi jutarnji program, zato sebi ne dozvoljavam da se loše snalazim u nekoj temi. Uživam kad pričamo o životnim problemima, fenomenima, kulturi i umetnosti, a posebno mi je drago kad veliki stručnjaci iz različitih oblasti posle gostovanja budu zadovoljni, čak i iznenađeni našom pripremljenošću za razgovor. Tremu odavno nemam, a sve je u dobroj pripremi i pažljivom slušanju sagovornika. Tek tada ima mesta za spontanost i neposrednost. Danas u eri interneta dostupne su nam sve informacije, a najbitnije su volja i želja. Kad sam 2000. počinjala sa radom na TV, sećam se da sam se za emisiju "Dodatno ubrzanje" spremala iz rok enciklopedija, jer je u redakciji postojao jedan kompjuter, koji uglavnom nije radio.

* Skoro svakog dana slušamo o ubistvu pevačice Jelene Marjanović. Koliko vam je i dalje zanimljivo da sa sagovornicima istražujete ovaj slučaj?

- Volela bih da se manje priča, a više radi po tom pitanju.

* Kako biste opisali saradnju sa Milomirom Marićem, koga poznajete iz rodnog Gornjeg Milanovca, i Markom Dolašom, zemljakom po užičkoj liniji?

- Da nisu tako jedinstveni, ne bi mi bilo inspirativno da radim sa njima. Mogu samo da budem zadovoljna jer pored sebe imam gospodina Marića, riznicu znanja, šarmantnog i duhovitog profesionalca, koji me uvažava iako sam i po godinama i novinarskom stažu mnogo mlađa. Uz njega pronalazim način da učim o temama i ljudima o kojima sam dosad malo znala.

PROČITAJTE JOŠ - Irina Vukotić: Marić i ja smo dobar tandem

Marko je omiljeni čovek na pijaci i ulicama grada, često izgleda kao da ne zna šta ga je snašlo, a u stvari je nesvakidašnja pojava na TV i lako ga je zavoleti. Ma kako drugačije kad te nekad do suza nasmeje! Uvek ima odlične ideje za uključenja u program, koje mi ulepšaju jutro. Sećam se da nam je gost bio Petar Grašo, a on je okupio ekipu na pijaci da pevaju "Utorak", sve sa osmišljenom koreografijom. Ima poseban šarm i nonšalantnost u pristupu ljudima da se verovatno i oni posle pitaju kako su pristali da postanu deo njegovih "ludorija" (smeh).

* Koliko vam je vremena trebalo da prihvatite da ste Penelopica, kako vas Dolaš naziva, i da li vam je to ikad zasmetalo?

- Ma, brzo se naviknem na sve što me nasmeje.

* S obzirom na to da ste prošli kroz različite televizijske formate, šta bi vam sad predstavljalo izazov?

- Uh, dobro je da ste me ovo pitali da se zamislim. U sledećem intervjuu dajem odgovor, a svakako bi to bila emisija kojoj su inspiracije život, čovek i emocija.

ŽENA IZ NARODA

NAŠA sagovornica smatra da se uvek prepozna kad neko TV lice "digne nos" ili, kako u šali voli da kaže, "živi u televizoru", ali da to nije njen slučaj.

- Mnogi se ujutru bude u tvom društvu, piju prvu jutarnju kafu gledajući te na ekranu, i onda kad te sretnu na ulici ponašaju se kao da si im rod rođeni. Volim kad me ljudi doživljavaju kao jednu od njih - majku, zaposlenu ženu, koja ide na pijacu, kuva, juri, žuri, voli, iznervira se tokom vožnje, ne podnosi što mora da uči prirodu i društvo za treći osnovne i ujutru ima obavezu da prošeta psa, jer je ćerki ostvarila najveću želju, a sebi dodala obavezu više. Pa šta sam onda nego iz žena naroda - naglašava lepa Irina.